SVET BRUJI O NEVEROVATNOM OTKRIĆU O LJUDSKIM PLUĆIMA, a iza svega stoji JEDNA SRPKINJA

U vreme kada su sve oči naučne javnosti uperene u razvoj vakcine protiv korona virusa ne bi li se konačno stalo na put pandemiji, pojavila se vest o revolucionarnom otkriću.

Eksperiment koji je uključivao oštećena pluća, krv svinje i respiratore pokazao se uspešnim, a to znači novu nadu za plućne bolesnike kojima je transplatnacija jedina šansa. Među njima će svakako biti i mnogi koji su uz borbe sa kovidom-19 izašli sa trajnim posledicama.

Timovi naučnika sa univerziteta Kolumbija i Vanderbilt u Nešvilu uspeli su da "ožive" pluća koja su ocenjena kao nepodobna za transplataciju i koja bi inače završila u medicinskom otpadu. To su učinili tako što su oštećeni organ povezali na kardiovaskularni sistem svinje i tako učinili da ona "prodišu". Pluća su vrlo osetljiv organ i samo 20 posto njih nakon bude podobno za transplantaciju. Procenjuje se da bi nakon ovog otkrića taj broj mogao da bude dupliran.

Tim sa Kolumbije predvodila je dr Gordana Vunjak-Novaković, najuspešnija i najcitiranija naučnica srpskog porekla.

 

 

- Lekari mogu da pokušaju da "obnove" oštećena pluća pomoću "ex vivo" plućne perfuzije (EVLP), ali čak i tada mnogi ne uspeju. Pluća koja smo mi oporavili nisu 100 posto normalna, ali su dovoljno blizu toga - rekla je ona.

Nakon ovog neverovatnog uspeha ime Gordane Vunjak-Novaković odjeknulo je u domaćim medijima. Odjekivalo je i mnogo puta do sada, ali opet ne onoliko koliko njena dostignuća to zaslužuju.

Ona je prva Srpkinja koja je postala članica Nacionalne akademije nauka SAD, u kojoj se nalazi više od 300 Nobelovaca. Četvorostruki je akademik i uspešno je objavila više od 300 naučnih radova u međunarodnim časopisima, tri naučne knjige, 70 poglavlja u naučnim knjigama, 70 patenata i održala više od 310 predavanja po pozivu širom sveta. Gordana je najviše citirani srpski naučnik u istoriji sa više od 15.000 citata (na ISI Web of Science) i više od 25.000 citata (na ISI Google Scholar). Njen indeks citiranosti od 115 je i među najvišima u svetu u svim oblastima, dok je, poređenja radi, indeks citiranosti Stivena Hokinga 118.

Redovna je profesorka bioinženjerstva i medicinskih nauka na Kolumbiji i rukovodilac je Laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva (Univerzitet Kolumbija), u kojoj radi 38 istraživača. U zvanje univerzitetskog profesora promovisana je 2017. godine, što je najprestižniji akademski stepen rezervisan za samo 16 od ukupno 4.000 profesora na univerzitetu Kolumbija. Ona je i članica Evropske akademije, male ali prestižne organizacije u kojoj se trenutno nalazi 50 dobitnika Nobelove nagrade. U Americi je proglašena za jednu od pet lidera u nauci i tehnologiji, a izabrana je i za Žene u tehnologiji Internacionalne dvorane slavnih. Članica je Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Dobitnica je nekoliko prestižnih nagrada američke agencije za istraživanje u svemiru, NASA, ali i „Klemsonove nagrade“.

- Izabrana sam u dve od ukupno tri američke akademije nauka, kao prva Srpkinja i prva žena na Kolumbiji koja je dobila ova priznanja. Napredak u nauci je mukotrpan i spor, i ako niko ne primećuje šta radite, teško je istrajati i motivisati mlade snage da vam se pridruže. Naravno, ne radimo za priznanja, ali su ona jako važna za vas, vašu okolinu, i naučnu oblast - rekla je u intervjuu za "Blic" 2018. godine.

U nekoliko razgovora sa novinarima spomenula je da je ljubav prema nauci nasledila od oca. Diplomirala je 1972, magistrirala 1975, a doktorirala 1980. godine na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Bila je redovna profesorka na Katedri za hemijsko inženjerstvo sve do 1993. godini, kada je, na nagovor mentora profesora Dragoljuba Vukovića otišla u Ameriku.

 

 

- On me je „oterao“ u Ameriku da učim bioinženjerstvo. Uvek mi je govorio: „Jedino ti rad niko ne može uzeti.“ I bio je u pravu. Ja verujem u rad, koji, ako zaista volite svoj posao, nije ni teret ni žrtva, nego prirodno stanje. Puno sam naučila na mom tehnološkom fakultetu, nastavila sam da učim, i tako će biti sve dok sam aktivna - ispričala je.

U Boston je došla 1986. godine kao “Fulbrajtov” stipendista. Kasnije tokom vremena počela je da sarađuje sa Bobom Langerom, ocem inženjerstva tkiva i to je bila prekretnica u njenoj karijeri.

Dve decenije bavi se istraživanjima i primenom „bioreaktora“ koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji. Njen rad je fokusiran na inžinjerstvo ljudskih tkiva za regenerativnu medicinu, izučavanje matičnih ćelija i modelovanje bolesti. Njena laboratorija je razvila nove metode zasnovane na matičnim ćelijama, biomaterijalima i bioreaktorima za regeneraciju srca, pluća i kostiju, i „organs on a chip“ modele humane fiziologije i patologije. Sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srčani mišić odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini kakvu poznajemo.

Svet zna da je ova genijalna naučnica Srpkinja. Svoju državu nikada nije zaboravila, a u rodni Beograd dolazi često iako već dugo živi daleko. Kaže da je kolege znaju kao Srpkinju, u kancelariji na zidu ima veliku panoramu Beograda, a u laboratoriji uvek po nekog srpskog studenta.

- Većina naših talentovanih studenata odlazi iz istih razloga zbog kojih smo moje kolege i ja otišli pre dvadesetak godina - tražeći uslove da radimo to što volimo i budemo među najboljima u svetu. Da sam danas pred dilemom gde da pravim naučnu i akademsku karijeru, ostala bih u Srbiji ako bih imala mogućnosti da normalno radim - rekla je za "Blic".

Udata je za arhitektu po imenu Branko. Sa njim ima sina Stašu, koji je lekar.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

zoran

pre 5 godina

Srbovanje...

0 0 Odgovori

Oprem dobro

pre 5 godina

I kakve veze imate vi sa tom Gordanom? Lepo vam kaće čovek, ništa drugo ne znateosim da srbujete. Ona da nije otišla u USA isto bi tu svirala kurcu kao svi vi.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari