Srbin tri godine bio mrtav u stanu: Nije imao nikoga da ga sahrani, a onda se pojavio Dragan (VIDEO)

Dragan Laban je čoveku koji je, vođen dobrotom i životnim iskustvima, dostojanstveno sahranio usamljenog zemljaka u Švedskoj i čitav život posvetio pomaganju ljudima širom dijaspore i zavičaja.

Naime, sve je počelo kada je pre nekoliko godina Srbin, Branislav Tešanović pronađen mrtav u svom stanu u Stokholmu - Švedska.

Branislava je policija pronašla tek nakon dojave komšija jer su posumnjali da se nešto dogodilo. Nisu pogrešili, unutar stana sve je bilo isto - upaljeno svetlo, radio i muzika koja je dopirala tri godine, osam meseci i osam dana - onoliko koliko je i on sam mrtav proveo u stanu.

Mediji u Švedskoj Branislava (78), koji je proveo 40 godina u Švedskoj, prozvali su "Najusamljeniji čovek na svetu". Oni, i još nekoliko ljudi, Branislavu nepoznatih, ispratili su ga u januaru 2020. godine na večni počinak. Bez rodbine, jer socijalna služba nije uspela da ih nađe.

Dve godine kasnije, čuvši za Branislava, Dragan Laban je odlučio da svog zemljaka, koga nikada nije upoznao, sahrani dostojanstveno, onako kako na posletku, ljudi i zaslužuju. Naime, rešio je da pronađe rođake preminulog Tešanovića, i da ga sahrani po drugi put sa onima koji su mu bili rod.

Iako Dragan možda nije jedini koji je učinio ovakvo humano delo, njegova priča se ne završava, upravo zbog života koji je vodio. 

 

 

Ko je Dragan Laban?

Dragan Laban rođen je u crnogorskom gradiću Berane 1973. u porodici sa još dvoje dece. Odrastao je uz dedu Dobrašina Stankovića, partizanskog komesara koji je trgovao drvima i koji ga je naučio da čita i piše sa 6,5 godina ali je naučio i mnogo štošta drugog dobra, što je neophodno u životu.Dedu Dobrašina, Dragan uvek spominje sa iskrenom radošću.

Stariji Draganov brat Dejan i sestra Violeta, rođeni su 1967, odnosno 1969. Kada su se otac Branislav i majka Darinka sa decom preselili iz Crne Gore u Srbiju 1987, Dragan je nastavio školovanje u Kruševcu i Kragujevcu. U trećoj godini studija na Ekonomskom fakultetu, zbog nedostatka sredstava, odlučuje se da napusti studije i da se snalazi kako zna i ume.

- Raspad zemlje i ratna zbivanja su me naterala da lutam po svetu tražeći svoje novo mirno utočište - priča Laban.

Foto: Shutterstock

Kako kaže, 1996. godine krenuo je u Grčku jer je čuo da se traže berači pomorandži.

- Čuo sam da se u Grčkoj traže berači pomorandži i krenuo sam na Krit 1996. godine. Imao sam samo 300 maraka u džepu, koje sam brzo potrošio. Stigao sam u selo Fodele, u kom je rođen slikar El Greko i danima tražio posao. Grci su mi uvek odgovarali sa "ne", ali ja nisam znao tada da to znači "da, imamo posla za tebe". Živeo sam u šupi. Da ne bih krao hranu, jeo sam opale i trule pomorandže sa puta i zamlje - priča on i dodaje:

- Smršao sam 25 kilograma za tri meseca. Kada sam dobio prvu nadnicu od 20 maraka umislio sam da je to dovoljno za normalan život. Za te pare mogao sam da kupim deset jaja, hleb i telefonsku karticu da javim majci Darinki da sam dobro, jer "živim u grčkom raju".

Život u Grčkoj

Priča nam da su mu žuljevite ruke bile krvave od motike kojom je okopavao grčke voćnjake. Otkriva nam da je danima jeo samo tri jaja dnevno. Gladovao je sve dok se nije posle šest meseci, kada je naučio grčki toliko da se može sporazumevati, zaposlio u jednom restoranu.

