"Viđala sam obešene i zaklane ljude na ulicama Beograda": Scene iz 1941. kojima je svedočila Danica Šmic lede krv u žilama (FOTO/VIDEO)

Danas obeležavamo 85 godina od bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, događaja koji je preživela i Danica Šmic, a koji ona, i pored još dva kasnija bombardovanja, pamti kao najteži u svom životu.

Danica je rođena 1937. godine u Beogradu, po profesiji je nastavnica matematike i fizike u penziji, majka dva sina i jedna od najstarijih i najaktivnijih volonterki Crvenog krsta u Srbiji, sa više od pola veka humanitarnog rada iza sebe.

U razgovoru za Informer, prisetila se potresnih scena iz detinjstva koje su joj, kako kaže, zauvek ostale urezane u pamćenje.

- Kao dete, sa roditeljima sam bila u Karađorđevom parku. Tamo nas je zateklo bombardovanje. Sećam se mnoštva ljudi koji su u panici trčali na sve strane. Bio je potpuni haos - narod je vikao, plakao, bio prestravljen. I ja sam plakala i molila roditelje da odemo sa tog mesta. Najviše me je plašio jeziv zvuk aviona koji su nadletali grad i bacali bombe - priča Danica za Informer i dodaje:

- Nebo nad Beogradom bilo je potpuno crno. Roditelji su me uhvatili za ruku i potrčali smo ka maloj crkvi Svetog Save. Tek što smo ušli, avioni su bombardovali park. Sve je bilo sravljeno sa zemljom i niko nije ostao živ.

Foto: Informer

Danica kaže da je prvi put nakon dana kada je Beograd bio pogođen granatama, u nedelju izašla na ulice grada zajedno sa roditeljima.

- Bio je to dan kog se teško prisećam do detalja. Znam da je bila nedelja i da sam bila sa roditeljima jer roditelj nije radio, ali ne znam da li smo krenuli u crkvu ili na pijacu. Taj strah je ostao u meni do danas i izbrisao mnoge druge uspomene - istakla je.

Jezive slike Beograda u aprilu 1941.

Kako je istakla, najgore slike koje pamti su upravo reakcije ljudi i strah koji vladao.

- Ljudi su bežali bez cilja, nisu znali gde da idu. Čuli su se jauci i plač. Nebo je bilo crno, sirene su zavijale, svuda je bila prašina i tutnjava aviona. Taj prizor i osećaj straha ostali su u meni zauvek - priča Danica.

Ova hrabra žena preživela je čak tri bombardovanja, a ističe da i dan danas kada vidi ploču sa imenima stradalih, seti se tih dana.

- U životu sam preživela okupaciju i tri bombardovanja - 1941, 1944. i 1999. godine. Kao dete sam sve doživela mnogo intenzivnije. Taj strah nikada nije nestao, on je prosto u organizmu. Kad god odem u Karađorđev park i vidim ploču sa imenima stradalih, setim se da smo tog dana izbegli sigurnu smrt - kaže Šmic i dodaje da je 192 ljudi stradalo.

Foto: printskrin

Današnja deca imaju svu udobnost

Danica kaže da nije imala posebnu igračku koja joj je pomogla da se oslobodi straha, ali da su im roditelji pravili lutkice od krpica, što danas aposlutno nije slučaj.

- Nije bilo tako igračaka kao danas. Neke lutkice su nam roditelji pravili od krpica. Danšanja deca imaju svu udobnost. Sećam se, mi u ono vreme nismo znali za bananu, a danas mogu u bilo kom trenutku da je pojedu - kaže Šmic.

"Viđala sam obešene, zaklane i ubijene ljude na ulicama grada"

Šmic kaže da joj je najveći strah bio da prođe pored tajne policije nacističke Nemačke, jer je redovno viđala obešene i zaklane ljude na ulicama.

- U blizini mesta gde smo živeli nalazio se Gestapo. Najveći strah mi je bio da prođem pored njihove straže, pa sam često prelazila na drugu stranu ulice i tako smanjila taj strah od njih. Viđala sam obešene, zaklane i ubijene naše ljude na ulicama i trotoarima. Ne mogu ni da opišem sve što sam videla - kaže ona.

Njen brat živi u Nemačkoj, ali kaže da svaki put kada bi otišla tamo, ona bi se setila potresnih scena koje je doživela u ratnom periodu, što oni apsolutno ne pominju.

