Očekuju se vazdušni napadi na Gvatemalu! Biće ovo velika tragedija bez presedana

Tog 29. juna, iako je prethodnog dana glavna tema bio Balkanski savez Turske, Grčke i Jugoslavije, što se direktno odnosilo na njihov život, a naročito u svetlu činjenice da je zemlja još uvek bila u grču od sukoba sa Staljinom i Sovjetskim savezom koji je trajao neprekidno već šest godina, zbog čega je svaka vest koja se odnosila na političko pozicioniranje Jugoslavije u međunarodnim odnosima bila od izuzetne važnosti, čitaoce "Večernjih Novosti" ponovo je sačekala stara tema koja je već danima dominirala - Gvatemala.

Kako se već saznalo da je legitimni predsednik Jakobo Arbenz prethodnog dana dao ostavku, a vlast preuzeo njegov prijatelj i saradnik, pukovnik gvatemalske armije Diaz, u pokušaju da se tako izađe na kraj sa "intervencijom", odnosno, upadom oružane grupe pučista koje je organizovala i platila američka CIA, danas je u "Večernjim Novostima" moglo da se pročita detaljan izveštaj iz ove zlosrećne zemlje, sa mnogo interesantnih detalja, što je moglo da ponovo zainteresuje čitaoce novina da posvete deo svog vremena poznatoj priči.

Foto: Večernje Novosti

 

Naslov je govorio da je "Dias", mada je u samom tekstu bilo navedeno da se preziva Diaz - ali, kao da se deo čitave pometnje iz centralne Amerike preneo i na urednike "Večernjih Novosti" tako da ni oni sami nisu do kraja bili sigurni kako se novi zamenski predsednik Gvatemale preziva - naglasio u svom prvom obraćanju da nastavlje borbu protiv intervencionista. Takođe, u tekstu se saznaje da je prethodni predsednik već pobegao u Meksiko, odakle je dao diplomatski neuvijenu izjavu svetskim medijima, da je protiv njegove zemlje poveden surovi rat. Direktno je za to optužio kompaniju "Junajted frut kompani", strane monopole i vlast u SAD. "Severnoamerički piloti i plaćenici raznih nacionalnosti napali napali su jedan narod bez odbrane ne poštujući živote dece, žena, starih. Bombardovali su nam gradove, ubijali su radnike u selima i mestima koje su zauzeli. To je bila osveta kompanije Junajted frut, ogorčeno je rekao Arbenz.

Svet je nemo posmatrao tragediju jedne male zemlje i surovu nepravdu koja se nad nju nadvila. I to je sigurno bio razlog da jugoslovenska štampa posveti toliko prostora drami Gvatemale. Posle užasa Drugog svetskog rata, kada se verovalo da osnivanjem Ujedinjenih nacija više neće biti moguće da bilo koja zemlja izvrši ratno nasilje nad nekom drugom, kao što su Hitler, Musolini i japanski militaristi učinili u tom ratu, čovečanstvo je sada na ovom primeru ponovo posmatralo jedan zastrašujući mehanizam. Vrh američke države beskompromisno je stao u odbranu svoje kompanije koja je prethodno decenijama eksploatisala narod i državu Gvatemale, i kada je došlo vreme da se sa tom praksom završi, napravili su državni udar. Bezočno, grubo i ne krijući se. 

Jasno je da, iako u Jugoslaviji nije bilo "Junajted fruta", tadašnja komunistička vlast predvođena Titom, nikako nije bez opreza i zebnje posmatrala rasplet u Centralnoj Americi. Jer, i revolucija koju su u Jugoslaviji sproveli 1945. godine takođe je lišila prava na eksploataciju brojnih resursa u Jugoslaviji nekoliko stranih kompanija. Šta ako neka od njih pokuša da sa jugoslovenskom vladom namiri raučne na isti način kao "Junajted frut kompani" sa gvatemalanskom?

Foto: Večernje Novosti

 

Velika fotografija kojom je ovog dana ilustrovana naslovna strana "Večernjih Novosti" odražavala je deo drame naroda Gvatemale: tužna slika seljaka koji, noseći ono malo vrednosti koje poseduju u zavežljajima na glavi, beže od oružanih borbi koje su se rasplamsale na prilazu prestonici Gvatemala Sitiju, i terora koji su "intervencionisti" preduzimali u zauzetim selima nad svima onima koji su se u lokalnim zajednicama istakli kao najveće pristalice agrarne reforme kojoj je dojučerašnji predsednik Arbenz oduzeo obradivo zemljište američkoj kompaniji i dao ga seljacima. Sada, kada su naoružani plaćenici upadali u sela, svako ko je bio prepoznat kao "komunista", odnosno, novi vlasnik parcela, bio je u smrtnoj opasnosti. Zato su seljaci, koji su se najpre obradovali reformi, sada morali da beže i spasavaju živote. I ova fotografija tužne grupe izbeglica upečatljivo je svedočila da se iza "političke" promene krije i teror nad nedužnima. 

