Ovo je broj udaha u minutu koji je normalan za zdrava pluća! Doktorka Radosavljević otkriva: Ako se poveća, znači da NEŠTO NIJE U REDU
Podeli vest
Koronavirus koji već nedeljama hara svetom napada respiratorni sistem. Ulazi preko sluznica oka, nosa i usta i spušta se na pluća, gde izaziva najtežu kliničku sliku, a u nekim slučajevima i smrt.
Teško oboleli od korone moraju da udahnu i preko 40 puta u minutu jer nemaju dovoljno kiseonika. To iscrpljuje disajne mišiće, što bez respiratora može da izazove smrt
Dosadašnje studije, koje su se bavile efektima koronavirusa po zdravlje ljudi, sugerišu da infekcija može iza sebe da ostavi fatalne posledice - od gubitka čula do oštećenja srca i pluća, prenosi Dejli mejl. Međutim, istorija nagoveštava da se mogu pojaviti i drugi problemi sa zdravljem.
14.04.2020
14:36
Koronavirus u organizam ulazi preko sluzokože nosa i grla i spušta se u donje respiratorne organe. Postoje radovi svetskih stručnjaka o tome da se virus spusti do pluća i kod onih koji su imali lakšu kliničku sliku, ali da je njihov imuni odgovor uspeo da obuzda virus.
Ipak, toliko je malo radova dok traje epidemija da to ne može da se uzme za činjenicu, ali se dešavalo - kaže prim. dr Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog, koja je 15 godina radila u intenzivnoj nezi u Institutu za plućne bolesti i priključivala pacijente na respiratore.
Kako se zna čas kada se klinička slika bolesti pogoršava?
- Prvi znak je kada pacijent ima gušenje i osećaj da mu manjka vazduha. Obično se već tada radi o obostranoj upali pluća, koja zahvata široke površine tih organa, odnosno alveole. To su najfiniji delovi plućnog tkiva, gde se obavlja razmena gasova, kiseonika i ugljen-dioksida. One su praktično izbačene iz funkcije. Tada se meri količina kiseonika ili saturacija. Ukoliko ona padne na ispod 90 odsto, onda je to znak da se nešto ozbiljno dešava jer je normalna zasićenost iznad 95 do 100 odsto.
Teška posledica kovida je smrtonosni akutni respiratorni distres sindrom.
- Da. I ne samo kod kovida već i kod SARS, MERS, svinjskog gripa H1N1... Normalno je da čovek udahne do 16 puta u minutu. Kod osoba kod kojih se razvio taj teški sindrom dolazi do situacije da moraju da udahnu i preko 40 puta jer nemaju dovoljno kiseonika. To može da iscrpi disajne mišiće, što nekad dovodi do smrti.
Šta se radi u takvim situacijama?
- Prvo se daje nadoknada kiseonika preko sonde. Ukoliko to nije uspešno, onda se primenjuje takozvana neinvazivna ventilacija - pacijent se priključuje na respirator. Pacijentu se stavlja maska i to je pokušaj da mašina zajedno s pacijentom uspostavi disanje kako bi se što više kiseonika ubacilo u pluća. Takvi respiratori forsiraju se najviše u Nemačkoj, a koristi ih i Hrvatska.
Kada se prelazi na invazivni respirator i pacijent stavlja u anesteziju?
- Ukoliko prethodni metod nije dao željene rezultate, a to se vidi merenjem kiseonika u njegovom organizmu i prema drugim parametrima, tada se osoba uspava, daju joj se lekovi za opuštanje mišića kako bi se oni odmorili i ubacuje tubus ili plastična cev u dušnik. Preko nje, veliki respirator kompletno diše umesto pacijenta. Ako promene na plućima počnu da se povlače same od sebe ili dejstva lekova, onda je to dobar znak. Ipak, s obzirom na to da je koncentracija kiseonika niska, organizam ga nema dovoljno, i u takvoj situaciji počinju da stradaju srce, mozak, počinju da se stvaraju poremećaji u elektrolitima, počinje da se remeti zgrušavanje krvi. Ima još mnogo parametara koji moraju da se prate dok je pacijent na respiratoru kako bi se predupredile posledice bolesti.
