Prvog dana rasprave o žalbama na prvostepenu presudu nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, kojom je osuđen na doživotni zatvor, njegovi advokati zatražili su od petočlanog žalbenog veća da presudi preinači i da generala Mladića oslobodi od optužbi
Mladićev branilac Dragan Ivetić i pravni savetnik Peta-Luis Bagot su tokom tri sata rasprave obrazlagali žalbene argumente tvrdeći da je pretresno veće Haškog tribunala, koji je nasledio Mehanizam za krivične sudove, pogrešilo kada je Mladića proglasilo krivim.
- Dobar deo toga na čemu se temelji ''udruženi zločinački poduhvat'' dogodio se pre nego što je Mladić imenovan za vrhovnog komadanta Vojske Republike Srpske 1992. godine, i pre nego što je uopšte bio u Bosni i Hercegovini -, decidan je bio jedan od njegovoih branilaca američki advokat Dragan Ivetić, prenosi Tanjug.
U presudi se, kako je dodao, nije uzelo u obzir ni da je VRS započela delovanje sa pod Mladićem i još nekolicinom oficira, dok je trebalo vremena da se ostaci JNA i drugih jedinica uvedu pod njihovu komandu.
Takođe smatra da se zločini koji su se odigrali pre nego što su Mladić i njegova vojska formirani ne mogu pripisati njima na osnovu izvedenih dokaza u drugim postupcima.
- Veće je pogrešilo što je pripisalo njima ove zločine i utvrdilo da je Mladić kriv - naglasio je Ivetić i istakao da postoje neposredni dokazi da Maldić nije delio zlocicnačku nameru koja bi bila u skladu sa sveobuhvatnim zločinačkim poduhvatom.
Pretresno veće to nije prihvatilo već je uzelo neke posredne dokaze kao validne, a da se, kako je naveo Mladićev branilac, oslonilo na neporedne dokaze u vezi sa podsrednim, "nijedan razumni sudija ne bi mogao da presudi da je Mladić kriv".
- Posredni dokazi ne mogu imati veću težinu od direktnih - rekao je advokat.
Takođe je osporavao Mladićevu vezu sa drugim pripadnicima udruženog zločinačkog poduhvata, i njegovo učešće u njemu, bazirajući se na pravnoj argumentaciji protiv prvostepene presude.
Pozivajući se na praksu Tribunala u drugim slučajevima Ivetić je istakao da je prvostepeno veće je moralo da ustanovi da li je Mladić delio zajednički cilj sa ostalima iz udruženog zločinačkog poduhvata.
- Mi tvrdimo da u presudi nije na odgovarajući način utvrđeni niti obrazloženo kojim konkretnim postupcima je Mladić dao doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu u relevantnom vremenskom periodu, dok je bio komadant - naglasio je advokat.
Posebno je ukazao da postoje dokazi da su Mladić i njegovi potčinjeni sve vreme radili na iskorenjavanju srpskih paravojnih formacija kao i da nije imao ni zajednički cilj sa njima.
Foto: Informer
Kako tvrdi advokat odbrane, sudsko veće je ignorisalo dokaze o tome, pa je izvelo pristrasan i pogrešan zaključak, te je opisalo nepostojeće veze, tvrdeći da je postojao zajednicki cilj. Ivetić je kao primer Mladićeve borbe protiv delovanja paravojnih jedinica naveo da je jedna elitna jedinica koju je lično komadant Mladić angažovao, poslata je u Ilidžu da se obračuna i uhapsi pripadnike paravojne jedinice koaj je u tom području delovala.
Pripadnici te jedinice, koji nisu počinili nikakva krivična dela razvrstani su u vojsku, naveo je advokat.
- Izmišljanje novog vida odgovornosti.
Pretresnom veću je zamerio i što je, kako smatra, počelo da izmišlja novi vid odgovornosti u komadovanju "operativni nadzor", te da time menja sudsku praksu.