U okviru ovog izveštaja nalazila se i vest da se u Havani, prestonici Kube, nastavlja upisivanje dobrovoljaca koji bi došli da se bore protiv američkih plaćenika, koju je sprovodila organizacija "Komitet kubanskih studenata". Iako je u to vreme na Kubi vlast u rukama diktatora Fulhensija Batiste, marionete u rukama američke mafije koja je Kubu pretvorila u ostrvo kocke i kriminala, u toj zemlji je već započela pobuna koja će se sa uspehom završiti u narednim godinama. Takođe, "Junajted frut kompani" je na Kubi, zajedno sa još jednom velikom kompanijom iz SAD, "Standard frut kompani", imala apsolutni monopol na svim granam privrede, od proizvodnje voća do železnice, rudnika i električnih centrala. To je, uz Batistinu surovu vlast, izazivalo ogromno nezadovoljstvo većine Kubanaca, i ova javno saopštena odluka da se upute dobrovoljci u Gvatemalu bila je izraz tog gneva. Ali, za Gvatemalu je bilo već kasno. 

 

Ono što čitaoci nisu mogli da znaju u to vreme, kao ni veći deo svetske javnosti, bila je akcija američkog ambasadora u Gvatemali koji je pukovnika Diasa ucenjivao pretnjama da mora da preda vlast vođi pučista, pukovniku Armasu, "čedu CIE". Što će Dias i učiniti u narednim danima, popustivši pod pretnjama i u strahu za sopstveni život. Drama Gvatemale je, iako je delovalo da je došla do kraja, ustvari tek započinjala. 

U narednim godinama, pučista Armas i njegova plaćenička armija koja će postati nova zvanična vojska Gvatemale, izvršiće talas ubistava istaknutih pobornika agrarne reforme, pod tvrdnjom da su bili "komunisti" koje je Sovjetski savez "plaćao" da "naprave revoluciju u čitavoj Americi, od Severa do Juga". Iako je su agenti CIA odmah došli u Gvatemala Siti i pretresali sve arhive ne bi li našli dokaz da je Arbenz "šurovao" sa SSSR, ničega takvog nije bilo. Želja demokratski izabranog predsednika da donese kakavu takvu pravdu za svoj narod bila je predstavljena kao "svetska komunistička zavera".

Sam vođa pučista Armas će biti ubijen 1959. godine u atentatu, a već naredne 1960. godine u ovoj zlosrećnoj zemlji izbiće građanski rat koji će po svojoj surovosti i dugotrajnosti postati svetski presedan. Ratovaće se, uz izuzetnu surovost, punih 36 godina, sa bezbrojnim žrtvama. Loše vesti iz "Večernjih Novosti" sa kraja vrelog juna 1954. godine pretvoriće se tako u tragediju bez presedana. Samo to još niko nije mogao ni da nasluti.   

U rubrici "Novosti Telegrami", u vestima od samo jedne rečenice, tog dana moglo je da se vidi nekoliko stvari. Najzanimljivija je, svakako, bila ona da je grupa poslanika iz parlamenta Zapadne Nemačke izrazila želju da poseti Jugoslaviju. Možda je ta inicijativa došla nakon fudbalske utakmice između dve zemlje odigrane nekoliko dana ranije u okviru Svetskog prvenstva u fudbalu, što je bio prvi sportski susret Jugoslovena i Nemaca posle kraja Drugog svetskog rata, ali proći će još vremena pre nego što nemački ministar inostranih poslova i kasniji premijer, Vili Brant, dođe u posetu 1967. godine. 

A za sve one koji su u to vreme voleli da čitaju knjige, a nije ih bilo malo jer su knjige tada bile izuzetno popularne, kao uostalom i štampane novine i radio, reklama u zaglavlju ove naslovne stranice nudila je izdanja "Džepne knjige" kao zaista jeftina i dobra. Pa ko voli, na Obilićevom vencu 10 u centru Beograda bilo je sedište ovog izdavača. A ko je imao telefon, mogao je i da ih, u želji da dođe do dobrih knjiga, pozove na broj 25-060.