UDRUŽENJE PACIJENATA SA BOLESTIMA JETRE “HRONOS”! Evropska nedelja testiranja na Hepatitis i HIV

Od 20. novembra počinje jesenja Evropska nedelja testiranja na Hepatitis i HIV u kojoj se prvi put, zbog pandemije COVID – 19, ljudi neće pozivati na testiranje. Iz tog razloga Udruženje pacijenata sa bolestima jetre “Hronos” organizovalo je online tribinu kako bi i u vanrednim okolnostima podiglo svest o zaraznim bolestima, ali i ohrabrilo nadležne da učine dodatne napore u cilju eliminacije virusnih hepatitisa

Aktuelna pandemija COVID- 19 promenila je percepciju virusnih bolesti širom sveta, ali je i doprinela da zdravstvene usluge, poput vakcinacije, testiranja i lečenje budu odložne ili potpuno zaustavljene. Otkako su virusi hepatitis B (1960.) i hepatitis C (1989.) otkriveni, postignut je značajan napredak i poboljšani su životi mnogih ljudi širom sveta. Razvijena je vakcina protiv hepatitisa B, kao i lek za infekciju hepatitisom C. Međutim, ovi virusi i dalje ubijaju skoro 1,4 miliona ljudi svake godine. Od skoro 360 miliona ljudi koji žive sa virusnim hepatitisom širom sveta, samo 12 odsto zna da ih ima, a tek 2 odsto se leči. Vrlo mali procenat inficiranih zapravo ima koristi od otkrića naučnika koji su nagrađenih Nobelovom nagradom za pronalaženje ovih virusa. 

O značaju testiranja na virusne hepatitise na online tribini govorila je infektolog prof. dr Milotka Fabri, koja je napomenula da ljudi moraju što ranije da znaju imaju li ili ne hepatitis B ili C. 
“To što mislimo da nemamo virus ne mora ništa da znači, jer hepatitis može 10 do 15 godina da ne daje nikakve simptome i čovek nije ni svestan da ga ima. S jedne strane bolest napreduje tiho do ciroze jetre, a sa druge strane pacijent je potencijalni izvor zaraze. Zato je neophodno da se svi ljudi testiraju da bi saznali svoj status. Komercijalni testovi koji se danas rade za detekciju hepatitisa C, pokazuju zbirna antitela koja možda znače imunost, ali mnogo je češće da pacijent ipak ima aktivnu bolest i da je virus prisutan u krvi. Zbog toga kada se dobije pozitivan test, obavezno se mora nastaviti testiranje u pravcu dokazivanja samog virusa u krvi PCR tehnikom. Kada se dobije i ovaj pozitivan test, to znači da je bolest aktivna. Danas je hepatitis C izlečiv i pacijent treba što pre da krene sa lečenjem. Što se tiče hepatitis B, on je neizlečiv. Virus se može staviti samo pod kontrolu, da miruje u jetri, ali nijednim lekom se ne može izbaciti iz jetrenih ćelija.  Za dokazivanje hepatitis B radi se osnovni rutinski test na HBsAg antigene. Ukoliko postoji infekcija, ti antigeni su prisutni u krvi”, objašnjava prof. dr Fabri.  

Virusni hepatitisi su prema zakonima Srbije definisani kao prioritet zdravstvenog sistema, ali na žalost u praksi to nije tako, pogotovu kada se radi o hepatitisu C. Tačan broj obolelih od ovog hepatitisa u Srbiji se ne zna, ali na osnovu učestalosti infekcije u okolnim zemljama, pretpostavlja se da imamo oko 70.000 hiljada zaraženih HCV-om. 

“Pacijenti ukoliko imaju hepatitis B ili C u Srbiji se leče savremenom antivirusnom terapijom. Za hepatitis B terapija je ista kao i u svim razvijenim zemljama. Ta antivirusna terapija je u punoj meri dostupna pacijentima i pokazuje dobre rezultate. Što se tiče hepatitis C, situacija je malo komplikovanija. Imamo savremenu, direktno delujuću antivirusnu terapiju koja je visoko efikasna i koja se dobro podnosi, ali nije dostupna za sve pacijente. U našoj zemlji ovu terapiju dobijaju samo najugroženiji i najbolesniji pacijenti koji imaju cirozu, spremaju se na transplantaciju, idu na dijalizu ili se leče od hemofilije. Ali, to nije tipičan bolesnik sa hepatitisom C u Srbiji. On je srednjih godina, ima blagu upalu jetre i nema cirozu. Za njega ova terapija nije dostupna i to pokušavamo da promenimo”, rekao je na online tribini prof. dr Tomislav Preveden, predsednik Udruženja infektologa Srbije, dodajući da imamo potrebe za lečenjem oko 300 pacijenata godišnje, a da novu antivirusnu terapiju primi samo njih 120. 

Foto: Privatna arhiva

Ivana Dragojević, predsednica Udruženje pacijenata sa bolestima jetre “Hronos” na tribini je apelovala na nadležne da ubrzaju pitanje nacionalne strategije za hepatitis i da se kriterijumi RFZO-a za dobijanje terapija relaksiraju, kako bi se broj lečenih pacijenata povećao. Prema aktuelnim EASL (European Association for the Study of the Liver) kliničkim preporukama, svi pacijenti koji boluju od hroničnog hepatitisa C i nemaju kontraindikacija za terapiju, trebalo bi da se leče novim antivirusnim lekovima.

Foto: Privatna arhiva

“Ministarstvo zdravlja i RFZO su godinama unazad dobijali sve potrebne informacije i argumente koji ukazuju na pogrešan pristup ovom problemu, kao i predloge za početak sučeljavanja koji bi nas doveo do rešenja ovog problema, ali situacija sa otkrivanjem i lečenjem pacijenata i edukacijom opšte populacije je do danas nepromenjena.  Pacijenti se po dobijanju dijagnoze sami snalaze, kupuju lekove o svom trošku, a u momentu krize izazvane Covid-19, često sami plaćaju i dijagnostiku koja je vrlo skupa. Kako bi Srbija dobila mogućnost da uhvati korak sa zemljama sveta i regiona u lečenju HCV-a, Udruženja pacijenata sa bolestima jetre „Hronos“, Udruženje hemofiličara Srbije i Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije, u saradnji sa relevantnim strukovnim udruženjima, je 2018.  pokrenulo inicijativu “Mikro-eliminacija HCV u Srbiji”. To je pragmatičniji pristupu “razbijanja” strateških nacionalnih ciljeva HCV eliminacije u manje ciljeve, za posebne populacije pacijenata. To podrazumeva da se eliminiše hepatitis u specifičnim sub-populacijama (npr. zatvorenici, osobe sa hemofilijom, oboleli od hronične bubrežne insuficijencije na dijalizi, deca)”, rekla je Dragojević.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.