Da li znate šta su "ml", "ma", "srp"...? Deca ih masovno koriste, roditelji ne znaju o čemu je reč

Deca širom Srbije sve češće koriste skraćenice za određene reči, jer osim što su na taj način u trendu, verovatno ih i mrzi da izgovaraju cele reči. Stručnjaci upozoravaju na takav način izražavanja, zato što može da dovede do nepismenosti, ali i otuđenosti.

Ukoliko vam dete kaže da mu se pije "ml" ili je uradilo domaći zadatak iz "ma" i "srp" znajte da je mislilo na mleko, matematiku i srpski. 

Ovaj "trend" skraćivanja reči koji se u početku koristio samo za dopisivanje, postao je deo svakodnevne komunikacije među decom. Psiholog Jovana Stojković objašnjava za Informer da to što deca ne koriste pune reči nikako nije dobro.

Foto: Shutterstock

- U početku su deca učila o skraćenicama, a kada su videla da im omogućavaju brže odgovaranje na poruke i dopisivanje po društvenim mrežama, upravo su im te skraćenice postale sastavni deo komunikacije. Reči se skraćuju, slogovi nestaju, a čitave fraze pretvaraju se u kombinacije od dva ili tri slova, to je zaista alarmantno. Na taj način im se smanjuje i osiromašuje vokabular. Ne znaju sinonime, suprotnosti - kaže psiholog.

Jedan od razloga za korišćenje skraćenica je i rano učenje engleskog jezika. 

Foto: Tanja Andric

- Deca odmalena kreću sa učenjem engleskog jezika, a poznato je koliko oni koriste skraćenice. Na primer "omg" (Oh my God - O, moj Bože) smo i mi preuzeli i često ovu skraćenicu koristimo u svakodnevnoj komunikaciji. Na ovakav način govora utiče veliki broj faktora - objašnjava Jovana Stjoković.

Rešenje je u čitanju

Ona napominje da je rešenje u čitanju, i to ne samo lektira već i nekih drugih knjiga prikladnih za njihov uzrast.

Foto: Shuterstock

- Deca skoro da ne čitaju lektire. Često se dešava da preko interneta pronađu film ili neku skraćenu verziju knjige, i na taj načim obezbede sebi ocenu. Nekada su se lektire čitale, kao i druge knjige, međutim, toga je danas sve manje. Onda ne treba da nas čudi što su nam deca takva - ističe naša sagovornica.

Psiholog Jovana Stojković kaže da ukoliko se ovakav trend nastavi, deca će postati škrta na rečima, ali i iskazivanju emocija.

- To će se kad tad odraziti na emocije. Kada nekome napišete "vt" (volim te) ili "nmg" (ne mogu), "nzm" (ne znam), to samo govori o tome koliko se ne trudite prema toj osobi. Zato napominjem i apelujem na roditelje da pričaju sa svojom decom, da što više slobodnog vremena provode zajedno, da uče, igraju se, razgovaraju. Neka ostave telefone pos tranu u fokusiraju se na sadašnji trenutak - savetuje psiholog.

BONUS VIDEO