- Bio sam 1998. godine konobar u Iraklionu i u Hersonisu. Dobro sam radio, dobro zarađivao i kupio sam akcije restorana, pa postao njegov suvlasnik - nastavlja svoju životnu priču Dragan Laban dodajući da je, na njegovom životnom putu sledeća destinacija bila Roterdam u Holandiji. Vredno je učio holandski, ruski, engleski i usavršavao grčki jezik.

Foto: pexels.com

Ipak, to nije sve! Dragan je kroz svoj naporan rad u Grčkoj upoznao i devojku Zenu, koja inače dolazi iz Bejruta, ali je odrasla u Švedskoj.

- U Grčkoj sam upoznao predivnu devojku Zenu. Mislio sam da je Grkinja. Nije razumela šta joj govorim na grčkom. To su oni trenuci kad oči više kažu nego reči. Onda smo nastavili razgovarati na engleskom. Njeni su poreklom iz Bejruta a odrasla je u Švedskoj. Pravoslavka je kao i ja. Prepuna je topline i divnih osećanja - rekao je Dragan pre nekoliko godina.

Ljubav sa Sirijkom

Zejna je inače učiteljica u jednoj osnovnoj školi, već na prvi pogled osvojila je Draganovo srce.

- Zaljubio sam se u tu divnu mladu ženu, učiteljicu u stokholmskoj osnovnoj školi. Jako je privržena porodici, vredna i skromna. Njen otac i braća nisu joj dali da se preseli kod mene u Grčku, pa sam ja krenuo 2001. godine za Zenom u Švedsku. Počeo sam da gradim novi život iz početka, ali mi je ovog puta, zahvaljujući ljubavi sa Zenom, bilo mnogo lakše - rekao je on.

Foto: Shutterstock

U novembru 2001. godine venčali su se Zena i Dragan u Sederteljeu pred 299 Sirijaca i dva Crnogorca.

- Jedan je bio moj venčani kum Stanko Džaković iz Pljevalja, a drugi ja, mladoženja lično - kaže Dragan.

Dok nije naučio švedski govorio je engleski. Zaposlio se na poslovima reciklaže i radio po čitav dan, onako kako ga je deda Dobrašin učio i naučio: "Trudi se isto, pa radio za dinar ili za dukat!"

Draganova karijera

Posle dve godine dobio je ponudu da radi reciklažu otpada za svetsku firmu Sita Sverige AB.

- Stvorio sam poslovnu mrežu za tretman otpada tako što sam u zgradama i naseljima postavio kontejnere, koje sam obilazio kamionima i praznio. Radio sam u početku sam. U septembru 2005. angažovala me druga firma "Envak", tražila je da vodim njene servise za usisavanje smeća po Stokholmu, Malmeu i Kopenhagenu. Odgovorio sam da nisam tehnički osposobljen za takav posao, a ljudi iz "Envaka" su mi odgovorili: "Pratimo mi vas gospodine. Znamo da ćete brzo naučiti da uspešno obavljate i naš deo posla. Ispalo je da su Šveđani više verovali u mene nego ja sam - kaže Dragan.

Foto: Shuterstock

Radeći danas u svojoj firmi Hena Entreprenad AB u kojoj je zaposleno 17 radnika koji ostvaruju godišnji prihod preko 17 miliona SEK radi isti posao za druge dve firme.

Laban je počeo od 2006. da zapošljava radnike, a i da zarađuje toliko da je 2008. podigao porodičnu kuću u Soderteljeu. Njegov porodični dom je za Zenu i decu srpska kuća, izgrađena po projektu iz Novog Sada. U međuvremenu dom porodice Laban postao je stecište redovnog okupljanja srpskih, sirijskih i švedskih prijatelja.

- Meni je žena rekla da mogu da srbujem samo uveče, kad okupam sinove Nikolu i Iliju i kad dobijem slobodno da idem u grad - našalio se Laban.

Pomaže Srbima u dijaspori i domovini

Lista organizacija i pojedinaca iz Švedske, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, pa čak i Libana, kojima je porodica Laban iz Sedertelja pomogla, izuzetno je duga i impresivna.

Njihova godišnja donatorska izdvajanja već godinama dosežu iznose koji su bliži milionu švedskih kruna nego polovini te sume. 

