Najčešće predrasude u koje većina nas (neopravdano) veruje

Koliko puta vam se desilo da čvrsto verujete u nešto za šta se na kraju ispostavi kao netačno ili pogrešno?

Široka rasprostranjenost uverenja, neadekvatno interpretirana informacija, nekritičko mišljenje, ali i nepostojanje ili nedostatak naučnih dokaza – sve to mogu biti uzroci za formiranje predrasuda u koje bespogovorno verujemo.

Čokolada uzrokuje pojavu akni

Verujemo da bi svako od nas bio milioner da je svaki put kada je čuo ovu tvrdnju dobio makar jedan dinar. Međutim, iako vrlo rasprostranjeno, ovo verovanje je - netačno.

Naučnici se već decenijama bave ovim pitanjem, ali na sreću ljubitelja čokolade, dosad nisu uspeli da dokažu uzročno-posledičnu vezu između omiljenog slatkiša i pojave akni na licu i telu. Oni dodaju da je razlog što verujemo u ovaj mit naoko logičan – dokazano je da hrana koja obiluje šećerom i mastima povećava proizvodnju sebuma, odnosno masnoća u koži koje sadrže lojne žlezde, što može dovesti do upalnih procesa u organizmu. Međutim, takvi dokazi kada je reč konkretno o čokoladi – ne postoje. Isto tako, navode da mlečni proizvodi i šećer, a ne ova poslastica, mogu biti okidači za nastanak hormonalnih promena, pa samim tim i pojave bubuljica.

Zbog toga savetuju da smanjimo unos šećera. Ipak, naročito poslednjih godina, na sav glas preporučuju konzumaciju crne čokolade, jer sadrži antioksidanse. Međutim, važno je da unos svedemo na razumnu meru – oko jedne štangle dnevno, jasni su u svom stavu.

Nikotin je najštetniji sastojak cigarete

Ovo je, bez sumnje, jedna od najrasprostranjenijih predrasuda ne samo na našem podneblju, već na globalnom nivou. Brojne ankete pokazale su da čak i znatan procenat lekara pogrešno smatra da je nikotin najštetniji sastojak cigarete i da izaziva bolesti koje povezujemo sa pušenjem.

Foto: Istock

Brojna naučna istraživanja pokazala su da nam najviše šteti duvanski dim, bez obzira da li spadamo u aktivne ili pasivne pušače. Naučnici kažu da je nikotin štetan jer izaziva zavisnost, i to je zapravo njegov najveći greh. Ovu tezu potvrđuje i činjenica da je jedna od najprihvaćenijih terapija odvikavanja od pušenja ona koja se bazira na nikotinskim zamenskim proizvodima, poput flastera i nikotinskih guma za žvakanje. Da nikotin nije otrovan u meri u kojoj većina misli, govori i podatak da je za trenutni fatalni ishod, kao posledice trovanja nikotinom, potrebno da popušimo barem 400 cigareta u jednom danu!

Sa druge strane, eksperti upozoravaju da se u duvanskom dimu nalazi više od 6.000 štetnih i potencijalno štetnih materija koje se oslobađaju sagorevanjem duvana. Upravo to je razlog zbog kog lekari pacijentima koji ne žele da ostave cigarete sve češće preporučuju konzumaciju duvanskih alternativa koje zagrevaju, a ne sagorevaju duvan, podržavajući na taj način takozvani koncept "smanjenja štete“.

Čovek koristi samo 10 odsto svog mozga

Ova predrasuda u koju veruje gotovo pola čovečanstva stara je bar jedan vek i vezuje se za početke neuroloških istraživanja, kada su naučnici pokušavali da utvrde gde se u mozgu nalaze centri za pojedine funkcije.

Foto: Promo

Iako danas, zahvaljujući nauci, možemo uraditi "mapiranje“ celokupne moždane mase i sa većom ili manjom preciznošću odrediti koji deo mozga je za šta zadužen, to nije bio slučaj na početku ovih istraživanja. Tada su ispitivanja rađena na samo oko 10 procenta zapremine mozga, što je dovelo do pogrešne interpretacije koja je do dan danas aktuelna – da čovek koristi deseti deo svog moždanog potencijala. Nema sumnje da je tome u velikoj meri doprinela i nada o tome šta bismo tek mogli kada bismo koristili i preostalih 90 odsto mozga.

Ipak, naučna istraživanja jasno pokazuju da je u svakom trenutku aktivan veći deo mozga, ukazujući da se zone aktivnosti smenjuju. Istraživači su uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance i drugih metoda zaključili da je mozak aktivan čak i kada se obavljaju najjednostavnije radnje, poput odmaranja ili spavanja.