• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Sputnjik

30.11.2019

22:07

SRBIJA PRAVI 'LUKE BEZ MORA'! VELIKI PROJEKAT - NAŠA ZEMLJA POSTAJE "KAPIJA SOLUNA" i najvažnije središte Evrope! IZA SVEGA STOJE KINA I RUSIJA!

Vesti

SRBIJA PRAVI 'LUKE BEZ MORA'! VELIKI PROJEKAT - NAŠA ZEMLJA POSTAJE "KAPIJA SOLUNA" i najvažnije središte Evrope! IZA SVEGA STOJE KINA I RUSIJA!

Podeli vest

Nema more, ali bi Srbija mogla da dobije luke. Suve, doduše, ali podjednako značajne za pretovar tereta, čime bi, praktično, postala kapija solunske luke za ovaj deo Evrope

Mogućnost investiranja u takozvane "suve luke" u Srbiji, odnosno kontejnerske terminale, najavio je ovih dana izvršni direktor Lučke kapetanije u Solunu Sotiris Teofanis.

Suve luke ukrštaju prugu i put

Novim investicijama Luka "Solun" želi da se pozicionira kao regionalni transportni centar. Otuda i namera da Luci obezbede pristup najvećih prevoznika. Sa druge strane, Srbija, kao središte i nezaobilazni deo transportne i saobraćajne mreže jugoistočne Evrope, ima veliki interes za svakim vidom saradnje u toj oblasti.

Po oceni profesora ekonomike saobraćaja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu doktora Slobodana Aćimovića, inicijativa koju je izneo direktor Luke „Solun" je jako dobra. Tim pre što je Srbija još 2011. godine planirala izgradnju terminala.

- Te, kako ih je on nazvao, 'suve luke' su u suštini intermodalni logistički terminali na mestima gde se sučeljavaju pruga i put. To je način da se poveća i ubrza protok kontejnera kroz Srbiju, što je opet u vezi sa većim usmeravanjem pomorskog saobraćaja preko Luke 'Solun', koji bi onda dalje išao ovim takozvanim ''novim Putem svile u srce Evrope", preko Severne Makedonije, Srbije i Mađarske - objašnjava Aćimović.

Inicijativa itekako ima smisla, smatra on, pogotovo što Srbija, praktično, nema intermodalni logistički terminal. Jedna privatna kompanija je, kako kaže, nešto dogradila u Dobanovcima, i nešto vrlo malo postoji u Makišu na takozvanoj ranžirnoj stanici u Beogradu. Ali, suštinski, mi još nemamo ozbiljan multimodalni logistički terminal.

Povećava se tranzit

A tranzit robe kroz našu zemlju je, po podacima Uprave carina, sve veći.

Na povećanje broja tranzitnih deklaracija pre svega je uticalo to što je naša zemlja u februaru 2016. godine pristupila Konvenciji o zajedničkom tranzitnom postupku (NCTS), rečeno je Sputnjiku u Upravi carina.

IRANSKI RATNI BRODOVI PLOVE PREMA ATLANTIKU I MEKSIČKOM ZALIVU! Teheran namerio da obezbedi slobodnu plovidbu za svoje brodove! ČEKA SE ODGOVOR SAD!

Poslednjih godina ukupan broj tranzitnih deklaracija konstantno raste. U 2016. godini ih je bilo nešto više od 1,3 miliona, u 2017. godini je zabeleženo više od 1,4 miliona, a prošle godine blizu 1,6 miliona deklaracija.

S obzirom na stanje srpske železnice, ne čudi što je ubedljivo najveći broj deklaracija u drumskom saobraćaju, i on je iz godine u godinu rastao, a prošle godine je dostigao više od 1,5 miliona deklaracija. Brojka u železničkom transportu je, u odnosu na oko 20.000 deklaracija u 2016. godini, u prošloj godini pala na nešto više od 18.000.

Foto: Tanjug/AP

Automatizacijom tranzita carinska služba je omogućila da se roba iz EU, zemalja EFTA, Turske i Makedonije kroz Srbiju prevozi na osnovu elektronske deklaracije, čime je za tranzit robe granica praktično prestala da postoji, kažu u Upravi carina. To će u budućem tranzitu robe iz solunske Luke, takođe, biti od značaja.

