ALBANCIMA SE NA KIM LJULJA TLO POD NOGAMA, IDEJA DA SE VRATE POD OKRILJE BEOGRADA IM NIJE VIŠE TAKO MRSKA! Vreme radi za našu zemlju, samo polako i pametno...
Podeli vest
Albancima se na KiM ljulja tlo pod nogama, pre svega zbog sumorne stvarnosti u „državi Kosovo". Verujte, dobrom delu njih priča o životu u državi Srbiji više ne zvuči smešno i zaludno
U ove dane kada se sećamo stradanja u NATO agresiji, osvrnuću se ukratko na život Srba i Albanca na Kosovu i Metohiji, iz ugla onoga kroz šta smo od tada prošli. Gde su oni, a gde smo mi? Baš kada se bliži jun, vreme kada je nas Srbe demokratski svet zatvorio u geta i ogradio bodljikavom žicom - pre skoro 22 godine.
Kosovske bezbednosne snage imaju oružje, uskoro dobijaju novu bazu ali mnogo ozbiljniji je podatak UN da je na Kosovu oko pola miliona dugih cevi u rukama albanskog stanovništva. To je sila koja ne može da se kontroliše. Ako bismo izvukli samo nekoliko kockica iz tog složenog mozaika odnosa, moglo bi da dođe do potpunog haosa
07.04.2021
17:19
U trenutku kada je potpisan Kumanovski sporazum i kada je počelo povlačenje vojske i policije, odnosno odlazak Srba iz mnogih krajeva Kosova i posebno Metohije, činilo se da je sve izgubljeno. Mesta koja su opstala bila su suočena sa stravičnim stradanjima - govorim o srpskim mestima južno od Ibra. Pogrom Albanaca nad nedužnim srpskim narodom išao je uporedo sa dolaskom Kfora. Ljudi iz metohijskih gradova i sela pričaju da su vojnici Kfora mirno posmatrali njihovu golgotu pod izgovorom „vakuum prostora", gde jedna vojska odlazi, a druga dolazi u svojstvu „mirovnjaka".
Pravdali su se da im je trebalo vremena da upoznaju teren, da shvate da Albanci ubijaju Srbe, a ne obrnuto - kako su ih učili. Pripadnici Kfora su - to je jedino što su tada radili - mrtve Srbe zakopavali i grobove im označavali brojevima. Vodili su ih kao nestale iako su znali njihova imena. Godinama su lagali porodice da su možda živi. Bilo je to vreme opšteg haosa, tolikog da se ne zna kome je bilo teže - da li nama što se trudimo da ostanemo ili onima koji nisu imali drugog izbora nego da beže, ostavljajući sve što su generacije pre njih sticale. To se, ponavljam, posebno odnosi na mesta u Metohiji, jer su tamošnji Srbi bili prvi na udaru terorista.
Borba za opstanak
Srbi iz centralnog dela Kosova imali su desetak dana prednosti u odnosu na Srbe koji su živeli u Metohiji, odnosno više vremena da se organizuju u krugu svojih sela. Srbi iz Sirinićke župe su vanredni heroji kad se pogleda šta su sve izdržali, ali i oni su imali nekoliko dana više od stradalnika iz Metohije. Sever Kosova, odnosno Kosovska Mitrovica, imao je najviše vremena da se organizuje i odbrani.
Mišljenja sam da bi mnogo više Srba opstalo u svim krajevima Kosova i Metohije da je samo imao neko da ih vodi. U tim prvim mesecima govorili smo da su pojedini pripadnici vojske mogli da ostanu kao civili i da probaju da organizuju narod. Ako se Kosovska Mitrovica podelila na dva dela, mogla je i Priština. Samo da je imao ko da organizuje Srbe da se povuku u deo grada gde je naselje Ulpijana, u sve one prazne vojne stanove. Možda ne bi svi, ali sigurno bi od 40 hiljada njih barem 10 hiljada uspelo da o(p)stane. U Metohiji je opstalo selo Goraždevac, u opštini Istok selo Crkolez, pa ćemo se zauvek pitati da li se i u tom delu pokrajine narod mogao bolje organizovati? Da li se Prizren mogao podeliti na dva dela, samo da je imao neko da povede narod?
