KORONA NAPADA NAŠ MOZAK? Istraživači pronašli neurološke simptome kod pacijenata zaraženih koronavirusom!

Objavljena mala studija u "Časopisu za medicinu Nove Engleske", dokumentuje neurološke simptome kod pacijenata sa kovidom 19. Ti simptomi su varirali od kognitivnih problema do konfuzije. Znake oštećenja mozga su istraživači u kineskom gradu Vuhanu još u februaru 2020. primetili kod pacijenata sa koronavirusom

Danas je više od 300 studija iz svih delova sveta pronašlo preovlaćujući broj neuroloških abnormalnosti kod pacijenata zaraženih koronavirusom.

To podrazumeva blage simptome kao što su glavobolja, gubitak čula mirisa (anozmija) i utrnuće kože (arkoparastezija), ali i ozbiljnije posledice kao što su afazija (gubitak sposobnosti govora), moždani udari i epileptični napadi.

Uz najnovije nalaze, virus koji se prevashodno smatra respiratornom bolešću, može da nanese velika oštećenja na bubrezima, jetri, srcu i skoro svakom drugom sistemu organa u telu.

Foto: Marko Đoković

- Ne znamo da li je encefalopatija teža kod kovida 19 nego kod drugih virusa, ali mogu da vam kažem da je često srećemo - kaže neurološkinja Elia Fori iz Fondacije Henri Ford u Detroitu, SAD.

- Kako se broj slučajeva povećava, počinjete da viđate ne samo uobičajene manifestacije nego i neobične manifestacije - a viđamo ih sve odjednom, što nije nešto sa čim se bilo kod od nas do sada susretao - dodaje ona.

Procene tačne učestalosti variraju, ali čini se da je otprilike 50 odsto pacijenata sa dijagnozom koronavirusa iskusilo neke neurološke probleme.

Rasprostranjenost i težina ovih neuroloških problema do sada je prošla uglavnom nezapaženo.

Foto: Marko Đoković

Većina ljudi, uključujući lekare, možda ne prepoznaje neurološke abnormalnosti kao takve kad se one prvi put pojave - neko ko doživljava epileptični napad možda deluje samo ošamućeno, ne podrhtava i ne trese se.

Pored mašina koje pište, lekova koji umiruju i izolacije vezane za krevet, okruženje odeljenja za intenzivnu negu može da pojača ili izazove delirijum, onemogućivši da se poveže bilo koji od tih simptoma sa virusom.

Dodatno komplikujući stvari, mnogi ljudi koji pate od simptoma Sars-CoV-2 zapravo se ne testiraju na virus, naročito ako ne kašlju ili nemaju temperaturu.

To znači da ako imaju neurološke simptome, možda nikad nećemo saznati da li su oni povezani sa Sars-CoV-2.

- Postoji značajan procenat pacijenata sa kovidom 19 čiji je jedini simptom konfuzija - kaže Robert Stivens, vanredni profesor anesteziologije i medicine kritične nege na Institutu Džons Hopkinsu u Baltimoru, u SAD.

Foto: Pexels

Većina istraživača veruje da su neurološke posledice virusa posredni rezultat ili nedovoljnog dotoka kiseonika u mozak ili nuspojava inflamatorne reakcije tela (slavna „citokinska oluja").

Drugi nisu toliko sigurni: sve je više dokaza koji ukazuju na to da virus može da napadne sam mozak.

U Japanu, istraživači su prijavili slučaj jednog dvadesetčetvorogodišnjaka koji je pronađen bez svesti na podu u lokvi vlastite povraćke. Doživeo je opšte epileptične napade dok su ga hitno prebacivali u bolnicu. Magnetna rezonanca mozga pokazala je akutne znake viralnog meningitisa (upala mozga), a lumbalna punkcija otkrila je Sars-CoV-2 u njegovoj cerebrospinalnoj tečnosti. Kineski istraživači su takođe pronašli tragove virusa u cerebrospinalnoj tečnosti pedesetšestogodišnjeg pacijenata koji je oboleo od teškog encefalitisa.

Tokom obdukcije pacijenta zaraženog koronavirusom u Italiji, istraživači su otkrili viralne čestice u endotelskim ćelijama na omotaču krvnih sudova samog mozga.

Neki naučnici sada podozrevaju da virus izaziva respiratorne probleme i smrt ne preko oštećenja pluća, već preko oštećenja moždanog stabla, komandnog centra koji se stara da mi dišemo čak i kad smo bez svesti.

Foto: Pixabay

Mozak je obično zaštićen od zaraznih bolesti nečim što se zove „krvno-moždana barijera" - sloj specijalnih ćelija u kapilarima kojima su premreženi mozak i kičmena moždina.

Oni sprečavaju mikrobe i druge toksične agense da zaraze mozak.

USPAVANI VIRUS

Ukoliko Sars-CoV-2 može da premosti tu barijeru, to sugeriše da virus ne samo da može da dopre do srži centralnog nervnog sistema, već i da ostane tamo, i da se potencijalno vrati godinama kasnije.

Iako retko, ovo ponašanje nije nepoznato među virusima: virus varičela Herpes zoster, na primer, često inficira nervne ćelije u kičmi, pa se kasnije javlja u odraslom dobu kao kožni osip. Otprilike 30 odsto ljudi koji su imali varičele u detinjstvu kasnije dobiju kožni osip u nekom trenutku života.

Drugi virusi izazivaju mnogo teže dugoročne posledice.

Jedan od najozloglašenijih je bio virus influence, uzročnik epidemije iz 1918. godine, koji je izazvao trajnu i duboku štetu na neuronima dopamina u mozgu i centralnom nervnom sistemu.

Foto: Pixabay

Procenjuje se da je pet miliona ljudi širom sveta bilo pogođeno jednim oblikom ekstremne iscrpljenosti poznate kao „bolest spavanja" iliti „encefalitis letergika".

- Iako je uticaj virusa na pluća najhitnija i najstrašnija pretnja, trajni uticaj na nervni sistem mogao bi da bude veći i mnogo pogubniji - rekla je Šeri Čou, neurološkinja sa Univerziteta u Pitsburgu.

- Iako su kod koronavirusa neurološki simptomi ređi nego problemi sa plućima, oporavak od neuroloških povreda često je nekompletan i može da potraje duže u poređenju sa drugim sistemima organa i stoga za posledicu može da ima mnogo veći opšti invaliditet i potencijalno više smrti - dodaje ona.