Prvog dana rasprave o žalbama na prvostepenu presudu nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, kojom je osuđen na doživotni zatvor, njegovi advokati zatražili su od petočlanog žalbenog veća da presudi preinači i da generala Mladića oslobodi od optužbi
Mladićev branilac Dragan Ivetić i pravni savetnik Peta-Luis Bagot su tokom tri sata rasprave obrazlagali žalbene argumente tvrdeći da je pretresno veće Haškog tribunala, koji je nasledio Mehanizam za krivične sudove, pogrešilo kada je Mladića proglasilo krivim.
- Dobar deo toga na čemu se temelji ''udruženi zločinački poduhvat'' dogodio se pre nego što je Mladić imenovan za vrhovnog komadanta Vojske Republike Srpske 1992. godine, i pre nego što je uopšte bio u Bosni i Hercegovini -, decidan je bio jedan od njegovoih branilaca američki advokat Dragan Ivetić, prenosi Tanjug.
U presudi se, kako je dodao, nije uzelo u obzir ni da je VRS započela delovanje sa pod Mladićem i još nekolicinom oficira, dok je trebalo vremena da se ostaci JNA i drugih jedinica uvedu pod njihovu komandu.
Takođe smatra da se zločini koji su se odigrali pre nego što su Mladić i njegova vojska formirani ne mogu pripisati njima na osnovu izvedenih dokaza u drugim postupcima.
- Veće je pogrešilo što je pripisalo njima ove zločine i utvrdilo da je Mladić kriv - naglasio je Ivetić i istakao da postoje neposredni dokazi da Maldić nije delio zlocicnačku nameru koja bi bila u skladu sa sveobuhvatnim zločinačkim poduhvatom.
Pretresno veće to nije prihvatilo već je uzelo neke posredne dokaze kao validne, a da se, kako je naveo Mladićev branilac, oslonilo na neporedne dokaze u vezi sa podsrednim, "nijedan razumni sudija ne bi mogao da presudi da je Mladić kriv".
- Posredni dokazi ne mogu imati veću težinu od direktnih - rekao je advokat.
Takođe je osporavao Mladićevu vezu sa drugim pripadnicima udruženog zločinačkog poduhvata, i njegovo učešće u njemu, bazirajući se na pravnoj argumentaciji protiv prvostepene presude.
Pozivajući se na praksu Tribunala u drugim slučajevima Ivetić je istakao da je prvostepeno veće je moralo da ustanovi da li je Mladić delio zajednički cilj sa ostalima iz udruženog zločinačkog poduhvata.
- Mi tvrdimo da u presudi nije na odgovarajući način utvrđeni niti obrazloženo kojim konkretnim postupcima je Mladić dao doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu u relevantnom vremenskom periodu, dok je bio komadant - naglasio je advokat.
Posebno je ukazao da postoje dokazi da su Mladić i njegovi potčinjeni sve vreme radili na iskorenjavanju srpskih paravojnih formacija kao i da nije imao ni zajednički cilj sa njima.
Foto: Informer
Kako tvrdi advokat odbrane, sudsko veće je ignorisalo dokaze o tome, pa je izvelo pristrasan i pogrešan zaključak, te je opisalo nepostojeće veze, tvrdeći da je postojao zajednicki cilj. Ivetić je kao primer Mladićeve borbe protiv delovanja paravojnih jedinica naveo da je jedna elitna jedinica koju je lično komadant Mladić angažovao, poslata je u Ilidžu da se obračuna i uhapsi pripadnike paravojne jedinice koaj je u tom području delovala.
Pripadnici te jedinice, koji nisu počinili nikakva krivična dela razvrstani su u vojsku, naveo je advokat.
- Izmišljanje novog vida odgovornosti.
Pretresnom veću je zamerio i što je, kako smatra, počelo da izmišlja novi vid odgovornosti u komadovanju "operativni nadzor", te da time menja sudsku praksu.
Takođe je pretresno veće pogrešilo, što je prema rečima advokata, povezivalo Mladića sa delovanjem političara, umesto da vidi jasnu razdvojenost između vojnih i političkih ciljeva.
Prethodno je pravna savetnica u Mladićevom pravnom timu osporavala konkretne dokaze i svedočenja na osnovu kojih je on proglašen krivim.
Svoje argumente sutra će izneti tužilaštvo koje se takođe žalilo, jer je po jednoj tački optužnice Mladić oslobođen za genocid u šest bosanskih opština.
Po drugih devet tačaka optužnice Mladić je proglašen krivim i osuđen je na jedinstvenu, najtežu kaznu - doživotnog zatvora.
Mladić je lično u sudnici prisustvovao raspravi i nosio je zaštitnu masku na licu.
Njegov glavni branilac Branko Lukić juče je otkazao svoje učešće, kao i pravni savetnik Boris Zorko, jer se ne slažu sa načinom na koji Mehanizam želi da sprovede ovu raspravu, praktično po svaku cenu, u vreme pandemije Kovida 19 i lošeg zdravstvenog stanja njihovog klijenta. Ukazali su i da sprska advokataka komora protivi video konferenciji u ovako važnom slučaju.
U sudnici su Mladića zastupali američki advokat Dragan Ivetić i pravni savetnik Peta-Luis Bagot, a putem video konferencijske veze, koja se više od deset puta prekinula, raspravu je pratilo četvoro od pet sudija žalbenog veća, među njima i presedavajuća sudija Priska Njambe.
Ivetić je na početku rasprave osporio njeno održavanje, ukazujući na procesnu nesposobnost Mladića za suđenje.
Detaljno govoreći o etičkomm kodeksu američke advokatske komore i praksi tamošnjih sudova, napomenuo je da je primoran da u raspravi učestvuje radi zaštite interesa klijenta, iako nije mogao da dobije valjane instrukcije od njega, niti misli da je on za to sposoban.
Osporio je i većinsku odluku žalbenog veća da se ovo ročište danas održi, podsećajući da je predsdavajuća sudija Prisca Njambe, koja je preglasana, bila protiv zakazivanja rasprave i u odvojenom mišljenju odluke je vrlo eksplicitno formulisala neslaganje.
- Sudija Njambe smatra da proces u kojem danas učestvujemo može da dovede u pitanje ostvarivanje pravde, jer nije uzeto nijedno stručno mišljenje u pogledu metalne sposobnosti i sposobnosti okrivljenog da smisleno u njemu učestvuje - citirao je mišljenje sudije advokat Ivetić.
Foto: AP PHOTO
Ivetić smatra da ovo ne treba da bude konačno žalbeno ročište u ovom procesu pa je zatražio da se održi ponovljeno ročište, ali tek posto se održi sudska rasprava o njegovoj sposobnosti za suđenje.
Radovan Kovačević, portparol vladajuće SNSD u Republici Srpskoj, izjavio je da Srbija definitivno treba da postavi pitanje kako je moguće da konstitutivni narod, koji oduvek živi na ovim prostorima i Republika Srpska, čiji je status međunarodno potvrđen u Dejtonu 1995. godine, nemaju pravo na samoopredeljenje, a jedna nacionalna manjina koja je naselila deo teritorije Srbije ima to pravo
Radovan Kovačević, portparol vladajuće SNSD u Republici Srpskoj, izjavio je da Srbija definitivno treba da postavi pitanje kako je moguće da konstitutivni narod, koji oduvek živi na ovim prostorima i Republika Srpska, čiji je status međunarodno potvrđen u Dejtonu 1995. godine, nemaju pravo na samoopredeljenje, a jedna nacionalna manjina koja je naselila deo teritorije Srbije ima to pravo
Vršilac dužnosti predsednika Republike Ana Brnabić gost je emisije "Kolegijum" na Informer TV gde otvoreno govori o daljim potezima i budućoj političkoj borbi nakon jučerašnjih izbora.
U jednom noćnom klubu u Dubaiju osvanula je šokantna video poruka kojom se vođa "kavačkog" klana obraća doskorašnjem predsedniku, sada lideru opozicije Aleksandru Vučiću i slavi pobedu blokadera na izborima u Srbiji.
Ilija Srdanović, prvi na blokaderskoj listi koja je pobedila na oktobarskim izborima, po svoj prilici namera da se izvinjava političkom Sarajevu i političkom Zagrebu.
Marko Simov se oglasio na svom Instagram profilu i u emotivnom tekstu objasnio šta zaista predstavlja politika Aleksandra Vučića i zašto je borba za Srbiju iznad svakog uličarskog mešetarenja.
Sonja Biserko, osvedočena antisrpkinja i ideolog blokadera, jedna od najglasnijih promoterki takozvane Studentske liste, već je otkrila u kom smeru će se kretati blokaderska politika sada kada su se dokopali fotelja.
Član Glavnog odbora SNS Janko Langura oglasio se na svom Instagram nalogu uz snimak koji prikazuje haos i teror koji su blokaderi napravile nakon proglašenja izbornih rezultata.
Zbog napada na zgradu televizije Informer i promene programske šeme, emitovanje večerašnje epizode najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija je odloženo, a na programu naše televizije do daljnjeg će se emitovati specijalni program.
Marko Škara, učesnik Exatlona, govorio je o tome kako se oseća nakon lošeg početka tima i pet poraza, posebno imajući u vidu da je u toku muška nedelja.
Pripadnici policije u Sopotu uhapsili su u subotu uveče M. Z. (61) zbog sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici, nakon što je u alkoholisanom stanju brutalno pretukao svoju majku R. Z. (83).
Cetinjaninu Vladislavu Paju Jabučaninu, privremeno je oduzeto 11 automobila i 26 umetničkih slika, a zabranjeno mu je raspolaganje zemljištem u katastarskoj opštini Konak, ukupne površine 13.411 kvadratnih metara, i suvlasničkim udelom od 1/20 u garaži površine 349 kvadrata.
Beogradska policija intenzivno traga za trojicom nepoznatih razbojnika koji su tokom vikenda u Surčinu opljačkali baku, odnevši joj veliku sumu novca, zlatni nakit, ali i psa.
Istraga lista Fajnenšel tajms otkrila je detalje tajnih komunikacija koje su 2022. godine vodili jedan američki advokat i bankar, uz pomoć bivšeg nemačkog obaveštajca, kako bi se sprečila opasnost od ruske nuklearne eskalacije u Ukrajini.
U stanu u Sankt Peterburga u Rusiji pronađena su tela starije žene i deteta - telo deteta bilo je u frižideru. Policija traga za muškarcem, partnerom ćerke stradale žene, koji se sumnjiči za dvostruko ubistvo i pokušaj ubistva.
Lazar Ristovski jedan je od najprepoznatljivijih glumaca domaće kinematografije, igrao je u kultnim filmovima, oprobao se kao reditelj, producent i pisac, a njegov životni put obeležili su veliki snovi, upornost i ljubav prema umetnosti.
Iza nekih holivudskih promašaja stoje desetine ili čak stotine miliona dolara gubitaka, pogrešne odluke producenata, skupi nastavci koji nikome nisu bili potrebni i filmovi u koje su studiji uložili ogromne pare, a publika ih nije prihvatila.
Dugometražni igrani film "Saligia" reditelja Petra Ristovskog imaće domaću premijeru 30. novembra u MTS dvorani, dok će se od 4. decembra naći u redovnoj bioskopskoj distribuciji širom Srbije.
Stare komode, trpezarijski stolovi i masivni ormari nose sentimentalnu vrednost. Godine upotrebe ostavljaju ožiljke, a jedno pogrešno čišćenje može nepovratno da ih ošteti. Uz samo nekoliko trikova, vaš omiljeni drveni komad može zasijati punim sjajem.
U braku su od 2005. godine, redovno se pojavljuju na važnim državnim događajima i žive u jednoj od najpoznatijih rezidencija na svetu. Međutim, iza zatvorenih vrata Bele kuće, život Donalda i Melanije Tramp navodno izgleda znatno drugačije od idilične slike koju javnost ima o jednom predsedničkom paru.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari