SVAKA ČAST! NAŠI GRAĐEVINCI RADE PUNOM PAROM UPRKOS KORONI U Srbiji 65.446 gradilišta Čak 50 puta više nego 2014.

Najviše se gradi u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Kragujevcu. Građevinska dozvola se, umesto nekadašnjih pet godina, sada čeka samo pet dana

U Srbiji je trenutno otvoreno čak 65.446 gradilišta, što je čak 50 puta više nego pre šest godina. Građevinska dozvola se, umesto nekadašnjih pet godina, sada čeka samo pet dana, po čemu smo sa poslednjeg mesta u svetu dospeli u sam vrh, rekla je za Informer potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Najviše se gradi u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Kragujevcu, a u prvih deset gradova po broju gradilišta su još i Kruševac, Pančevo, Požarevac, Čačak, Kraljevo, Niš (pogledajte grafiku)...
S druge strane, najznačajnija gradilišta su "Beograd na vodi", autoputevi Čačak - Požega, Sremska Rača - Kuzmin i Ruma-Šabac-Loznica, obilaznica oko Beograda i pruga Beograd - Novi Sad. Najviše se grade zgrade, a potom saobraćajna infrastruktura i cevovodi...

Reforme i promene

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović istakla je za Informer da je ponosna na ovo drastično povećanje broja gradilišta i zaposlenih radnika na njima, ali i na činjenicu da se dozvole dobijaju nekoliko stotina puta brže.

- U 2014. bilo je 1.500 gradilišta u Srbiji, a danas ih ima više od 65.000! I to je rezultat reformi i promena koje su učinjene od 2014. u ekonomiji i politici zemlje, ali i zakona koji su doneti. Umesto da se građevinska dozvola čeka oko pet godina, zbog čega smo bili poslednji u svetu, danas se ona izdaje u proseku za pet dana. Ako pogledamo samo prošlu godinu, to je čak 16.000 gradilišta više, što znači da je i broj zaposlenih radnika u građevinarstvu veći za 10 odsto. Uz to, značajno je povećana i vrednost tih samih građevinskih radnika - jasna je Mihajlovićeva, koja je potom dodala:
- Činjenica je da u ovoj godini, koju je obeležio koronavirus i u kojoj staju i usporavaju sve najveće svetske ekonomije, naši građevinci rade punom parom, što je najbolji znak velikih odricanja. Zato svi dugujemo veliku zahvalnost radnicima na srpskim gradilištima. Oni su ti koji vode ekonomiju napred i sa njima ćemo, kako je rekao i predsednik Vučić, biti u evropskom vrhu po stopi rasta BDP-a. Oni su najzaslužniji što gradilišta ni jednog jedinog trenutka nisu stala - jasna je resorna ministarka.

Foto: Tanjug

Zahvalnost radnicima

Na naše pitanje da nam izdvoji, po njenom mišljenju, najbolja, najveća i najznačajnija gradilišta u Srbiji, Mihajlovićeva nam je diplomatski odgovorila.
- Svako gradilište je važno i teško je odvojiti koja su najbolja... To vam je kao da odvajate decu. Međutim, i više je nego realno i primetno da se sigurno izdvajaju gradilišta velikih infrastrukturnih projekata, od "Beograda na vodi", gde svaki dan preko 2.500 ljudi radi, kao i izgradnja autoputa Čačak - Požega, gde se radi na najdužim i najimpozantnijim tunelima u zemlji. Ne smemo da zaboravimo ni autoputeve Sremska Rača - Kuzmin i Ruma-Šabac-Loznica, gde se i na jednoj i na drugoj saobraćajnici rade zahtevni mostovi. Tu je i obilaznica oko Beograda, gde se radi u tri smene, da ne govorim o pruzi Beograd - Novi Sad, koju radimo sa kineskim partnerima ili Stara Pazova - Novi Sad, gde su Rusi glavni izvođači. Danas je građevinarstvo glavni pokretač privrednog razvoja, na primer 2014. učešće građevinarstva na rastu BDP-a bilo je 3,5 odsto, a na kraju 2019. čak 5,7 posto, i tu smo u grupi najrazvijenih ekonomija Evrope - objasnila je ministarka Mihajlović.

Rodić: Samo nek se gradi

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije potvrđuje da se u Srbiji gradi više nego ikad.
- Imamo gradilišta širom Srbije i građevinska industrija će, kako stvari stoje, da nas izvuče u ovom periodu krize sa pandemijom korone. Gradnja puteva, mostova, čitavih stambenih blokova ono je što možete videti na svakom koraku kod nas. I to nije samo gradnja. Građevinska industrija direktno ili indirektno na ovim gradilištima zapošljava više od 200.000 ljudi. Angažovani su i proizvođači stolarije, podova, drvna i hemijska industrija. Samo je bitno da se ovako nastavi - ističe Rodić.