U jesen 1999. godine Srbi su se tukli sa pripadnicima Kfora širom Kosova i Metohije. Bilo je to vreme kada su na svaki mig Albanaca takozvani mirovnjaci pretresali srpske kuće i pravili haos. Hapsili su svakoga na koga je Albanac uperio prstom. U takvim situacijama morali smo nekako da se borimo, da ih teramo iz sela, pa se neko dosetio da u prvim redovima budu žene, jer su pripadnici Kfora u takvim situacijima najbrže popuštali. (Nisu to radili zato što su se plašili, već što nisu hteli da se tuku sa ženama.) I danas se prepričavaju tuče u Plemetini sa norveškim vojnicima, u Starom Gracku sa finskim, u Gračanici sa Šveđanima. Štrpčani su imali celodnevne sukobe sa Amerikancima i Poljacima. Sukobe na mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici da ne pominjem. Bile su to ružne scene i nismo osećali ponos, niti smo se osećali silno prema pripadnicima NATO, odnosno Kfora. Bila je to borba za opstanak. Borba da se sačuva kućni prag u getu. Da se opstane još jedan dan.
Nova iskušenja doneo je mart 2004. godine kada je trebalo odoleti dozvoljenom i potpomognutom nasilju gde pripadnici Unmika i Kfora nisu imali komandu da reaguju - iako je takozvani vakuum prostor davno završen - a pripadnici kosovske policije pomagali su da se pali srpska imovina i proteruje narod. Pogrom nad Srbima traje i danas. Nasilje ne prestaje, samo se uvija u drugačiju formu. Naša borba za opstanak i dalje je aktuelna, samo je, da tako kažem, front proširen. Naša geta do potpisivanja Briselskog sporazuma imala su jednu dimenziju, nakon toga sasvim drugu. Sada nas u iskušenja dovodi i politika zvaničnog Beograda. Najbolji primer je integracija severa pokrajine u takozvani kosovski sistem. Zato nas ne čudi izgradnja baze „Kosovskih bezbednosnih snaga" na severu Kosova.
Oči uprte u Bondstil
Nasuprot nama se, u svoj ovoj priči, nalaze Albanci. U junu 1999. godine na stotine hiljada njih vratilo se na Kosovo i Metohiju za samo nedelju dana. Kao što im je naređeno da napuste svoje domove i pričaju da ih iz njih proteruje srpska vojska - ne kažem da takvih pojedinačnih slučajeva nije bilo, ali organizovanog progona sigurno nije - odnosno da je na delu humanitarna katastrofa. tj etničko čišćenje, tako im je i omogućen povratak. Kada se nešto dobro isplanira, dalje sve ide glatko. A kod njih je sve išlo bez ikakvih problema - svedok sam tome, ne treba biti posebno pametan da to shvatiš. (Kad su Srbi u pitanju plan je bio suprotan. U ostatku Srbije nije bilo spremljenih centara za prihvat raseljenih kao za Albance u Makedoniji, ili po Albaniji, na primer. Srbe nisu čekali novinari vodećih svetskih (ne)zavisnih medijskih kuća, jer nije ih zanimalo etničko čišćenje Srba. Nije ni sada bolje. Plan i volja za povratkom Srba, tri puta manjeg broja, ne postoji ni posle dve decenije.)
Elem, u tim prvim godinama uspostavljanja „američke demokratije", dok je nama svaki dan bio neizvestan, Albancima je sve išlo u korist. Baš onako kako je predviđeno u projektu tadašnjih velikih sila za - kako ga oni zovu - Zapadni Balkan. O tome šta se sve njima ovde toleriše mogao bi roman da se napiše. Kontradiktornosti su takve da se kose sa zdravim razumom, ali ušli su u kolo sa njima, poslužili su svrsi, i nešto su za sve to morali i da dobiju. Nagrada je dozvola da proglase takozvanu nezavisnost.
Ovih dana internetom kruži snimak ankete Albanaca, različitog životnog doba, o tome šta će da rade ako Amerikanci odu. Njihovi odgovori bili su da će srpska vojska u tom slučaju za dva sata biti na granici sa Albanijom ili da će se, ako se baza Bondstil zatvori, sve promeniti za dva minuta. Govorili su i da je Amerika njihov roditelj, da bez njih nisu bezbedni i slično. Citiraću jednog od njih koji kaže: „Otići ćemo sa njima. Zašto bismo ostali ovde?"
