KO BI REKAO! Kon svira jedan muzički instrument, Darija se bavila umetničkim klizanjem, dok je Nestorovića BRAT UPISAO NA MEDICINSKI FAKULTET! SRPSKI KRIZNI ŠTAB IZ DRUGOG UGLA!

Ovi članovi Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19 prepoznatljivi su celoj naciji i na neki način postali su deo svake porodice u Srbiji, a iza sebe imaju neobične životne puteve, koji su se ukrstili tokom epidemije koronavirusa

Prim. dr Predrag Kon, prof. dr Darija Kisić Tepavčević, prof. dr Goran Stevanović, prof. dr Branislav Tiodorović, prof. dr Branimir Nestorović, prof. dr Mijomir Pelemiš, to su članovi Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19, a njihova lica poznata su celoj naciji. Oni su samo predvodnici i svakodnevno pred javnošću u ime svih zdravstvenih radnika, svih doktora, medicinskih sestara i tehničara, armije ljudi u zdravstvu koji su tu i dan i noć za nas. Oni su prva linija odbrane u borbi s nevidljivim neprijateljem koronavirusom i tihi heroji našeg doba.

Ovi lekari, pored toga što se bave medicinom, do koje su neki sasvim slučajno došli, imaju i zanimljive hobije - neko voli da peva, a neko se bavio umetničkim klizanjem, pa vam ukratko predstavljamo zanimljive i neobične detalje iz njihovih života.  

Prim. dr Predrag Kon, načelnik jedinice za zarazne bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd

NESUĐENOM ELEKTROTEHNIČARU SREDNJE IME JE VAKCINA

Potiče iz jevrejsko-srpske porodice. Zbog očeve službe je živeo u Njujorku do sedme godine, pamti letovanja u Malom Zatonu, kraj Dubrovnika, utakmice s drugovima i želju da uvek bude golman. Otac Andrija Ernest Kon preživeo je Holokaust u logorima u Osnabriku i Nirnbergu. Dr Predrag Kon je izjavio da bi najradije zaboravio proleće 1998, kad je njegov otac umro nakon što je dobio grip na rehabilitaciji posle operacije kuka. Kažu i da mu je srednje ime vakcina, jedan je od najvatrenijih pobornika vakcinacije. Jedan je od dva epidemiologa koji su bili na ratištu devedesetih, a tokom epidemije koronavirusa unapređen je u čin sanitetskog potporučnika. Veliki je ljubitelj muzike, mnogima su poznate njegove izvedbe na gitari, a voli i solo pevanje. Želeo je da studira elektrotehniku, ali se za medicinu zato što profesor u gimnaziji nije hteo da mu da peticu iz fizike. Prijatelji ga zovu Peca i opisuju kao natprosečno inteligentnog posvećenika struci, duhovitog i dobrog čoveka.

Foto: printscreen

Prof. dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“

KLIZALJKE OKAČILA O KLIN, PA REŠILA DA OBUČE BELI MANTIL

Iako je rođena u Sarajevu, za sebe kaže da je Hercegovka sto odsto. U prvim danima rata, kad je imala 17 godina, s roditeljima i bratom izbegla je u Bileću, rodno mesto oca. Po završetku gimnazije s porodicom se seli u Beograd. Ispričala je da je uvek bila radoznala, spremna na sitne nestašluke. Kao starija sestra, s bratom se „obračunavala iza kuće“, a kad je on porastao i ojačao, diplomatija joj je bila glavno oružje. Pamti da joj je kosa oduvek bila gusta i neposlušna, pa su je redovno šišali na kratko. Danas je prepoznatljiva, osim po stručnosti, i po besprekornom izgledu i odmerenom držanju. Kao dete lepo je crtala, a bavila se i umetničkim klizanjem, koje ju je privuklo kad je gledala Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984. Ipak, na kraju je odabrala medicinu. Voli da čita dela Meše Selimovića, Ive Andrića i Mome Kapora. Najponosnija je na svoju ćerku.