Koliko je preživljavanje na respiratoru?
- Preživljavanje pacijenata od akutnog respiratornog distes sindroma koji su na respiratoru oduvek je bilo 50 odsto. Da nema respiratora, čoveku koji diše brzo i kome pada kiseonik umiranje se broji satima. S druge strane, repsirator diše umesto obolelih pluća. Do oporavka dolazi ukoliko stanje počne da se poboljšava, pa respirator na nivou alveola uspe da omogući razmenu gasova u telu. U suprotnom, čovek umire.
Kako lekari znaju da bi pacijenta trebalo da skinu s respiratora?
- Osobama koje su na respiratorima, u anesteziji, pluća se povremeno snimaju i prate se drugi znakovi njegovog stanja. Ukoliko se uoči poboljšanje na plućima, tada se pacijent budi iz anestezije i počinje proba da li može da diše samostalno. Ukoliko uspe u roku od 10 do 12 dana, onda će se izvući. S druge strane, tubus ne sme da bude duže od 15 dana u dušniku jer pravi žulj koji sužava disajni put. Inače se tubus nekoliko puta menja. Ako nekome duže treba veštačka potpora disanja, tada mu se na vratu otvara takozvana stoma i ubacuje tubus za disanje.
Da li koronavirus napada srce i bubrege?
- Nema dokaza da koronavirus ide pravo samo na srce, bubrege ili druge organe. Oni mogu da budu zahvaćeni u najtežoj fazi bolesti. Jer svi ti organi, posebno mozak, ne mogu da rade bez kiseonika i onda gube svoje funkcije.
Šta se vidi na monitorima koji ulaze u sastavni deo respiratora?
- Oni pokazuju u kakvom su stanju životni parametri pacijenta. Imaju alarm. Istovremeno, pacijent mora da ima više otvorenih venskih puteva, odnosno nekoliko braunila, kako bi moglo odmah da se reaguje lekovima. Svaki pacijent je različit i šta će od terapije dobijati, to isključivo zavisi od njegovog stanja. Takođe, on zahteva vrlo kompleksnu negu jer je u kritičnom stanju.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Dosadašnje studije, koje su se bavile efektima koronavirusa po zdravlje ljudi, sugerišu da infekcija može iza sebe da ostavi fatalne posledice - od gubitka čula do oštećenja srca i pluća, prenosi Dejli mejl. Međutim, istorija nagoveštava da se mogu pojaviti i drugi problemi sa zdravljem.
Ruski napad interkontinentalnom balističkom raketom (ICBM) na ukrajinski grad Dnjepar tokom noći izazvao je ozbiljne posledice, a sada su se pojavili i prvi snimci sa lica mesta.
Na snimku s drona, objavljenom na internetu, navodno su zabeleženi udari britanskim krstarećim raketama "storm šedou" na komandni kompleks unutar Rusije.
Advokat i ideolog opozicije u Srbiji Sead Spahović javno je na antisrpskim Šolakovim medijima branio dokazanog nasilnika Gorana Ješića, a narod nazvao nasilnim.
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić obratila se lideru Stranke slobode i pravde nakon što ju je nazvao "kombinacijom neograničenog zla i ograničenih intelektualnih sposobnosti".
Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov upitao je lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da objasni kako se na pošten i zakonit način tokom vršenja vlasti prihoduje ogromna suma novca.
Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su profesor dr Boris Bratina sa Fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i predsednik GO Zemun Gavrilo Kovačević. Oni su komentarisali današnja hapšenja vezana za tragediju u Novom Sadu.
Skandalozna odluka novosadskog tužilaštva da se uhapse bivši ministar Goran Vesić i v.d. direktorka "Infrastruktura Železnice" Jelena Tanasković posledica su jezivog pritiska opozicije i tajknuskih medija!
Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji dečaka-ubice Koste K. (14), koji je 3. maja 2023. ubio devet đaka i portira u OŠ "Vladislav Ribnikar", juče su u Višem sudu u Beogradu tvrdili za sebe da su bili idealni roditelji!
Nakon osam vezanih poraza od gradskog rivala, košarkaši Partizana slavili su 89:77 (19:21, 26:18, 18:16, 26:22 ) u 11. kolu Evrolige i popravili bilans u najjačem evropskom takmičenju na 3-8. Sa druge strane, Crvena zvezda je sada na negativnih 5-6.
Po završetku utakmice između Crvene zvezde i Partizana u "Beogradskoj areni" Tajrik Džons je znao kako da proslavi veliku pobedu crno-belih. Amerikanac se zatrčao kroz hodnik hale i tako "iskopirao" Nikolu Jokića kome je to običaj pred mečeve Denvera.
Posle pobede Partizana u prvom ovosezonskom večitom derbiju, Željko Obradović je čestitao Crvenoj zvezdi na potezu da u dvoranu pusti navijače crno-belih, iako to ranije nije bila praksa.
Brazilska federalna policija saopštila je danas da je podnela krivičnu prijavu protiv bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara zbog njegove uloge u navodnom pokušaju državnog udara nakon što je izgubio predsedničke izbore 2022. godine.
Hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova priprema brošuru koja će da sadrži uputstva i praktične savete za domaćinstva kako da prežive tri dana, odnosno prva 72 sata u slučaju rata ili krize.
Visoki severnokorejski general ranjen je u nedavnom ukrajinskom napadu raketom "storm šedou" na Kursku oblast u Rusiji, objavio je Vol strit džurnal (WSJ), pozivajući se na neimenovanog zapadnog zvaničnika.
Rat u Ukrajini nikad nije trebao da se desi i Rusi su nebrojeno puta pokušali da ga reše pod uslovima koji su bili veoma korisni i za Ukrajinu i za SAD, istakao je Robert F. Kenedi Mlađi, kojeg je izabrani američki predsednik SAD Donald Tramp nominovao za ministra zdravlja.
Već smo navikli da pop zvezda Lejdi Gaga dobija filmske uloge, ali sve nas je posebno šokirala kada se pre 9 godina pojavila u seriji "Američka horor priča" i to u scenama koje su prepune seksa, golotinje i krvi.
Glumica i manekenka Bo Derek nedavno je proslavila svoj 68. rođendan, a svojevremeno je važila za seks simbol. Sedamdesetih godina našla se u centru pažnje zbog kontroverzne veze sa rediteljem, koji je bio stariji od nje 30 godina.
Bez obzira na to da li preferirate stimulaciju prstima, oralni seks, seksualne igračke ili kreativnu igru iznad pojasa, ključ do zadovoljstva leži u istraživanju sopstvenog tela i povezivanju sa partnerom. Evo kako da uživate u intimnosti na potpuno nov način!
Čuveni američki biznismen Stiv Džobs stalno je poštovao jednostavno pravilo - ako bi ga mučio neki problem na poslu duže od 10 minuta, odlazio bi u šetnju.
Kupus je glavna namirnica tokom zimskih dana, ali neprijatan miris tokom kuvanja često može da pokvari ugođaj. Uz jednostavan trik sa mlekom, ne samo da ćete se rešiti ovog problema, već ćete i poboljšati ukus omiljenih jela!
Tokom svadbenog plesa ispred mladenaca se pojavila trbušna plesačica, gde većina komentara koji su se naši ispod snimka, smatra da je ovaj "iznenađujući" trenutak bio neprimeren i da nije uzela u obzir osećanja mlade.
Pevačica Lepa Brena i njen suprug, Boba Živojinović, danas proslavljaju krsnu slavu, Aranđelovdan, ameđu poslednjima došla je snajka Aleksandra Prijović.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.