Od prehlade do tumora za samo 3 sekunde: Srbi se masovno leče preko interneta

Čak 95 odsto građana Srbije se bar jednom "lečilo" preko interneta, po čemu smo evropski rekorderi. Stručnjaci upozoravaju da se određivanje dijagnoze uz pomoć Gugla može završiti fatalno.

Ova praksa je posebno izražena tokom zime, kada su česte respiratorne, virusne i bakterijske infekcije, upozorava doktorka Biserka Obradović.

- Sve češće se susrećemo sa takvom situacijom. Na taj način od obične respiratorne infekcije sa visokom temperaturom dođe do pucanja slepog creva, samo zato što se uzme antibiotik na svoju ruku po savetima "doktora Gugl". Traženje simptoma bolesti, postavljanje dijagnoze svuda, samo ne kod lekara, veoma je zastupljeno kod nas, to je 95 odsto građana barem jednom uradilo. Pacijenti često dolaze sa pogoršanim stanjima, jer su se lečili sami, koristeći savete sa interneta ili "bakine recepte". Na primer, dolaze sa teškim gnojnim anginama ili upalama pluća koje nisu adekvatno lečili - objašnjava dr Obradović.

Foto: Shutterstock

Napravimo problem

Kako se ističe, ljudi se na internetu leče od gotovo svega.

- Najrizičnije su respiratorne infekcije - grip, bronhitis i upala pluća. Tu ljudi sami snižavaju temperaturu i odlažu odlazak lekaru, jer misle da su im saveti sa interneta dovoljni. Tako se zanemare ozbiljna stanja poput krvarenja iz digestivnog trakta, perforacije slepog creva, upale žučne kese ili čira na želucu, koja mogu biti opasna ako se ne prepoznaju na vreme, a ljudi misle da je samo prehlada - upozorava doktorka Biserka Obradović.

Doktorka se osvrće i na primere iz ličnog okruženja. Kako kaže, često se dešava da se neko bez razloga preplaši kada im Gugl da "dijagnozu".

- Imala sam slučaj pacijenta kome je pulmolog dijagnostikovao početni emfizem pluća, što nije ozbiljan problem. Međutim, on je sa ćerkom pretraživao internet i našao informacije o pneumotoraksu sa smrtnim ishodom ako se ne leči. Celu noć nisu spavali od straha i na kraju su hitno otišli u bolnicu, jer su pročitali da mu je ostalo nekoliko dana života. To pokazuje koliko internet može da uplaši i zavede ljude - kaže Obradovićeva.

Foto: Shutterstock

S druge strane, dešava se i suprotno - da internet umanji ozbiljnost simptoma.

- Jedan pacijent se zbog dijareje na internetu informisao šta da radi. Sledio je savete, ali je uz dijareju imao krvarenje iz digestivnog trakta. Međutim, umesto da ode kod lekara, pratio je informacije o tome šta treba da uradi sa interneta. Krvarenje nije prestajalo, zbog toga što je izgubio dosta krvi, ušao je u stanje anemije. Iako je na kraju hospitalizovan jer je pozvao Hitnu pomoć, pacijent je izgubio dosta krvi i preminuo - upozorava doktorka.

Obradovićeva ističe da ni mladi nisu izuzetak i da za lečenje sve više koriste veštačku inteligenciju.

Veštačka inteligencija

- Koriste alate veštačke inteligencije, čak šalju slike simptoma kako bi dobili brz odgovor. Međutim, ni Čet Dži-Pi-Ti, a ni slični programi ne mogu zameniti klinički pregled i detaljnu anamnezu. AI može pružiti opšte informacije, ali ne uzima u obzir celokupno zdravstveno stanje pacijenta, istoriju bolesti, laboratorijske nalaze niti moguće komplikacije - kaže doktorka.

Sa njom je saglasan i doktor Momčilo Jakovljević, koji napominje da je anamneza ključna.

- Anamneza, odnosno razgovor doktora i pacijenta, predstavlja pola dijagnoze. U medicini postoji izraz diferencijalna dijagnoza - jedan isti ili sličan simptom može da bude znak više bolesti. Na primer, pacijent se žali na bol u stomaku s desne strane. Ne ume da objasni da li je bol kontinuiran, da li se širi naniže ili naviše. Ovaj simptom može da ukaže na slepo crevo, bubreg, žučnu kesu, debelo crevo, a može da bude i zbog kičme. Prema tome, niko ne može proceniti to dobro osim iskusnog specijaliste - objašnjava Jakovljević.

BONUS VIDEO

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.