SRBIJI PRETI RAT ZBOG VODE?! Na nišanu multinacionalnih kompanija je i naša zemlja!

Ratovi za vodu vodili su se otkad je ljudi na planeti, a kako sada stvari stoje, novi sukob mogao bi da bude pitanje trenutka

Jedva trećina svetska populacije ima pristup zdravoj vodi za piće, dok ostatak planete nema ni minimalne uslove za život, kad je vodosnabdevanje u pitanju. Tu problemima nije kraj jer će se, prema podacima UN, u narednih 20 godina rezerve pijaće vode smanjiti za 30 odsto.

Strahovito zagađenje - Svetu, osim smanjena rezervi vode, preti i opasnost od njihovog dugoročnog zagađenja. - Samo u mediteranskim zemljama, u slatke i morske vode, ulije se svake godine oko 120.000 tona mineralnih ulja, 12.000 tona fenola, 60.000 tona deterdženta, 100 tona žive, 3.800 tona olova, 2.400 tona hroma, 21.000 cinka, 320.000 fosfora. - Sve ove materije se vrlo sporo razređuju čistom vodom iz okolnih vodnih tokova i mora - potrebno je od nekoliko nedelja ( za papirnu ambalažu) do čak nekoliko stotina godina ( za plastiku).

Kako stvari stoje u Srbiji

Svet se suočava sa najvećom krizom u snabdevanju vodom, pišu Večernje novosti. UN su upozorile da će sredinom 21. veka čak sedam milijardi ljudi biti suočeno sa nedostatkom vode, jer broj stanovnika planete raste, a vodni resursi se smanjuju.

To će stvoriti nestabilnost unutar ugroženih država i regionalne tenzije. Celu priču zaoštravaju multinacionalne komnpanije koje vodu treturaju kao svaku drugu robu i od njene eksploatacije očekuju kapital. Kancelarija Programa UN za razvoj, zato " crno na belo" predviđa skore ratove za zalihe pijaće vode.

Srbija, prema statistici organizacije za vodu i poljoprivredu UN (FAO), ne spada u zemlje siromašne vodom, ali ni onoliko bogate koliko se mislilo. Na to je više puta upozoravao Goran Trivan, ministar za ekiologiju u Vladi Srbije.

(FOTO/ANKETA) OVAKO SU ŠIPTARI PODELILI KOSOVO: Srbiji šipak, njima sve i plus Preševska dolina!

Profesor Branislav Đorđević, jedan od vodećih domaćih autoriteta u oblasti vodnih resursa, odavno nastoji da razbije iluziju na kojoj su odrastale generacije naših đaka.

- I te kako treba da razmišljamo kako ćemo obezbediti dovoljne količine vode u skorijoj budućnosti, jer postoji velika prostorna i vremenska neravnomernost voda na području Balkana, koja je jedna od najnepovoljnijih u Evropi - ističe on.

- U Srbiji su najugroženija područja severne Bačke, Šumadije, Južnog Pomoravlja i Kosova, a ti delovi zemlje kada je reč o domicilnim vodama na raspolaganju imaju prosečno manje od 500 metara kubnih vode po stanovniku godišnje - kaže on.

OD GROZNICE ZAPADNOG NILA UMRLO 11 OSOBA, OBOLELO 126

Nadu ipak uliva nizak stepen istraženosti i ekspolatacije prirodnih izvora: procenjuje se da ih ima oko 1.300, ispitano ih je oko 250, a eksploatiše se tek svaki deseti od njih. Sa druge strane, kao sve slabije razvijene zemlje, i Srbija se neekonomski i neekološki ponaša prema tim rezervama.

Procenjuje se da svake sekunde nepovratno oteče i do deset kubnih metara vode! Situaciju u našoj zemlji dodatno pogoršavaju relativno niske cene vode iz vodovoda i enormno velike potrošnje vode za evropske uslove: trošimo dvostruko više po glavi stanovnika nego Francuzi.

Finska ima najkvalitetniju vodu

Ukupna količina vode na Zemlji procenjuje se na 1.400 miliona kubnim kilometara ali se samo 2,5 odsto odnosi na slatku vodu, a od te količine, tek je petina pogodna za zadovoljenje ljudskih potreba uz prečišćavanje i dezinfekciju.

SPREČENO TROVANJE: Uništeno 23 tone švercovanog mesa iz Brazila!

Najkvalitetnijom vodom raspolažu Finska, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija, Japan, Norveška, Rusija, Južna Koreja, Švedska i Francuska. S druge strane, najteža situacija je u pustinjskim i polupustinjskim oblastima u podsaharskoj Africi i Aziji. Jedna od najkrtičnijih tačaka nalazi se u Egiptu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.