OBAVEŠTAJCI VOJSKE JUGOSLAVIJE TRAŽE DA SRBIJA OTVORI TAJNE ARHIVE O NATO! BEOGRAD IMA "TONE DOKAZA" o zlu koje je Alijansa sijala, vreme je da se to obelodani!
Grupa bivših obaveštajnih oficira nekadašnje VJ podneće predlog Ministarstvu odbrane da se deklasifikuju obaveštajni podaci poslati vojnim i državnim organima iz jugoslovenskih agentura u svetu devedesetih
Ovako govori general Jovan Milanović, nekadašnji obaveštajac Vojske Jugoslavije i ponavlja da SRJ nije nikog nikada napala, pa ni 1999.
- SRJ i Srbija tih godina bile su bez izbora - slaže se general Milanović sa rečima predsednika Vučića na prošlonedeljnoj komemoraciji povodom godišnjice NATO agresije.
Milanović tvrdi da u državnim arhivama postoje hiljade obaveštajnih dokumenata iz perioda razbijanja Jugoslavije, a naročito iz 1995. i 1999, koji bi na tadašnja dešavanja bacili novo svetlo.
- Među poslatim izveštajima iz Brisela bili su oni o pripremama za prvo veliko bombardovanje položaja RS, koje je imalo karakter odmazde. Odluka je doneta 24. maja 1995. i izdata da bombardovanje počne u toku noći 24. na 25. Vojno i državno rukovodstvo iz RS primilo je informaciju istog dana. Mere i odluke koje je te noći donelo rukovodstvo RS primorali su NATO da povuče izdatu komandu Južnom krilu NATO o početku agresije.
Milanović otkriva „veliku montažu" zločina nad civilnim stanovništvom u Sarajevu, čiji scenario je kasnije primenjen u Račku.
- Oto fon Habzburg u to vreme bio je „zvezda u EP" i zanimalo ga je samo kako da reklamira povratak Habzburške monarhije - priča general.
- Papire, dokumenta za zasedanja, nije gledao tako da sam se ja služio njegovim materijalima. Mnogi non-pejperi od Habsburga tako su završavali u Beogradu i naše državno rukovodstvo je moglo da sazna šta se sprema.
- Kolega iz NATO koji je imao uvid u dokumenta američke vojske o Markalama preneo mi je dokaze da je ta akcija uvežbavana na američkom poligonu kraj grada Aleksandrija uz učešće oficira Armije BiH. Tamo su napravili kopiju sarajevske pijace i imali „generalne probe" tragedije pre februara 1994.
Slaže se ovaj bavši obaveštajac da je vrhunac njegovog profesionalnog rada bio kada je 1. oktobra 1998. poslao izveštaj iz Brisela sa Binelovim podacima o NATO ciljevima na našoj teritoriji. Dodaje da su, uz francuskog majora, bile još desetine „Binela" iz svih struktura NATO, EU, evropskog vojnog krila, koji su dostavljali podatke o predstojećoj agresiji na Jugoslaviju.
Odluka da se izvrši NATO udar na SRJ, podseća on, doneta je još u maju 1998. na samitu Alijanse u Lisabonu uz, kako kaže, „uzdržano protivljenje Grčke, Španije, Portugalije, Francuske, Italije...". Ministarstva spoljnih poslova zemalja NATO, kaže, dobila su zadatak da medijski pokažu svetu neophodnost sprovođenja ove varvarske odluke, dok su ministri odbrana, kao sledeća karika u sistemu odlučivanja, imali zadatak da razrade tok akcije.
Foto: Printscreen Sputnik
U avgustu 1988. planovi su bili gotovi, a u septembru „opruga agresije" je bila oslobođena.
- Već 3. septembra na sastanku, na koji su pozvane i članice Partnerstva za mir, Amerikanci su prikazali šemu tzv. humanitarne katastrofe na KiM. Na sastanku su tvrdili da se oslanjaju na snimke svojih špijunskih aviona i satelita koji pokazuju da se neprestano vrše zlodela nad izbeglicama koje se vraćaju kući iz šuma. Tvrdili su da je uništeno više od 26.000 albanskih kuća, pretežno u Metohiji, a da je razoreno 640 albanskih sela.