- Išla sam više puta u Nemačku, ali tamo nema priče o tome, kao da kriju šta su radili. Budilo mi je emocije svaki put kada odem. Setite se i tokom školovanja kada smo učili o Jasenovcu - to ne može da se zaboravi - priča ona.

Foto: wikipedia.org

Dodaje da je najviše vremena provodila kod kuće ispod stola, jer se samo tada osećala zaista  bezbedno.

- Najviše vremena provodila sam u kući, često ispod stola, jer mi je to ulivalo osećaj sigurnosti. Kada je 1944. počelo novo bombardovanje, moj mlađi brat je bio blizu prozora kada je staklo palo tik pored njega. Tada sam osetila još veći strah - i za njega i zbog svega što mi se već dogodilo - priča Šmic.

Bombardovanje iz 1941. ne može da se poredi sa 1999.

Danica ističe da, koliko god su bombardovanja bila strašna, ono iz 1941. godine ne može da se poredi sa onim iz 1999. godine

- Velika je razlika između bombardovanja 1941. i 1999. Ovo drugo je bilo savremenije, unapred smo dobijali upozorenja, moj mlađi sin živi u Kanadi i javljao mi je, pa smo i znali kada počinje i kada se završava. Iako je bilo strašno, ne može da se poredi sa haosom iz 1941. godine, kada ništa nije bilo poznato - kaže ona.

Foto: Foto: Printscreen/YouTube

"Penzionerski dani su mi lepši od detinjstva"

Danica ističe da joj je život u penziji mnogo lepši od detinjstva i perioda u kom je odrastala. Posebno je istakla i činjenicu da penzioneri nikada nisu imali status kakav danas imaju.

- Sve pohvale države prema penzionerima. Meni su penzionerski dani lepši nego detinjstvo. Sećam se da sam onda čekala da mi se opere haljina, nismo imali šta da obučemo, pored straha, glad je bio veliki. Penzioneri nikada nisu imali status kakav danas imaju - kaže Danica.

Posebno naglašava da je svakodnevno u komunikaciji sa starijim osoba, kao i da upravo ti isti ljudi imaju mnoštvo besplatnih i kvalitetnih opcija koji im mogu pomoći, kako u zdravstvenom, tako i u svakom drugom sektoru.

- Volonter sam Crvenog krsta i obilazim starije osobe i vidim kako žive i kako se druže penzioneri. Volonter spaja određene institucije sa osobama kojima je pomoć potrebna. Mnogi ljudi ne znaju svoja prava koja mogu da ostvare. Sad imamo besplatne geronto domaćice, sve socijalne usluge su besplatne, prevoz je za sve besplatan. Znači dosta mogućnosti imamo koje su potrebne, a sve one su sada i gratis - ističe gospođa Šmic. 

Foto: wikipedia.org

Najstarija volonterka u Crvenom krstu

Danica Šmic je najstarija volonterka u Crvenom krstu.

- Najstarija sam volonterka u Crvenom krstu. Počela sam sa 33 godine, a prošle godine sam obeležila 88 godina života, 55 godina volontiranja i 33 godine kada sam postala volonter na istoj teritoriji na kojoj danas živim - kaže ona i dodaje:

- Volontiranje je sastavni deo mog života, a ovo što pomažem u sredini u kojoj živim, osećam kao svoju obavezu. Smatram da ako želimo bolje i pravednije društvo, moramo da pomažemo jedni drugima koliko možemo. Ima dosta mladih koji su udruženi i koji pomažu danas. To je najveće bogatstvo za jednu zemlju - kada smo umreženi, učimo jedni od drugih i dopunjujemo se.

Foto: Društvene mreže

Pored toga što je najstarija volonterka u Crvenom krstu, Danica je i nastavnica matematike.

- Za matematiku sam se odlučila jer sam je i u osnovnoj školi volela kao predmet pa me je to i opredelilo. Uvek smo kao učenici jedni drugima pomagali, i đaci su me voleli - kaže Danica i dodaje da nikada neće zaboraviti bombardovanje naše zemlje:

- Nikada neću moći da zaboravim to što su nam uradili 1941. godine, ali ni da oprostim. Mada se i danas to vraća kroz neke situacije kao što su protesti, setimo se da je patrijarh Pavle rekao da je ljubav najveća vrlina, što je više dajete, više je imate - zaključila je Danica Šmic.

Intervju sa Danicom Šmic možete pogledati u nastavku: