KORONA VIŠE NIJE ISTA KAO NA POČETKU EPIDEMIJE! Svi smo očekivali DA VIRUS OSLABI, ali desilo se SUPROTNO! 5 dokaza da se COVID-19 PROMENIO!

Svi smo očekivali da će dolazak leta i viših temperatura doprineti tome da virus oslabi i da se sporije širi. Umesto toga, poslednjih nedelja imamo veći broj preminulih, sve je više pacijenata na respiratorima, virus više napada decu, a pojavljuju se i neki novi simptomi.

To nas dovodi do činjenice da se koronavirus dosta promenio u ovom drugom talasu, drugom piku prvog talasa ili kako god da ga oslovimo, jedno je sigurno - epidemiološka slika je lošija nego par meseci ranije. Ako neke karakteristike virusa uporedimo sa ranijim periodom epidemije sve je jasno da se virus promenio.

Prvi dokaz – više preminulih

Koronavirus je prvi život u našoj zemlji ugasio 20. marta. Krivulja preminulih kontinuirano je rasla danima, ali bez većih oscilacija i naglih porasta. Treba napomenuti da je pre par meseci bilo dana i bez smrtnih slučajeva, a onda...

Poslednjih dana beležimo drastično veći broj preminulih, a od početka jula ukupan broj preminulih je 116 i to - za samo 12 dana. Crnim slovima u ovim statističkim podacima ostao je upisan 10. jul sa čak 18 smrtnih slučaja. A, polako ali sigurno, počela je da raste i stopa smrtnosti koja sada iznosi 2,14 odsto.

Foto: informer.rs

Drugi dokaz – više zaraženih u Beogradu

I ako se prestonica dobro držala na početku prvog talasa, kada je Beograd imao oko 50 odsto zaraženih, pa se onda slika popravila te je bilo zabeleženo svega 25 odsto od ukupnog broja pozitivnih, danas je situacija dosta drugačija.

Veća fluktuacija ljudi, lepo vreme, gradski prevoz, povratak na fakultet i u studentske domove pa i početak rada vrtića, ali pre svega nepoštovanje mera doprineli su tome da u Beogradu danas bude između 70 do 80 odsto zaraženih.

- U Beogradu se virus nije smirio iako smo mi to očekivali, i dalje se ljudi javljaju u kovid ambulante sa korona simptomima. Mi u Beogradu tesitramo oko 900 osoba svaki dan, dok je ranije bilo oko 600. Moramo da uzmemo u obzir da rezultati kasne po 4-5 dana kada razmatramo koliko je sve aktuelano. Pred nama je situacija koja dosad nije bila, gora nego u aprilu, posebno za Beograd gde je zdravstveni sistem popunjen do kraja - rekao je pre par dana za RTS epidemiolog dr Predrag Kon.

Foto: informer.rs

Kako je ranije rekao dr Kon, od 12. juna do 4. jula 647 ljudi je testirano u Studentskoj poliklinici, a 303 je bilo pozitivno. Više od četvrtine bilo je u privatnom smeštaju, četvrtina u domovima, dok ostali imaju stalno prebivalište u Beogradu.

Da je situacija u Beogradu zabrinjavajuća, rekao je i ministar Zlatibor Lončar.

- Bili smo prinuđeni da i Institut za reumatologiju uključimo u kovid sistem jer je veliki broj pacijenata koji zahtevaju bolničko lečenje u Beogradu - rekao je Lončar.

Od gašenja do razbuktavanja

Krajem maja i početkom juna koronavirus u Beogradu je bio skoro potpuno ugašen, tokom desetak dana broj novozaraženih u prestonici skoro po pravilu bio je jednocifren, da bi nadležni sada obelodanili da početkom jula u našem glavnom gradu imamo skoro 300 novoobolelih od korone za samo 24 sata!

Drugog julskog dana, kada je u Srbiji registrovano 359 novih slučajeva koronavirusa, prema rečima predsednika države Aleksandra Vučića "čak 82,5 odsto zaraženih bilo je upravo iz Beograda". Ili njih 296!

Nema sumnje da je epidemiološka slika u prestonici dosta drugačija nego na početku epidemije, a jedino što možemo da uradimo kako bi brojke ponovo opale jeste da poštujemo preventivne mere.

Foto: informer.rs

Treći dokaz - novi simptomi

Do sada smo znali da na koronu posumnjamo ako primetimo suv kašalj, temperaturu, otežano disanje i malakasalost, međutim novi slučajevi prijavljuju i gubitak čula ukusa i mirisa, dijareju i mučninu.

- Proširen je spisak simptoma. Pridodati su dijareja i mučnina. To možda ukazuje, ne tvrdim stoprocentno, na neke nove vidove virusa - rekao je ranije gostujući na RTS-u direktor DZ "Dr Milutin Ivković" na Paliluli Aleksandar Stojanović.

