Najniže penzije rastu, a cene goriva padaju: Ovo svaki građanin treba da zna

Stručnjaci ocenjuju da je cilj predsednika Srbije da najniže penzije rastu najbrže, moguće ostvariti kroz preraspodelu dohotka i pažljivo osmišljene ekonomske mere, koje bi dodatno smanjile socijalne razlike i ojačale standard najugroženijih penzionera.

Prof. dr Uroš Šuvaković istakao je da predsednikova odluka da se osmisli način da najniže penzije budu u najvećem porastu može postići, kako kaže, preraspodelom dohtoka.

- Porast i najnižih penzija može se postići preraspodelom dohotka i ja sam čitao neke ekonomske analize pre par dana u odnosu na period kada je Vučić postao premijer, u odnosu na 2012. godinu. Sada imate ojačanu srednju klasu za 30 do 40 odsto, znači toliko je ljudi iz donjih društvenih slojeva koji su bili upropašćeni ekonomskom politikom DOS-a i privatizacijom, ekonomski ojačalo da se zapravo može smatrati da su oni sada neki segment srednje klase i to je veoma važno dostignuće politike Aleksandra Vučića - kaže Šuvaković.

Dodao je da je takva politika usmerena na jačanje socijalne pravde i unapređenje životnog standarda građana, posebno onih koji žive od svog rada.

- Ona je u socijalnom smislu pravedna jer brine o ljudima koji žive od sopstvenog rada, ne brine o tajkunima. On je i juče maestralno rekao: "Da bude bogata trpeza i da svi sedimo za tom trpezom". Dakle, blagostanje u zemlji, mir i ne ulazak u nove konflikte - to je zapravo Vučićeva poruka sažeta juče iz Aranđelovca - zaključuje profesor.

Foto: Tanja Andric

Šta ovaj predlog znači za jednog penzionera koji sada prima manju penziju?

Profesor dr Mihajlo Rabrenović ističe da odluka o smanjenju socijalne nejednakosti govori o tome da ova vlast i ovo državno rukovodstvo brine o najosetljivijim društvenim grupama, od penzionera do onih koji sada kreću sa stvaranjem potomstva.

- Predsednik republike je rekao da se traži jedan model koji bi obezbedio da oni koji imaju najmanja primanja po osnovu penzije, dobiju više. To, naravno, nije lako jer su uvek potrebna realna zahvatanja iz određenih, da kažemo, budžeta. Ali to upravo govori o tome da ova vlast i ovo državno rukovodstvo brine o najosetljivijim društvenim grupama, od penzionera do onih koji sada kreću sa stvaranjem potomstva, do visokog obrazovanja i drugih nivoa obrazovanja u koje se ulaže više nego ikad. Jednostavno, svuda se traže mehanizmi da se da više, ali to ne umanjuje isto tako neke druge prioritete - objašnjava Rabrenović.

Foto: Tanja Andric

Planovi za budućnost Srbije veliki zaokret

Rabrenović je ocenio da planovi za budućnost Srbije predstavljaju veliki zaokret u načinu strateškog upravljanja državom, ali i da će njihov uspeh zavisiti od toga koliko će institucije uspeti da predsednikovu viziju pretoče u konkretne planove.

- Planovi za budućnost koje je predsednik predstavio je zaokret koji do sredine 20. veka ni u svetu nije postojao, a onda se nametnuo taj strategijski menadžment koji se u privatnom sektoru iznedrio. Ja sam u Srbiji na početku svoje karijere sanjao o modelu efikasnih metoda upravljanja i sada sve to zaživljava u praksi. Ono što je sada važno jeste da tu predsednikovu viziju operativni organi, i u oblasti penzione politike i proizvodnje i privatnih delatnosti, sada pretresu sve te kadrove i programe rada, ali i da se ojačaju timovi - rekao je on i dodao da je veoma važno da se predsednikova vizija uvede u resorne planove:

- Mnogo je važno da se ta predsednikova vizija uvede u resorne planove, ali da su praćeni sa indikatorima, jer su oni kvantitaivni pokazatelji u matematici i statistici, da li je plan ostvaren ili nije. Dakle, kadar koji je odgovoran za to treba da izveštava kako napreduje realizacija plana. Ako neko ne može to da ostvari, mi moramo da krenemo da rapoređujemo ljude na druga mesta i da šansu dobijaju drugi. Ne smemo da čekamo kraj Vlade.

Foto: EPA

Šta smanjenje akciza za gorivo znači za narod, a šta za državu?

Vlada Srbije donela je odluku o smanjenju iznosa akciza na derivate nafte za 20 odsto, a prof. dr Šuvaković objašnjava da za državu ovo znači 20 odsto manje budžetskih prihoda, dok narodu omogućava sprečavanje povećanja cene goriva.

- Smanjenje akciza na naftne derivate za 20 odsto znači da država ima oko 20 odsto manje budžetskih prihoda po tom osnovu, ali za građane to predstavlja sprečavanje povećanja cena goriva i svih naftnih proizvoda, koje je uzrokovano globalnim kretanjima na tržištu nafte i krizama poput ratova. Tržište naftnih derivata je globalno i ono stalno fluktuira, a kada dođe do velikih kriza, kao što je rat u Zalivu, cena nafte naglo raste. Nedavno je cena nafte prešla i 100 dolara po barelu, što pokazuje koliki pritisak postoji na svetskim berzama. Ono što je važno jeste da je ovom merom sprečen veliki skok cene goriva na domaćem tržištu - kaže profesor.

Foto: Shutterstock

Ističe da je ova mera veoma važna za privredu, jer rast cene nafte povlači rast gotovo svih proizvoda.

- Ovo nije značajno samo zato što građani neće osetiti povećanje cene na benzinskim pumpama. Ova mera je važna i za privredu, jer rast cene nafte automatski povlači rast cena gotovo svih proizvoda - od plastike do prehrambenih artikala. Nafta je povezana sa gotovo svakim segmentom proizvodnje i transporta, pa njen skok direktno utiče na opšti rast cena. Zato je ova mera izuzetno značajna. Ona je usmerena na očuvanje socijalne stabilnosti, stabilnosti u zemlji i očuvanje ekonomske moći građana. Pritom, nije reč o malom smanjenju - akcize su smanjene za čak 20 odsto, što pokazuje veliku odlučnost države da u nezgodnom i nestabilnom trenutku očuva ekonomsku stabilnost - zaključio je prof dr Šuvanović.

Celu emisiju možete pogledati u nastavku:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.