Takođe je pretresno veće pogrešilo, što je prema rečima advokata, povezivalo Mladića sa delovanjem političara, umesto da vidi jasnu razdvojenost između vojnih i političkih ciljeva.
Prethodno je pravna savetnica u Mladićevom pravnom timu osporavala konkretne dokaze i svedočenja na osnovu kojih je on proglašen krivim.
Svoje argumente sutra će izneti tužilaštvo koje se takođe žalilo, jer je po jednoj tački optužnice Mladić oslobođen za genocid u šest bosanskih opština.
Po drugih devet tačaka optužnice Mladić je proglašen krivim i osuđen je na jedinstvenu, najtežu kaznu - doživotnog zatvora.
Mladić je lično u sudnici prisustvovao raspravi i nosio je zaštitnu masku na licu.
Njegov glavni branilac Branko Lukić juče je otkazao svoje učešće, kao i pravni savetnik Boris Zorko, jer se ne slažu sa načinom na koji Mehanizam želi da sprovede ovu raspravu, praktično po svaku cenu, u vreme pandemije Kovida 19 i lošeg zdravstvenog stanja njihovog klijenta. Ukazali su i da sprska advokataka komora protivi video konferenciji u ovako važnom slučaju.
U sudnici su Mladića zastupali američki advokat Dragan Ivetić i pravni savetnik Peta-Luis Bagot, a putem video konferencijske veze, koja se više od deset puta prekinula, raspravu je pratilo četvoro od pet sudija žalbenog veća, među njima i presedavajuća sudija Priska Njambe.
Ivetić je na početku rasprave osporio njeno održavanje, ukazujući na procesnu nesposobnost Mladića za suđenje.
Detaljno govoreći o etičkomm kodeksu američke advokatske komore i praksi tamošnjih sudova, napomenuo je da je primoran da u raspravi učestvuje radi zaštite interesa klijenta, iako nije mogao da dobije valjane instrukcije od njega, niti misli da je on za to sposoban.
Osporio je i većinsku odluku žalbenog veća da se ovo ročište danas održi, podsećajući da je predsdavajuća sudija Prisca Njambe, koja je preglasana, bila protiv zakazivanja rasprave i u odvojenom mišljenju odluke je vrlo eksplicitno formulisala neslaganje.
- Sudija Njambe smatra da proces u kojem danas učestvujemo može da dovede u pitanje ostvarivanje pravde, jer nije uzeto nijedno stručno mišljenje u pogledu metalne sposobnosti i sposobnosti okrivljenog da smisleno u njemu učestvuje - citirao je mišljenje sudije advokat Ivetić.
Foto: AP PHOTO
Ivetić smatra da ovo ne treba da bude konačno žalbeno ročište u ovom procesu pa je zatražio da se održi ponovljeno ročište, ali tek posto se održi sudska rasprava o njegovoj sposobnosti za suđenje.
Radovan Kovačević, portparol vladajuće SNSD u Republici Srpskoj, izjavio je da Srbija definitivno treba da postavi pitanje kako je moguće da konstitutivni narod, koji oduvek živi na ovim prostorima i Republika Srpska, čiji je status međunarodno potvrđen u Dejtonu 1995. godine, nemaju pravo na samoopredeljenje, a jedna nacionalna manjina koja je naselila deo teritorije Srbije ima to pravo
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Radovan Kovačević, portparol vladajuće SNSD u Republici Srpskoj, izjavio je da Srbija definitivno treba da postavi pitanje kako je moguće da konstitutivni narod, koji oduvek živi na ovim prostorima i Republika Srpska, čiji je status međunarodno potvrđen u Dejtonu 1995. godine, nemaju pravo na samoopredeljenje, a jedna nacionalna manjina koja je naselila deo teritorije Srbije ima to pravo
Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić ponovo je šokirala javnost u Srbiji svojim najnovijim, skandaloznim istupom na društvenoj mreži Iks.