Na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje kažu da su osnovni simptomi ove bolesti slični gripu i da su to u osnovi temperatura, suv kašalj, otežano disanje, bol u mišićima i umor. Kasnije je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti pridodao i simptome poput glavobolje, gubitka čula ukusa i mirisa kao i bolove u grlu.

Oni napominju i da su to simptomi koji se najčešće javljaju, ali ponekad ih ne mora ni biti. Tako simptomi mogu biti drhtavica uz suv kašalj ili otežano disanje.

Kao tri nova simptoma korone, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti ističe da su to takozvani simptomi alergije - zapušen nos ili konstantno curenje nosa, mučnina i dijareja

Primarni simptomi: Temperatura, malaksalost, kratak dah, kašalj

Sekundarni: Gubitak čula mirisa i ukusa, bol u grlu, glavobolja

Ređi: Curenje iz nosa, retka stolica, nagon za povraćanjem, konfuzija

Foto: Shutterstock

Četvrti dokaz – više obolele dece

Sve više dece i beba u Srbiji oboleva od korone, što nije bio čest slučaj kada smo bili na početku epidemije. Dosta se govorilo o tome i da su deca otpornija na virus, da se manje zaražavaju, ipak danas je nesto drugačija situacija.

Klinička slika oboljevanja kod dece ozbiljnija je nego u prvom talasu i bliža kliničkoj slici odraslih i pored toga što je verovatnoća mala ne postoji garancija da deca neće razviti težu kliničku sliku.

Na dečju kliniku KBC "Dragiša Mišović" u poslednje dve nedelje pristiže mnogo više pacijenata, što ambulantnih, što za bolničko lečenje.

- U prvom talasu imali smo između 130 i 150 obolele dece. Sada se i kod dece javlja upala pluća. U letnje vreme vladaju i rotavorusi koji napadaju digestivni trakt, tako da imamo kovid pozitivnu decu sa tim simptomima - rekla je pre par dana za "150 minuta" rukovidilac te klinike Olivera Ostojić.

Koliko je situacija drugačija sada govori i to da je na ovoj klinici pre nedelju dana otvoreno i novo, odvojeno odeljenje neonatologije gde se leče bebe obolele od koronavirusa.

Peti dokaz - teža klinička slika

Prepune kovid bolnice i sve veći broj hospitalizovanih lica ukazuju na to da je u ovom naletu virusa klinička slika pacijenata dosta teža nego ranije.

- U ovom talasu sada viđamo kliničke slike koje traže duže bolničko lečenje, to su ozbiljni bolesnici koji zahtevaju dve i tri nedelje lečenja, to je razlog zašto su nam neophodni dopunski bolnički kapaciteti - rekao je Direktor Infektivne klinike u Beogradu Goran Stevanović.

Da je klinička slika dosta teža govore podaci i o broju pacijenata na respiratorima. Na samom početku epidemije taj broj bio je jednocifren, onda je usledio skok od 27. marta kada je sa 25 broj pacijenata na respiratoru dostigao 45 za samo 24 sata. Najveći broj zabeležen je 12. aprila kada je na repisratore bilo priključeno 146 lica. Nakon tog datuma krivulja pokazuje postepeni pad, uz povremene oscilacije, ali bez bilo kakvog drastičnog skoka.

Foto: Printscreen/covid19.data.gov.rs

A onda, kada je trebalo da budemo blizu kraja, vratili smo se na početak jačeg udara. Početkom jula meseca broj osoba na respiratoru počeo je da raste, bas kao i broj preminulih. Poslednjeg dana juna, tačnije 30.06 na respiratorima je bilo 42 pacijenta, a bi samo dan kasnije taj broj iznosio 73. I ne, tu se krivulja nije zaustavila, već je nastavila da raste. Prema poslednjim podacima broj pacijenata na respiratorima je 144, dakle samo dva manje od najvećeg zabeleženog broja.

Pored broja preminulih, lica na respiratorima još jedan pokazatelj može da nam ukaže na to da je korona sada drugačija nego pre mesec dana, a to je broj hospitalizovanih lica.

Da su bolnice preopterećene i pune, to sada gotovo svakodnevno možemo da čujemo, a potkrepljeno je činjenicom da je sada i najveći broj hospitalizovanih lica od početka epidemi - 4091. Pre samo par nedelja, tačnije 20.06 broj hospitalizovanih lica bio je trocifren - 954.

To je samo još jedan podatak koji ukazuje na značajnu promenu epidemiološke situacije i još jednom upozorava da je vreme da poštujemo sve mere kako ne bi došli do još gore situacije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.