Da li znate šta su "ml", "ma", "srp"...? Deca ih masovno koriste, roditelji ne znaju o čemu je reč

Deca širom Srbije sve češće koriste skraćenice za određene reči, jer osim što su na taj način u trendu, verovatno ih i mrzi da izgovaraju cele reči. Stručnjaci upozoravaju na takav način izražavanja, zato što može da dovede do nepismenosti, ali i otuđenosti.

Ukoliko vam dete kaže da mu se pije "ml" ili je uradilo domaći zadatak iz "ma" i "srp" znajte da je mislilo na mleko, matematiku i srpski. 

Ovaj "trend" skraćivanja reči koji se u početku koristio samo za dopisivanje, postao je deo svakodnevne komunikacije među decom. Psiholog Jovana Stojković objašnjava za Informer da to što deca ne koriste pune reči nikako nije dobro.

Foto: Shutterstock

- U početku su deca učila o skraćenicama, a kada su videla da im omogućavaju brže odgovaranje na poruke i dopisivanje po društvenim mrežama, upravo su im te skraćenice postale sastavni deo komunikacije. Reči se skraćuju, slogovi nestaju, a čitave fraze pretvaraju se u kombinacije od dva ili tri slova, to je zaista alarmantno. Na taj način im se smanjuje i osiromašuje vokabular. Ne znaju sinonime, suprotnosti - kaže psiholog.

Jedan od razloga za korišćenje skraćenica je i rano učenje engleskog jezika. 

Foto: Tanja Andric

- Deca odmalena kreću sa učenjem engleskog jezika, a poznato je koliko oni koriste skraćenice. Na primer "omg" (Oh my God - O, moj Bože) smo i mi preuzeli i često ovu skraćenicu koristimo u svakodnevnoj komunikaciji. Na ovakav način govora utiče veliki broj faktora - objašnjava Jovana Stjoković.

Rešenje je u čitanju

Ona napominje da je rešenje u čitanju, i to ne samo lektira već i nekih drugih knjiga prikladnih za njihov uzrast.

Foto: Shuterstock

- Deca skoro da ne čitaju lektire. Često se dešava da preko interneta pronađu film ili neku skraćenu verziju knjige, i na taj načim obezbede sebi ocenu. Nekada su se lektire čitale, kao i druge knjige, međutim, toga je danas sve manje. Onda ne treba da nas čudi što su nam deca takva - ističe naša sagovornica.

Psiholog Jovana Stojković kaže da ukoliko se ovakav trend nastavi, deca će postati škrta na rečima, ali i iskazivanju emocija.

- To će se kad tad odraziti na emocije. Kada nekome napišete "vt" (volim te) ili "nmg" (ne mogu), "nzm" (ne znam), to samo govori o tome koliko se ne trudite prema toj osobi. Zato napominjem i apelujem na roditelje da pričaju sa svojom decom, da što više slobodnog vremena provode zajedno, da uče, igraju se, razgovaraju. Neka ostave telefone pos tranu u fokusiraju se na sadašnji trenutak - savetuje psiholog.

BONUS VIDEO

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.