Srbi - posebno južno od Ibra - 22 godine opstaju u getima bez svoje vojske i zaštite. (Pišem o tome u svojim tekstovima, i zato u ovom tekstu pominjem samo prve godine „demokratije" koju su nam doneli bombardovanjem.) Reći ću samo da opstajemo ne zato što smo hrabri, ne da biste nas slavili, žalili, ili šta već. Opstajemo jer smo svoji na svome, jer branimo ono što su nam preci ostavili. Što su - još gore se pateći - čuvali u petovekovnom ropstvu. Ta zemlja koju ovde gazimo naša je, i bez obzira na prodaju i dalje smo većinski vlasnici. Mi smo 22 godine posle zvaničnog početka projekta „Država Kosovo" i dalje svoji na svome - tu gde i pripadamo. Drži nas nada da ćemo dočekati pravdu na pragovima svojih kuća. Jedan od svedoka našeg postojanja, manastir Visoki Dečani, ovih dana podseća svet na ugroženost svega srpskog u ovom delu Evrope. Nemanjići su ga podigli u četrnaestom veku da bi čuvao nas i u dvadesetprvom. Tako radi narod koji ima istoriju i tradiciju.
Sa druge strane, Albanci odlaze na počinak i bude se sa očima uprtim u bazu Bondstil. Nedavno sam pisala tekst o njihovom fanatizmu kada su SAD u pitanju, pa ne bih da se ponavljam. Možda samo treba reći da sve što misle da imaju i da su stvorili u ove dve decenije počiva na tome da na Kosovu i Metohiji postoji baza Bondstil i da se u njoj nalaze njihovi gospodari. Ona im je simbol pobede. To im je „država Kosovo", to im je sva istorija. „Kako kaže Amerika", rečenica je koju su izgovarali čak i decenijama pre NATO agresije.
Njihova nada je da Amerikanci neće otići sa Kosova i Metohije. Osećaj pripadnosti kod njih ne postoji, jer su svesni da su sve oteli. To je sva mudrost takozvane države ili projekta Kosovo. Najnoviji napadi na srpske mladiće u Kosovskoj Mitrovici i Gračanici pokazuju frustriranost Albanaca. Nervozni su, i kako vreme bude prolazilo njihov pritisak bivaće sve veći - ali spremni smo i na to. Znamo ih iz perioda kad su tražili „Kosova Republjik" i sećamo se te sile, euforije, stava da im niko ništa ne može. Gledamo ih i sada, kada se na velika vrata vraća priča o Velikoj Albaniji, i ne vidimo isto raspoloženje.
Drugačija politika
Na prvi dan Ramazana čekam sa prijateljicom ispred radnje u Prizrenu da njen vlasnik dođe iz džamije sa molitve. Njegova mala radnja nalazi se u centru grada, i specifična je po tome što u njoj prodaje marame, maramice, boščaluke i slične sitnice. Ono što nama treba kupuje se jedino u toj radnji i moramo da čekamo da se otvori, jer ko zna kada ćemo opet imati prilike da dođemo u Prizren. Takvih radnji je poslednjih godina sve manje jer, kako nam je rekao jednom prilikom njen vlasnik, nema ni kupaca. „Ovi naši ne kupuju više. Ništa ih ne zanima što ima veze sa običajima i tradicijom". U tom starom jezgru Prizrena gotovo svi vlasnici te male radnje imaju u sklopu svojih kuća. Tako je i sa ovom neobičnom prodavnicom. Radeći u njoj celog života, njen vlasnik je stekao penziju države Srbije. Ispričao nam je da je uplaćivao doprinose, i pre nekoliko godina ostavario je pravo na penziju.
- Bio sam pre nekoliko dana u Gračanici da podignem penziju. Imam srpsku ličnu kartu - rekao nam je odmah po ulasku u radnju.
Kupujemo šta nam treba, a on nam, kao stari trgovac na koje smo navikli, poklanja po maramicu za uspomenu. Razgovor u radnji o običajima i tradiciji je veoma prijatan, i pošto se naša kupovina bliži kraju pita nas:
- Ima li vakcina u Gračanici?".
Odgovaramo da nema, ali mu predlažemo da ode u Kuršumliju, Bujanovac, Rašku, bilo gde u ostatku Srbije, i da primi vakcinu koju hoće. Kažemo mu da ne mora ni da se prijavljuje.