Foto: Tanjug

Prof. dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za alergologiju i pulmologiju na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj

NIJE MU SE DALO DA BUDE MUZIČAR, A TRAGEDIJE GA OBLIKOVALE KAO ČOVEKA

Doktor Branimir Nestorović vrsni je stručnjak i omiljeni srpski pedijatar koji prašinu u javnosti diže brojnim kontroverzama. Uvek je zamišljao, kako je rekao, da će mu životni poziv biti muzika ili psihologija, ali brat, koji je njegova dokumenta predao na Medicinski fakultet, odredio mu je sudbinu. Kazao je da su ga, kao čoveka, formirale životne tragedije. Izgubio je oca, potom i majku, čiji gubitak je vrlo teško podneo. Ćerka je, kako je rekao, na svet došla sa srčanom manom za koju u tom momentu niko nije znao koliko je ozbiljna, ali se, na sreću, sve dobro završilo. Dodatan pritisak nastao je kad je ustanovljeno da njegov sin ima jedan oblik autizma, te je bilo potrebno mnogo upornosti i snage da se i tom izazovu pronađe srećan ishod. 

Foto: Beta/Milan Obradović

Doc. dr Goran Stevanović, direktor Klinike za Infektivne i tropske bolesti

KCS SRPSKI DOKTOR HAUS REŠAVA NEREŠIVO

Za dr Stevanovića mnogi kažu da je srpski doktor Haus i dr Gugl, iako ne voli kad ga tako nazivaju. Ovaj uvaženi lekar srpski je pandan doktoru (u seriji ga glumi Hju Lori) koji uspostavlja dijagnoze kad niko drugi ne može, rešava nerešiva medicinska stanja i spasava pacijente od kojih su drugi digli ruke. Oni koji ga bolje poznaju kažu da je njegov moto da uvek bude potpuno iskren, i prema pacijentu i prema porodici. Kažu i da je veliki posvećenik poslu, da brine o pacijentima, ali i o svom kolektivu. Da zna ko od zaposlenih kod kuće ima malu decu ili bolesne roditelje, da vodi računa da svi budu podjednako opterećeni. Nedavno je za Kurir rekao da i njegova deca, kao i deca brojnih lekara, policajaca, vojnika i radnika koji održavaju ključne sisteme, u ovoj situaciji trpe, ali da je to njihov posao i život.  

Foto: printscreen Tanjug

Prof. dr Mijomir Pelemiš, bivši direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS

JUGOSLAVIJU JE SPASAVAO I OD VARIOLE VERE

Kao iskusni infektolog, koji već skoro pola veka nosi beli mantil, dr Mijomir Pelemiš je, kako kaže, imao sreću ili nesreću da vidi kako izgledaju epidemije - od variole vere u Jugoslaviji 1972, pa do SARS i ebole... Danas je svedok još jedne pošasti. U dva navrata bio je direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS. Deset godina je bio šef katedre za infektivne bolesti u Foči. Autor je poglavlja u pet udžbenika, više monografija i priručnika, kao i više od 150 stručnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima.  

Foto: Beta

Prof. dr Branislav Tiodorović, savetnik u Institutu za javno zdravlje u Nišu

DR BATA NE DA SVOJ NIŠ NI ZA BEOGRAD, NI ZA CELI SVET

Dr Branislav Tiodorović je tokom devedesetih bio direktor Kliničkog centra Niš, kao najmlađi lekar u srpskom zdravstvu na tako važnoj funkciji. Kažu, uspešno je obavljao dužnost prvog čoveka te velike zdravstvene kuće. Objavio je devet knjiga. Nišlije ga zovu „dr Bata“. U decembru 2017. je dobio nagradu za životno delo, koju mu je dodelila Gradska podružnica Srpskog lekarskog društva, što je označio krunom svoje karijere. Oni koji ga dobro poznaju kažu da je iskren, ali i optimista, kao i da je spreman da popriča sa običnim ljudima, da ih poduči, posavetuje ili samo sasluša. Ceo radni vek proveo je u Nišu, imao je ponude da radi i u Beogradu i u inostranstvu, ali nikad nije želeo da ode iz grada na Nišavi jer tu, kako kaže, ima sve što mu treba. Plakao je za pacijentima koji su preminuli od korone.

Foto: printscreen