Najsmrtonosniji oblik hanta virusa otkriven u Srbiji: Od njega strahuje svet, a nosi ime naše prestonice

Najopasniji hanta virus u Evropi nosi ime Beograda. Ubija 12 odsto zaraženih, izaziva unutrašnja krvarenja i otkazivanje bubrega.

Dok se na luksuznim kruzerima koji plove evropskim morima proglašavaju karantini zbog širenja hanta virusa, naučnici upozoravaju na jezivu činjenicu: najsmrtonosnija varijanta ovog nevidljivog neprijatelja nosi ime naše prestonice i decenijama se krije u našoj neposrednoj blizini!

Naučna potvrda: Beogradski soj je najbrutalniji

Drama koja je počela na turističkim rutama širom Evrope skrenula je pažnju javnosti na Dobrava-Beograd virus (DOBV), patogen koji ne prašta. Iako se različiti sojevi ovog virusa pojavljuju od Nemačke do Rusije, naučna istraživanja potvrđuju da je soj izolovan u Beogradu najagresivniji i najkobniji po čoveka.

 

 

Stručnjaci u svom radu jasno prave razliku između "blažih" evropskih varijanti i one koja vreba na Balkanu. Dok varijante u Estoniji ili Nemačkoj prolaze gotovo bez simptoma, "beogradski" genotip izaziva stravične posledice.

U naučnom radu koji analizira ovu pretnju stoji zastrašujući zaključak.

- Dobrava-Beograd virus je najvirulentniji (najopasniji) hantavirus u Evropi i odgovoran je za gotovo sve fatalne slučajeve hemoragijske groznice. Redosled opasnosti je jasan: dok su ostali sojevi blaži, genotipovi "Dobrava" i "Beograd" izazivaju teške kliničke slike sa stopom smrtnosti od čak 10 do 12 odsto! - istakli su naučnici.

Foto: Shutterstock

 

Dok drugi hanta virusi u Evropi imaju smrtnost manju od 0,1 odsto, Dobrava-Beograd virus (DOBV) je prava "crna udovica" među patogenima.

U zemljama bivše Jugoslavije i Grčkoj, gde dominira najopasniji genotip, stopa smrtnosti se decenijama kreće između 10 i 12 odsto. To praktično znači da se svaki deseti slučaj završava fatalno.

 

 

Zašto je ovaj virus opasniji od ostalih?

Za razliku od običnih virusa koji izazivaju stomačne tegobe na brodovima, DOBV napada direktno bubrege i izaziva unutrašnja krvarenja (hemoragijsku groznicu).

Smrtnost bez premca: Svaki deseti zaraženi ovim sojem ne preživi.

Nevidljivi prenos: Virus se širi preko mikro-čestica koje ostavljaju glodari. Dovoljno je da udahnete prašinu u zaraženom prostoru i pakao počinje.

Foto: Shutterstock

 

Simptomi zamke: Prvi znaci su visoka temperatura i bol u mišićima, zbog čega mnogi misle da imaju običan grip ili jaču prehladu, gubeći dragoceno vreme za lečenje.

Evropa na nogama, Srbija u pripravnosti

Pojava hanta virusa na kruzerima podigla je nivo bezbednosti u svim evropskim lukama. Ipak, epidemiolozi upozoravaju da je prava opasnost u unutrašnjosti, u ruralnim predelima i starim objektima gde živi šumski miš – glavni prenosilac najsmrtonosnijeg "beogradskog" genotipa.

Ako ste boravili u prirodi, čistili podrume ili vikendice i osetite nagli skok temperature uz jaku glavobolju, hitno se javite lekaru. Kod Dobrava-Beograd virusa, razlika između života i smrti meri se satima!

 

 

Čudo i užas u kliničkoj praksi

Najznačajniji i najcitiraniji primer u nauci jeste upravo izolacija virusa iz 1992. godine, koja je zauvek promenila medicinsku mapu Evrope.

U Institutu za imunologiju i virusologiju "Torlak" u Beogradu, naučnici su identifikovali virus kod pacijenta koji je imao najteži mogući oblik hemoragijske groznice sa renalnim sindromom (HGBS). Pacijent je imao masivna unutrašnja krvarenja, potpuni prestanak rada bubrega i dramatičan pad krvnog pritiska.

Foto: ATA Images

Ovaj slučaj je bio toliko specifičan jer je pokazao da virus ne napada samo šumske radnike, već može pogoditi bilo koga ko dođe u dodir sa kontaminiranom sredinom. Upravo taj beogradski pacijent postao je "nulta tačka" za definisanje najopasnijeg genotipa na svetu, jer je virus uzet direktno iz njegove krvi bio identičan onom pronađenom u prirodi, potvrđujući direktnu vezu između glodara i smrti čoveka.

Dok Evropa prati situaciju na moru, nauka nas podseća da je "najgori od svih" rođen i imenovan baš ovde, u srcu Balkana.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.