Najnoviji podaci Narodne banke Srbije: Iznenađujuće brojke, ako štedite ovo morate da znate

Štednja u domaćoj valuti u prvoj polovini ove godine povećana je za 4,5 milijardi dinara i krajem juna je iznosila 195,7 milijardi dinara, saopštila je Narodna banka Srbije.

Dinarska štednja je u prvoj polovini 2025. povećana za 4,5 milijardi dinara i krajem juna je iznosila 195,7 milijardi dinara. Rast je zabeležila i devizna štednja - 313 miliona ili dva odsto.

- Već krajem jula dinarska štednja je premašila 200 milijardi dinara, a devizna štednja dostigla gotovo 16 milijardi evra, što predstavlja najviše iznose štednje do sada. Pritom, dinarska štednja se veoma približila učešću od deset odsto ukupne štednje u domaćim bankama, što je značajno, imajući u vidu da je krajem 2012. to učešće bilo ispod dva odsto - kažu u Narodnoj banci Srbije.

Finansijska stabilnost

Prema rezultatima najnovije polugodišnje analize isplativosti dinarske i devizne štednje, urađene za period od juna 2012. do juna 2025. godine, u proteklih 13 godina bilo je isplativije štedeti u domaćoj valuti, bez obzira na rok oročenja štednje.

- Većoj isplativosti dinarske štednje od štednje u evrima doprinele su više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima, povoljniji poreski tretman prihoda od kamate na štednju u domaćoj valuti u odnosu na štednju u stranoj valuti, kao i očuvanje finansijske stabilnosti i relativne stabilnosti kursa dinara u odnosu na evro - ističu u centralnoj banci.

Štednja u dinarima, pokazuju podaci, za 13 godina povećana je čak 11 puta.

- Brži rast dinarske štednje od devizne uticao je na povećanje njenog učešća u ukupnoj štednji - sa 1,89% u junu 2012. godine na 9,61% u junu 2025. godine. Kada je reč o strukturi dinarske štednje u prvom polugodištu 2025, povećana je štednja ročnosti do šest meseci, dok je štednja oročena na rokove duže od šest meseci smanjena. Rast je najizraženiji kod štednih uloga ročnosti od tri do šest meseci (6,3 milijarde dinara). Štednja oročena šest do 12 meseci beleži umerenije smanjenje (oko milijardu dinara), ali je i dalje najzastupljenija u ukupnoj štednji (51,9%). Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem juna 2025. godine iznosio je 191.000 dinara - naglašavaju u NBS.

Foto: Shutterstock

Kako dodaju, u istom periodu od 13 godina, rast devizne štednje iznosio je 7,8 milijardi evra, tako da je devizna štednja povećana gotovo dva puta.

- Kada se posmatra samo prvo polugodište 2025. godine, rast devizne štednje rezultat je u najvećoj meri znatnijeg oročavanja štednje po viđenju (346,8 miliona evra), koja čini 66,5% ukupne štednje, kao i štednje na rok od šest do dvanaest meseci (223,3 miliona evra) - navode u NBS i dodaju da je prosečan iznos devizne štednje krajem juna ove godine iznosio 4.063,4 evra.

Broker Branislav Jorgić kaže da rastuća štednja ukazuje na veće prihode u odnosu na rashode, kao i na vraćeno poverenje u stabilnost bankarskog sistema i kursa dinara.

- Potrebno je da oba faktora budu ispunjena da bi došlo do dinarske štednje - investicioni potencijal, odnosno višak sredstava, i poverenje u banke. U suprotnom, novac će ostati u 'slamarici'. U ovom slučaju došlo je do poverenja, i zato imamo rast štednje - objašnjava Jorgić.

Poverenje u dinar

I ekonomski stručnjak Goran Puzić saglasan je da je važno što je nacionalna valuta sigurna.

- Dinar je već godinama unazad stabilan, te trenutno vredi štedeti i u dinarima zbog viših kamatnih stopa koje banke nude. U ovom trenutku imamo nešto povećan štedni ulog građana u dinarima, što je ohrabrujuće, jer građani veruju Centralnoj banci Srbije da će uspeti da očuva trenutno postojeći kurs dinara. Neki ekonomisti smatraju da bi vrednost evra u odnosu na dinar trebalo da bude veća, ali ja tako ne mislim iz prostog razloga što je potrebno očuvati životni standard stanovništva kroz održavanje postojećeg kursa evra. Kao što vidimo, NBS to i čini - navodi Puzić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.