Važna i tradicija

Saradnja Srbije sa Lukom „Solun", koja je povezana sa 15 luka u osam različitih zemalja, a u najvećem broju sa drugim lukama u Grčkoj, a potom i sa onim u Turskoj, međutim, nije samo ekonomsko pitanje, već i pitanje tradicije. Na to je ukazao i njen direktor Teofanis.

VELIKA NERVOZA U SAD ZBOG SRBIJE! Ne ide po planu, mnogo im smeta Rusija... VAŠINGTON KRIJE BES IZA SLATKOREČIVOSTI!

Oslonac Srbije, a potom i Jugoslavije na solunsku Luku traje od početka prošlog veka. Kraljevina Srbija je u 1911. godini preko Soluna izvezla oko 80.000 tona robe - prehrambenih proizvoda i stoke, a Kraljevina Jugoslavija je od 1933. godine do početka Drugog svetskog rata otpremala preko Soluna oko 160.000 tona robe godišnje.

Posle Prvog svetskog rata u Solunu je postojalo oko 100 raznih trgovačkih preduzeća i dve banke čiji su vlasnici bili naši državljani, a 1921. godine je formirana i Trgovačko-industrijska komora Kraljevine SHS u Solunu, čiji su članovi bili naši državljani koji su se bavili trgovinom u Solunu.

Foto: Fotoilustracija

Od marta 1924. godine, prema potpisanom ugovoru sa trajanjem od 50 godina, funkcionisala je Jugoslovenska slobodna zona u Solunu, koja je sa otpremanjem tereta prestala oktobra 1975. godine.

Luka u Solunu se, dakle, ponovo otvara za Srbiju.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Tagovi:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari
More

pre 5 godina

Vi to pišete baš kad se u riječkoj luci otvara novi veliki terminal zbog kojeg će biti najveća i n ajbolja an istočnom delu jadeanske obale a pošto je toliko unutra u srcu Evrope povezuje se sa morskim lukama u Kini i Koreji tako da vam je ovo šta pišete smešno.

vojin

pre 5 godina

MIC PO MIC STIZEMO DO KANALA DUNAV - EGEJSKO MORE ! RADUJMO SE TOME ! BRAVO !!!

Politika

Šteta nekoliko miliona! Ekstremisti demolirali fontanu na Slaviji nakon protesta - zamenjeni uništeni reflektori, u toku punjenje fontane!
Politika

Šteta nekoliko miliona! Ekstremisti demolirali fontanu na Slaviji nakon protesta - zamenjeni uništeni reflektori, u toku punjenje fontane!

Javno-komunalno preduzeće "Beogradski vodovod i kanalizacija" saopštilo je danas da je Služba održavanja javnih gradskih česama i fontana ovog preduzeća tokom noćnih i jutarnjih sati obavila sve neophodne radove na fontani "Slavija", na kojoj je, kako je to preduzeće ranije saopštilo, pričinjena šteta tokom jučerašnjeg protesta na Slaviji.

23.12.2024

16:03

TV

Želimo li mirniju budućnost ili povratak u prošlost? Ne propustite Info dan od 15 časova!
Live TV

Želimo li mirniju budućnost ili povratak u prošlost? Ne propustite Info dan od 15 časova!

Juče se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio javnosti sa važnom porukom: „Važno je da u ovom trenutku nastavimo da radimo zajedno, da sve naše razlike ne ostavljamo po strani, ali da pokušamo da razumemo da su nam mir i stabilnost u zemlji od izuzetnog značaja.“ Njegove reči dolaze u trenutku kada deo opozicije poziva na sukobe i nemire, što podseća na mračne epizode iz prošlosti.

23.12.2024

12:48

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske
"Bosanski lonac" pred pucanjem?!

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske

Gost "Info jutra" na Informer televiziji bio je predsednik udruženja Krajišnika Mile Bosnić koji je govorio o spletu velikih tenzija sa izvorištem u odlukama Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kojeg Banjaluka ne priznaje, a koje su išle direktno na štetu Republike Srpske uoči presude protiv lidera Republike Srpske Milorada Dodika i o tretnjama da se ovaj splet okolsnosti izrodi u najveću krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a samu Srpsku dovede na korak od proglašenja samostalnosti.

23.12.2024

10:51

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set