Blokaderka Nadžija Mavrić, koja je pokušala samoubistvo u Novom Pazaru, na taj radikalan korak odlučila se nakon svađe sa Davidom Delimeđcem, saznaje Informer.
Ovaj video najbolje pokazuje kako je poslanik Miloš Parandilović pokušao da prevari narod i Skupštinu, a raskrinkala ga je predsednica Skupštine Ana Brnabić.
Dejan Petar Zlatanović, blokader sa dna kace i vlasnik i urednik portala "Srbin info", koji je među prvima širio laž o upotrebi zvučnog topa od strane državnih organa na protestu 15. marta 2025, masno je slagao i po ko zna koji put dokazao da zgubidani ne znaju ništa drugo nego da budu nasilni i koriste se izmišljotinama.
Vladimir Đorđević, narodni poslanik Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS), koja je deo koalicije "Nada" zajedno sa Novim DSS Miloša Jovanovića, zatražio je u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope (PSSE) u Strazburu da Srbija bude kažnjena!
Povodom učestalog iznošenja neistina političara Dragana Milića o projektu rekonstrukcije parka „Čair", u Srpskoj naprednoj stranci konferenciju za novinare održao je član Gradskog odbora Niš Miroslav Đokić, koji je rekao da je od Milićevih izjava jedino tačno da je izdato rešenje za uređenje parka.
Mihailo Marković, javnosti poznat kao student u blokadi sa Pravnog fakulteta, postao je apsolutni hit na albanskim društvenim mrežama, gde njegovi snimci već broje preko 35.000 pregleda.
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv državljanina Švedske J.C.G.N. i državljanke Južne Afrike S.C.G. zbog sumnje da su krajem januara 2026. kao saizvršioci pripremali teško ubistvo, dok se J.C.G.N. na teret stavlja i neovlašćeno nošenje pištolja sa municijom.
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapšen je bivši zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP) N. Đ. zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja. On se tereti da je uticao na uklanjanje dokaza i tragova nakon pucnjave u ugostiteljskom objektu na Autokomandi 5. novembra 2025. godine, u korist Saši Vukoviću Bosketu.
Ubistvo Blaža Đurovića u martu 2018. godine pokrenulo je jedan od najkompleksnijih sudskih procesa u novijoj istoriji srpskog pravosuđa. Ovaj slučaj zvanično je ostao bez pravnog epiloga nakon što je glavni osumnjičeni, Darko Vesković zvani Prika, juče ubijen u Kumodražu.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je u Beloj kući da je Ormuski moreuz "potpuno otvoren", kao i da je "19 miliona barela nafte juče prošlo kroz moreuz, što je rekord svih vremena".
Američki glumac Džejson Momoa kaže da mu je uloga u filmu "Supergirl" iz snova i da je oduševljen jer se njegov antijunak Lobo ne plaši da napravi haos i uđe u tuču.
Gostujući kod profesora dr Čedomira Antića u emisiji "Perspektive" na televiziji K1, poznati glumac, producent, režiser i politički aktivista Branislav Lečić osvrnuo se na svoju bogatu karijeru koja traje već tačno pola veka, otvoreno govoreći o ulogama koje su mu obeležile život, ali i o velikim priznanjima sa svetske scene.
Ako su vam peglanje i sređivanje veša među najneomiljenijim kućnim poslovima, isprobajte ovaj način sušenja odeće. Zahvaljujući njemu, veš će biti manje izgužvan, pa ćete mnogo ređe morati da posežete za peglom.
Veštačka inteligencija više nije samo alat za pisanje tekstova i generisanje slika, sada je dobila i sopstveni muzej, prostor u kojem umetnička dela nastaju i menjaju se pred očima posetilaca.
Makedonski šoumen Bojan Jovanovski, poznatiji kao Boki 13, oglasio se na društvenim mrežama nakon što su se pojavile informacije da je njegov dom u Skoplju bio meta provale i teške krađe.
Fizički izgled pevačice Mine Kostić prilikom napuštanja Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" privukao je veliku pažnju javnosti.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.