PAŽNJA! PRETE NAM ČETIRI KORONA BOMBE! Evo kakve opasnosti VREBAJU Srbiju na jesen!

Da li je vreme za opuštanje?

Pred nama je septembar, mesec na koji nas uporno upozoravaju svi stručnjaci, a u usret njemu i u njemu nekoliko razloga za brigu.

Tako, pred kraj odmora, mnogo stvari o kojima prethodnih godina nismo razmišljali sada bi mogli da nas koštaju skoka broja zaraženih koji pretenduju da budu prave korona bombe.

Povratak ljudi iz inostranstva

Nije veliki broj onih zemalja u koje naša noga može da kroči a da se ne testiramo ili odemo u karantin. Zbog toga turista iz Srbije ove godine je sve manje. Međutim, to nije sprečilo naše ljude da se upuste u avanturu i krenu put, ako ništa drugo, bar regiona.

Na graničnom prelazu sa Bosnom i Hercegovinom su ogromni zastoji širom zemlje do same granice, a nakon prelaska gotovo svaki drugi automobil bio je sa srpskim tablama najviše onih prestoničkih.

Budući da Srbi mogu u BiH bez ikakvog testiranja, ne čudi što su se svi bacili na regionalni turizam. Ono što je naša reporterka još primetila: gotovo da niko ni ne nosi maske, a gužve u najpopularnijim turističkim destinacijama poput Višegrada, Neuma, raftinga Tarom, Sarajeva i drugih jednake su onima i pre cele gungule oko korone. Na raftingu u subotu, prema rečima domaćina bilo je čak 500 čamaca, mahom ljudi iz Srbije i regiona.

Ništa bolja situacija nije ni u Hrvatskoj, gde je nedavno putovanje za Srbe odobreno uz testiranje. Ova zemlja se danima bori sa obaranjem neslavnih rekorda po broju zaraženih, pa je to izazvalo velii broj turista da okusi sve čari hrvatskig primorja.

Foto: Pixabay

U Crnoj Gori nema toliko očekivane gužve uprkos otvaranju granica, ali za omiljeno letovalište naših ljudi sigurno da vlada veliko interesovanje.

Bilo kako bilo, svi ti ljudi uskoro završavaju svoje odmore i vraćaju se kućama, pa u tome leži opasnost za stvaranje novih žarišta korona virusa u našoj zemlji. Šta će biti sa tim, videćemo u narednim danima.

Početak školske godine

Nekada đačke torbe, sveske i nova odeća, danas nešto sasvim drugo. Početak školske godine decenijama za nama počinjao je na isti način - roditeljima i decom koji se užurbano spremaju da njihovi đaci budu potpuno spremni za nove izazove. Izazovi su sada drugačiji - u epidemiji korona virusa stvari nisu toliko jednostavne kao što su bile, pa bi epidemija sa početkom nove školske godine mogla da ponovo uhvati zalet.

Koliko početak školske godine može da donese problema svedoči i primer Nemačke u kojoj se nakon samo dve nedelje nastave korona virus pojavio u čak 41 školi samo u Berlinu.

Na to u nedeljama za nama upozoravali su svi članovi Kriznog štaba. Epidemiolog Predrag Kon je u više avrata upravo početak školske godine označio kao ključan za dalji razvoj epidemije budući da će doći do veće koncentracije dece sa velikim brojem kontakata.

Foto: Pixabay

Maske, koje izazivaju buru na društvenim mrežama, iće obavezne za decu i koliko god da je taj model sporan za deo javnosti, čini se, jedino on u ovom trenutku može da spreči dalje razbuktavanje korone.

Opuštanja svakako nema, u tome su složni svi, a o tome koliko je ovo preloman trenutak za čitaco stanovništvo govorio je i epidemiolog Branislav Tiodorović.

- U stručnom delu Kriznog štaba imamo zajednički stav i tu nema dileme, da je potrebno da deca pođu u školu što je zasnovano na nekoliko faktora. Prvi jeste povoljnija epidemiološka situacija. Da krene novi pik ne bi išli u školu nego bi se nastava pratila onlajn, tu dilemu odmah da raščistimo. Praćenje epidemje svakodnevno će nam ukazivati na to šta se dešava. Drugi faktor potreba, nema razvoja sociopsihološkog mladog organizma posebno od 1 do 5 razreda ako se ne omogući da se druže, da budu u školi pod nadzorom, svi pamtimo učitelje i to nam ostaje celog života. To je bitno za razvoj mladog organizma u sociopsihološkom smislu, moramo znati da je to važan postupak koji se ne može izbeći. Treći faktor je spremnost društva, pre svega mislim na prosvetne radnike, njihova spremnost da rade pod drugačijim uslovima, da budu pripremljeni da funkcionišu na najbolji mogući način. Nije im lako, to je težak posao – istakao je on.

Iz bašte u zatvoreni kafić

Lepo vreme i visoke temperature neće trajati večno, tačnije, po svim mogućim prognozma uskoro se bliži kraj leta, a sa njim, većim padavinama i hladnim večerima dolazi na red zatvaranje bašta kafića.

Do sada, one su bile izlaz za sve one koji ne bi da previše vreman provode u kući, ali i jedini način da se opuste, budući da klubovi i kafane ne rade do sitnih jutarnjih sati.

Vlada i Krizni štab dali su olakšanje mere, pa oni više ne rade do ponoći, već sat duže. Ipak, postavlja se pitanje kako će sve to izgledati u onom trenutku kada ne bude više moguće da se sedi na otvorenom, gde je cirkulacija virusa smanjena. Jedina opcija je da se pređe u zatvorene prostore, a sa tim i evenutalnim dodatnim opuštanjem mera, situacija bi mogla da izmakne kontroli.

Foto: Pixabay

Povratak studenata u domove

Konačno, dođosmo i do studenata. Kako su rekli nadležni, već se u studentske domove vratilo njih 3.-4.000, a još dva-tri puta toliko se očekuje narednih nedelja. I stizaće iz svih krajeva Srbije u Beograd, ali i iz Crne Gore, Republike Srpske...

Podsetimo, kada je korona buknula krajem juna, više od 300 zaraženih imali smo upravo među akademcima. Zbog toga su prethodnih dana donete i posebne mere, pa će u učeničkim i studentskim domovima do daljnjeg važiti nova pravila.

Uz strogu higijenu, kada i kako se pere posteljina, u propisanim merama je i da nema poseta u sobama, prenoćišta i slavlja, u čitaonicama su maske obavezne sve vreme, a zabranjeno je posluživanje kečapa, senfa, soseva, ulja, slanika, šećera, čajeva iz posuda za zajedničku upotrebu.

U ustanovama sa trpezarijom male kvadrature u jelovnik će se češće nalaziti vrste obroka koji se mogu deliti u formi „lanč paketa“ koji će se konzumirati van ustanove, na otvorenom.