Da je na KiM u toku „rat protiv civila", što je bio eufemizam za genocid, prema rečima generala Milanovića, u Briselu su 21. septembra promovisali Nemci. Prema njihovom mišljenju, ubijanja i silovanja su bila masovna. Dva dana kasnije, 23. septembra, NATO je aktivirao „AktVarn" - prvi od trostepenog neopozivog mehanizma za otpočinjanje agresije na suverenu zemlju.
- Veza iz Brisela prenela mi je 23. marta 1999. kroz šifru „Obuci sutra čizme" kad tačno počinje agresija.
General navodi kako mnogi misle, pa čak i neki političari koji su bili učesnici, da je Rambuje bio prilika da se rat zaustavi. Taj sastanak, međutim, nikad nije imao zadatak da spreči NATO već samo da medijski dobije podršku za agresiju.
General Milanović navodi da je njegova obaveštajna mreža „bila u funkciji" i tokom aprila meseca, sve dok, kako kaže, Klark i Bler, uz saglasnost Solane i Klintona, nisu izmestili sistem odlučivanja u London. Tako su kaže on, obmanuli sve članice NATO „jer je konsenzus o početku agresije bio odobren u uništenju 25 ciljeva i to u trajanju od 96 sati jer se mislilo da će nakon toga SRJ kapitulirati". Međutim, faza „Apokalipsa" počela je, praktično odmah nakon štu su prve bombe pale na našu zemlju - 25. marta.
Posao i obaveza Srbije jeste da oprosti, ali je naša obaveza i da nikada ne zaboravimo. Zato ćemo gajiti kulturu sećanja, nećemo se stideti žrtava, već ćemo se ponositi onim što je Srbija činila da sačuva svoju slobodu, svoja ognjišta i zemlju, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče povodom 22-godišnjice početka NATO bombardovanja naše zemlje
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Posao i obaveza Srbije jeste da oprosti, ali je naša obaveza i da nikada ne zaboravimo. Zato ćemo gajiti kulturu sećanja, nećemo se stideti žrtava, već ćemo se ponositi onim što je Srbija činila da sačuva svoju slobodu, svoja ognjišta i zemlju, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče povodom 22-godišnjice početka NATO bombardovanja naše zemlje
Zapaljiva naprava, takozvana "vatrena lopta" ispaljena je sinoć sa teritorije Kosova i Metohija na centralnu Srbiju sa ciljem izazivanja požara, ekskluzivno otkriva Informer.
Ukrajinska kampanja za vojnu i logističku izolaciju Krima troši ogromne količine dronova i drugih sredstava, a predsednik Volodimir Zelenski sada je priznao da je novac namenjen Ministarstvu odbrane za drugu polovinu 2026. potrošen unapred i da je u vojnom budžetu nastala rupa od čak 27 milijardi dolara.
Cirkus i apsurd u režiji opozicionih blokadera dostigli su tačku potpunog ludila. Dok se stotine obučenih profesionalaca, vatrogasaca i spasilaca lavovski bore sa ogromnom vatrenom stihijom u Deliblatskoj peščari, grupe takozvanih "zboraša" i uličnih aktivista rešile su podvale narodu još jednu jeftinu predstavu.
Na takozvanom protestu "Ekobuna" na Ušću, javnosti se obratio glumac Bojan Dimitrijević, ponudivši još jedan u nizu bizarnih i teatralnih nastupa opozicione elite.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da svoju funkciju ne doživljava kao privilegiju, već kao služenje državi i građanima, ističući da je svoj politički angažman u potpunosti posvetio Srbiji.
Nakon što su vatrogasci, dobrovoljci i meštani danima nadljudskim naporima, izloženi vatrenoj stihiji i paklenim temperaturama, branili sopstvene domove i šume u Deliblatskoj peščari, pojedini opozicioni "studenti" i blokaderi rešili su da naprave neviđeni cirkus i proliju pljuvačku po trudu pravih heroja.
Bivši saborci na Exatlon poligonu, a sada voditelji najvećeg sportskog rijalitija Tijana Jović i Aleksa Erski razgovarali su o njegovoj ulozi u novoj sezoni.
Pripreme za drugu sezonu Exatlona uveliko su u toku, a sudeći po takmičarima koji su već otputovali u Dominikansku Republiku, publiku očekuje pravi spektakl.
Voditelji druge sezone Exatlona Tijana Jović i Aleksa Erski mnoge su nasmejali simpatičnim i opuštenim razgovorom, koji je već na samom početku nagovestio sjajnu atmosferu i odličnu energiju među njima.
Nesvakidašnja i dobro planirana pljačka dogodila se u jednom beogradskom naselju, kada je za sada nepoznati provalnik upao u jednu kuću i iz nje odneo sef sa ogromnom količinom novca i dragocenostima.
Službenici Odeljenja bezbednosti Nikšić su, po nalogu državnog tužioca u Osnovnom državnom tužilaštvu u Nikšiću lišili slobode državljanina Srbije zbog sumnje da je u jednom ugostiteljskom objektu izazvao požar.
Iz policije je saopšteno da je sinoć oko 22.20 časova u akvatorijumu Bokokotorskog zaliva, na delu plovnog puta Stoliv–Prčanj, oko 250 metara od obale, došlo do pomorske nezgode, odnosno sudara dva plovna objekta.
Istraga ubistva zbog kojeg je Robert V. (35) uhapšen pod sumnjom da je 28. jula uveče u okolini Sombora ubio Miloša Damjanovića (54) i dalje je u toku, a prema nezvaničnim informacijama svedoci koji su dali iskaze u istrazi opisali su šta se kobne večeri dogodilo.
Policajke iz Hjustona u Americi uskočile su u Uber koji je slučajno bio zaustavljen na raskrsnici, kako bi nastavile poteru za osumnjičenim koji je bežao peške. Vozač Entoni Bejns isprva nije ni znao šta se događa, ali je, pošto je policija ušla u njegovo vozilo, praktično postao deo potere.
Britanski list "Sandej tajms" ocenjuje da bi 2026. godina mogla da bude najteža godina za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog od početka njegovog mandata.
Nekoliko dana nakon iznenadne i tragične smrti glumice Hejden Penetijer u 36. godini, u javnost isplivavaju sve mračniji detalji o tome šta se zapravo dogodilo u njenim poslednjim satima.
Pitanje koje već godinama potresa svetsku filmsku scenu je ko će naslediti Danijela Krejga i obući odelo najpoznatijeg tajnog agenta na svetu, po svemu sudeći dobija svoj epilog.
Klavir i mikrofon koje je koristio Fredi Merkjuri, kao i rane verzije njegovih pesama, mogli bi na aukciji u oktobru dostići cenu od nekoliko stotina hiljada evra.
Kinematografija je oduvek balansirala između umetnosti i provokacije, a neki filmovi ostali su upamćeni zbog svojih eksplicitnih scena koje su izazivale snažne reakcije publike i kritike.
Jedan od najvećih špijuna svih vremena, dvostruki agent Duško Popov koji je tokom Drugog svetskog rata uživao poverenje i Nemaca i Britanaca, živi i dalje, u banatskom selu Novo Miloševo, u Muzeju "Žeravica".
Helen Finčam je doživela je iznenadnu i tešku promenu života pre tri godine, a sve je počelo jednog jutra kada se probudila sa ukočenim vratom, a čekari su utvrdili da je uzrok tome retko stanje poznato kao transverzalni mijelitis.
Ponekad nije lako primetiti da se nešto promenilo u vezi. Na prvi pogled sve može delovati isto, ali ako primetite pet simptoma znajte da bliskost više nije kao nekada.
Pevačica Dragica Zlatić danas ima poseban razlog za slavlje - njena maca proslavlja punoletstvo, a ponosna vlasnica potrudila se da ovaj dan učini nezaboravnim.
Vlasnik televizije Pink Željko Mitrović potvrdio je da je bivši takmičar Stefan Karić potpisao novi ugovor i tako postao jedan od učesnika predstojeće sezone.
Voditeljka Jovana Jeremić najavila je da njena ćerka Lea sutra, 24. avgusta, slavi rođendan, a tom prilikom progovorila je i o planovima za naredni porođaj.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.