Sjajne vesti! Prvi pacijent iz Srbije otputovao u Moskvu da primi rusku vakcinu - Evo šta to znači

Prvi pacijent iz Srbije sa dijagnozom malignog melanoma upravo je otputovao u Moskvu, potvrdio je prof. dr Vladimir Jakovljević sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.

Rusko Ministarstvo zdravlja pre par dana odobrilo je da se personalizovana mRNK vakcina protiv raka slobodno primenjuje na pacijentima.

- Pacijent pet meseci mora da leži u bolnici u Rusiji, nadamo se da će se u potpunosti izlečiti - rekao je prof. dr Jakovljević i dodao:

- Veoma sam ponosan na činjenicu da je Srbija među prvim zemljama koja je poslala svog pacijenta u Moskvu da se leči takozvanom mRNK vakcinom protiv raka. Praktično čim je zvanično Rusija odobrila ovaj projekat, mi smo poslali pacijenta. Na vakcini protiv raka se radi ove godine ubrzano. U tom prvom aktu, kada sam se ja susreo sa tom terapijom, rečeno je da će to biti za četiri najsmrtonosnija tumora, a to su karcinomi pluća, karcinomi bubrega, karcinomi pankreasa i maligni melanom, onaj čuveni, famozni zli mladež koji može da napravi grdne probleme, kao što ih i pravi. Pacijent iz Srbije ima takav problem.

Prof. dr Jakovljević kaže da je u kontaktu sa lekarima iz Rusije:

- Ja sam u intenzivnom kontaktu sa profesorom Sergejom Boljevićem, koji je naše gore list, Balkanac, poreklom iz Crne Gore, a inače je šef Katedre za patologiju Sečenov univerziteta u Moskvi, najstarijeg ruskog medicinskog univerziteta. A na toj katedri, gde je on rukovodilac, radim kao gostujući profesor već osam i po godina.

Foto: informer/Rina

Prof. dr Jakovljević takođe je istakao da je saradnja sa univerzitetom u Moskvi bila zaista plodonosna u prethodnom periodu.

- Naša saradnja je zaista bila plodonosna u prethodnom periodu, što se može videti i po broju radova u dostupnim bazama podataka i po broju ruskih postdiplomaca koji su dolazili kod nas. Što treba da bude na ponos i ovoj zemlji i Univerzitetu u Kragujevcu i fakultetu, da ruski postdiplomci dolaze u laboratoriju kod nekog tamo profesora Jakovljevića u Srbiji da rade doktorate, a njihov univerzitet je stariji od naše savremene države. Ne računajući srednjovekovnu. Imali smo plodonosnu saradnju i on je mene kao dugogodišnjeg poslovnog partnera, prijatelja i kolegu koga ceni ubacio u Naučni savet koji se bavi razvojem te tehnologije - ističe prof. dr Jakovljević 

Poslednja šansa za izlečenje 

Profesor ističe da su Rusi od samog početka radili isključivo sa pacijentima za koje je to bukvalno poslednja prilika, poslednja šansa za eventualno izlečenje.

- Napravili su kriterijume početkom ove godine i opredelili su se definitivno u prvom aktu za nesitnoćelijski karcinom pluća, jer karcinoma pluća ima više histoloških i kliničkih formi, i za maligni melanom. To je početak - kaže on.

Foto: Shuterstock

Prof. dr Jakovljević navodi da su kriterijumi da budete kandidat za tu vrstu terapije vrlo strogi i podrazumevaju da ste prošli sve dotadašnje nivoe lečenja, uključujući imunoterapiju, koja je sada vrlo popularna i daje dobre rezultate.

- Ako ništa drugo, pacijenta sa karcinomom ubacuju u hronicitet, duži ili kraći, što i jeste jedna od strategija. Praktično, dolazi do potpune promene strategije lečenja malignih bolesti. Kao i kad su neke druge stvari u pitanju, lečenje autoimunih bolesti. Ranije se išlo na to da se, praktično, naš imunitet što više lekovima oslabi. Imunitet je bio sve slabiji jer su to bili imunosupresivni lekovi koji se koriste. Sada se praktično stimuliše imunitet. Kako to Sergej voli da kaže, a dosta lepo zvuči za široke narodne mase, mi praktično otvaramo kišobran i omogućavamo da taj tumor, koji je pod kišobranom, praktično bude bombardovan od strane našeg imuno sistema - objašnjava profesor.

Pacijet mora da leži 5 meseci u bolnici

Prof. dr Jakovljević ističe da se ovom terapijom stimuliše imuni sistem pacijenta da prepozna i napadne specifični tumor, koristeći laboratorijski proizvedena antitela koja se vraćaju u pacijentov organizam u više doza, uz pomoć veštačke inteligencije, što omogućava bržu i koncentrisaniju reakciju nego klasične metode.

- Ovom terapijom pokušavamo da stimulišemo naš imuni sistem da specifično reaguje na taj dotični tumor. Uzme se biopsija tog tumora, u laboratorijskim uslovima izloži se našim telesnim tečnostima, krvi, serumu ili plazmi, i naprave se titar antitela u našem serumu, koristeći metode veštačke inteligencije, čiji je broj višestruko veći nego kada bi se čekalo na vakcinu, kao što se čekalo, što može da traje i mesecima. Koncentracija se postiže veća - rekao je on.

Foto: Shutterstock

Prof. dr Jakovljević ističe da su u proces uključili Univerzitet Lomonosov, jednu od najvećih škola matematike na svetu koja se bavi veštačkom inteligencijom, te da se u laboratoriji za tri nedelje proizvodi visok nivo antitela, koja se potom pacijentu vraćaju u deset jednakih doza svake dve nedelje, što znači da pacijent pet meseci boravi u bolnici u Rusiji, uz nadu za potpuno izlečenje

- Oni su u to uključili i Univerzitet Lomonosov, kao jednu od najvećih škola matematike na svetu, koja se bavi veštačkom inteligencijom. I za tri nedelje otprilike postižu takav nivo antitela. Naprave puno antitela koja se posle togaž pacijentu vraćaju u 10 jednakih doza, na svake dve nedelje. Pacijent, dakle, pet meseci mora da leži u bolnici u Rusiji. Nadamo se da će se u potpunosti izlečiti - zaključio je prof. dr Jakovljević.