Epidemija u senci: Simptomi su "tihi", a više od 20.000 ljudi ni ne zna da ima ovu bolest

Novo istraživanje pokazuje da hiljade ljudi godinama živi sa Parkinsonovom bolešću bez dijagnoze, dok se simptomi lako mešaju sa stresom, umorom ili starenjem.

Parkinsonova bolest, progresivno neurološko oboljenje koje uništava moždane ćelije zadužene za pokrete, pogađa sve veći broj ljudi širom sveta.

Procene pokazuju da se u Velikoj Britaniji svakih 20 minuta dijagnostikuje novi slučaj, dok globalno broj obolelih raste i mogao bi dostići 25 miliona do 2050. godine.

Ipak, najnovije istraživanje organizacije "Parkinsons UK" donosi uznemirujuće podatke: više od 20.000 ljudi moglo bi da živi sa bolešću, a da to uopšte ne zna.

Zašto dijagnoze opadaju?

Analiza više od 18 miliona medicinskih kartona pokazala je da je broj dijagnoza pao za 26% između 2019. i 2021. godine, sa 26.000 na 19.300 slučajeva godišnje.

Iako su na rezultate delimično uticali pandemijski uslovi, broj dijagnoza nije se vratio na prethodni nivo ni pet godina kasnije. Prema autorima studije, najveći problem nisu sami simptomi, već sistem:

• duge liste čekanja,

• nedostatak neurologa,

• kašnjenje u obradi pacijenata koji već imaju izražene tegobe.

Foto: Shutterstock

Kerolajn Rasel, izvršna direktorka "Parkinson’s UK", kaže da su posledice ozbiljne.

- Ljudi čekaju i po pet godina na pregled kod neurologa. Dok čekaju, žive u neizvesnosti, uplašeni, često bez terapije. To je neprihvatljivo - navodi Rasel. 

Zaboravljeni simptomi koje većina ignoriše

Parkinson se ne pojavljuje naglo, često traje godinama pre nego što se postavi dijagnoza. Prepoznati rane znake može značiti raniji početak terapije i sporije napredovanje bolesti.

Prema savetima stručnjaka iz "Parkinson’s UK", ovo su najčešći tihi, lako zanemareni simptomi:

1. Gubitak čula mirisa

Jedan od prvih znakova koji mnogi ne povezuju sa Parkinsonom. Osobe često primete da ne osećaju mirise omiljene hrane, parfema ili kafe. Ovaj simptom može nastupiti godinama pre drhtanja ili ukočenosti.

2. Problemi sa spavanjem

Noćno buđenje, nemiran san, bolovi u nogama ili sindrom nemirnih nogu, pa čak i epizode prestanka disanja (apneja), česti su rani pokazatelji bolesti. Zbog toga mnogi misle da je uzrok stres, dok zapravo nervni sistem već pokazuje prve znake poremećaja.

3. Promene u rukopisu

Kako se finomotorne funkcije usporavaju, rukopis postaje manji, sitniji i "zbijen". Ovaj simptom je toliko specifičan da ga lekari često koriste kao vizuelni trag u ranoj dijagnostici.

4. Problemi sa bešikom i crevima

Učestalo mokrenje, naročito noću, kao i zatvor, mogu biti znak da su autonomni nervni putevi pogođeni. Ove tegobe često se pogrešno pripisuju ishrani, menopauzi ili starenju.

Gotovo polovina obolelih doživi depresiju pre pojave fizičkih simptoma. Kod nekih se javlja kao dugotrajna tuga, a kod drugih kao hormonima izazvana iscrpljenost, promene apetita ili koncentracije. Psihološki simptomi su često neurološkog porekla, a ne samo emotivne prirode.

Foto: Shutterstock

6. Anksioznost

Kod mnogih, Parkinson počinje sa stalnim osećajem napetosti, straha i ubrzanog rada srca. Često se pogrešno tumači kao stres, ali ako traje mesecima i prate ga telesni simptomi, vredi se obratiti lekaru.

7. Neobjašnjiv umor

Hronični umor koji ne prolazi ni nakon odmora javlja se kod gotovo polovine obolelih. Može varirati iz dana u dan, što ga čini podmuklim i teškim za prepoznavanje.

Amanda Palmer (51) iz Bristola prepoznala je simptome 2020. godine, tokom pandemije. Primila je samo telefonski poziv od lekara opšte prakse bez pregleda.

- Rekli su da ne znaju šta je, i to je bilo sve - priseća se i dodaje da tek posle godinu i po dana, nakon što su se simptomi pogoršali, dobila je dijagnozu Parkinsonove bolesti

- Taj period neizvesnosti bio je najteži. Znala sam da se nešto dešava, ali nisam mogla dobiti odgovor.

Šta uraditi ako prepoznajete simptome?

Obratite se lekaru opšte prakse i tražite upućivanje kod neurologa. Vodite beleške o simptomima - kada su počeli, koliko traju i šta ih pogoršava.

Ne ignorišite psihološke promene poput depresije ili anksioznosti. Ako imate porodičnu istoriju Parkinsona, redovne kontrole su posebno važne.

Ne odlažite dijagnozu, rana terapija može značajno usporiti napredovanje bolesti.

Foto: Shutterstock

Iako leka za Parkinsonovu bolest još nema, rana dijagnoza omogućava terapije koje usporavaju propadanje moždanih ćelija i poboljšavaju kvalitet života.

NHS i druge zdravstvene institucije koriste kombinaciju:

• medikamenata (levodopa, dopaminski agonisti)

• fizioterapije i vežbi za pokretljivost

• psihološke podrške i savetovanja

U novijim slučajevima koristi se i duboka moždana stimulacija (DBS), minimalno invazivna procedura kojom se električno stimulišu delovi mozga odgovorni za pokret.

Parkinsonova bolest ne počinje naglo, ona se "šunja" kroz male, lako zanemarive promene. Upravo zato su informisanost i brza reakcija ključne. Ako imate i samo jedan od ovih simptoma, ne čekajte. Dijagnoza ne menja samo tok bolesti, već i kvalitet života.