Foto: Shutterstock

Tokom katastrofalnih poplava u Srbiji 2014. godine, dok su se spremali da proslave rođendan sinovima Nikoli i Iliji, Dragan i supruga Zena zamolili su rodbinu i prijatelje da umesto poklona za decu prikupe novac za pomoć ugroženima u otadžbini - i tako je i bilo. Oni su podigli kuću jednoj porodici iz Obrenovca.

Od tada za svaki rođendan Nikola i Ilija sa svojom rodbinom obraduju nekog u otadžbini ili otadžbinskim zemljama kome je potrebna pomoć. Tako su maleni Labani, izgrađujući sebe na početku života kao dobrotvori, sa svojom rodbinom u mamin i tatin uži i širi zavičaj uputili više od 30 hiljada evra.

Oni su takođe sufinansirali završne radove na živopisanju crkve u Stokholmu posvećene prvom srpskom arhiepiskopu Svetom Savi. Darovali su, uz to, ovom hramu nov nameštaj. Verujući Srbi u Švedskoj tako su dostojanstveno mogli obaviti pripreme za sveštanje ovog hrama čija je izgradnja počela 1990. godine.

Njegova Svetost, blaženo počivši Patrijarh srpski Irinej osveštao je ovaj saborni hram u nedelju 5. oktobra 2014. godine. Isto tako nije izostala donacija familije Laban za hram Vaskrsenja Hristova u hercegovačkom selu Prebilovci i za Saborni hram Svete Trojice u Mostaru.

Foto: Shutterstock

Uputili su pomoć i hramu u Draganovim rodnim Beranima ali i manastiru Pokrova Presvete Bogorodice u Halandu (Halland) u južnom delu Švedske.

Pomoć Srbima u Švedskoj

Dragan je aktivan u nacionalnoj organizaciji Srba u Švedskoj a posebno u matičnom udruženju u Sedertelju, gradu u kojem Labani žive.

Srpsko kulturno udruženje iz Sedertelja kupilo je, naravno uz Draganovo značajno učešće, zemljište na kojem se nalazi skromna kuća koju su kupile ranije generacije Srba a koje su živele ili žive u ovom industiskom gradu.

Ličnim primerom, uz značajnu donaciju, te 2015. godine, podstakao je Dragan i druge članove tako da je Srpsko kulturno udruženje iste te godine, uz vlasništvo nad kućom, postalo vlasnikom i korisnikom 850 kvadratnih metara zemnjišta u gradskoj četvrti Rona.

Foto: EPA

Po tome su postali prva nacionalna organizacija Srba u Švedskoj koja je vlasnik svojih prostorija ali i placa na kojem se nalaze te prostorije. Taj prostor je već uređen i pripremljen je projekat za podizanje Srpske kuće od tvrdog građevinskog materijala, prenosi Espreso.

- Ponosam sam na naše Udruženje jer okuplja velik broj familija u gradu. Imamo izvanredne aktivnosti na planu saradnje sa komunom a posebno kroz rad sa najmlađima. Mladi se druže i tako održavaju aktivan kontakt sa srpskom kulturom, tradicijom, običajima i jezikom, vežbaju u tri grupe i pripremaju se za nastupe - da na pozornicu donesu srpske narodne igre. Sva lepota njihovog rada vidljiva je za vreme nastupa, kao prošle godine za Dan komune, kada je najstarija folklorna grupa nastupila na glavnom gradskom trgu - zajedno sa švedskim muzičkim zvezdama, pobednicima čuvenog "Idol" TV-takmičenja - rekao je on i dodao:

- Svetosavska akademija koju tradicionalno obeležavamo na Savindan sa našim sveštenstvom i krsna slava udruženja Đurđevdan, dve su naše manifestacije kojima posvećujemo posebnu pažnju zbog nas i naših najmlađih članova ali i zbog predstavljanja naše kulture pred našim domaćinima Šveđanima - kaže ovaj Srbin iz Crne Gore, koji je od malena po svetu tražio svoje parče neba da bi se skrasio ispod njega. Pronašao ga je ovde u Švedskoj.

Foto: Shutterstock

Svaki slobodni trenutak Dragan Laban posvećuje porodici, prijateljima, našoj srpskoj nacionalnoj organizaciji u Švedskoj, a poseno Srpskom kulturnom udruženju iz Sedertelja.