- Tako mi je rekao i doktor Ljubiša iz srpske ambulante u Mušnikovu. Samo, čuo sam da od juče nemaju pravo da se vakcinišu stranci - kaže nam.
Naš odgovor izvukao mu je osmeh na licu.
- Vi niste stranac - rekle smo kratko.
- Nisam, nisam, imam i srpsku zdravstvenu knjižicu - kaže nam.
Stariji gospodin iz Prizrena je građanin Srbije i ima pravo da se vakciniše, ako to želi. Ima svako od njih ako ima dokumenta države Srbije. Naš odgovor da nije stranac bio je iskren. Proteklih meseci vakcinišu se u pomenutim mestima bez problema. Zato u vremenu koje dolazi država Srbija mora na njih da gleda kao na svoje građane. Ako im izdajemo dokumenta, onda, na primer, oni moraju biti na biračkim spiskovima. Neka ne glasaju, ali neka znaju da ih smatramo svojim građanima.
Naša politika mora biti drugačija od trenutne. Nema mesta pričama da je Albanaca na Kosovu dva miliona i da su problem. Nema ih ni pola od navedenog broja, i ne smeju nam biti problem. Kosovo i Metohija je naša pokrajina pod protektoratom Ujedinjenih nacija i moramo imati jasan plan šta na našoj teritoriji oni mogu dobiti. Ako oni pričaju o Velikoj Albaniji, pričajmo i mi o pravima koja im nudimo. Ako će oni da grade bazu u Kosovskoj Mitrovici, odgovorimo im vojnom vežbom u Raški, na primer.
Imamo, valjda, neko oružje dometa do mesta gde će biti pomenuta baza, pa hajde da kažemo da je najzgodnije mesto da to oružje bude u Raški ili na nekom obližnjem brdu. Živimo za dan da osetimo u svojim getima da je Srbija država u pravom smislu te reči. Običnom narodu, Albancima, ljulja se tlo pod nogama, što zbog drugačijeg odnosa sila u svetu, što zbog njihovog života u bedi, nemaštini i besperspektivnosti u „državi Kosovo". Zašto onda da ne počnemo da pričamo o njihovom životu pod okriljem države Srbije? Verujte, za dobar deo njih ta priča neće biti smešna i zaludna priča.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Rajko
pre 3 godine
Zar ćemo opet izdvajati i plaćati doprinos nerazvijenim šiptarima. Ko se ne bi vratio u SRB da mu se placa sve da živi na tudja ledja. Da ne plaća struju, vodu, TV, porey i da ne nabrajam. Biće im Srbija dobra krava muzara. Pitajte narod da li je za to?
Геџо србине,утуви у ту твоју наивну главу ДА СУ ШИПТАРИ РОДА СРПСКОГ. На пример,хашиш тачи је србин из фамилије Даниловић која данас постоји јер нису сви променили веру.Шиптари су ,,извођачи злодела'' под командом АЛБАНСКИХ ОКУПАЦИОНИХ СНАГА које је НАМЕРНО пустио аустроугарски каплар тито на Космет.Тај злотвор који је чинио злочине са својима у Првом светском рату по западној Србији има ,,кућу цвећа'' за чије одржавање Србија даје огромне новце? ... СРБИЈАНИТИЗАМ А ЛЕКА МУ НЕМА!
zabole sipce ako se i vrati ap kosovo.opet ce srbija da radi i gradi sipce a bogami i hrani.sipci ce u vladi srbije da se zaj.ebavaju da blokiraju kada im se cefne a opet nista se nece dogodti.sipcima vise odgovara drzava u drzavi ap kosovo nego danasnjica omca oko vrata.
Ovo nije novinarstvo, ovo je skolsko pismo. I to lose. Ni u jednom trenutku ne kaze ko to rece, gde, itd, samo na kraju vidimo dve dame, i to je to, cist sovinisticki budalaluk.
Opameti se Srbijo!!!
Kosovske bezbednosne snage imaju oružje, uskoro dobijaju novu bazu ali mnogo ozbiljniji je podatak UN da je na Kosovu oko pola miliona dugih cevi u rukama albanskog stanovništva. To je sila koja ne može da se kontroliše. Ako bismo izvukli samo nekoliko kockica iz tog složenog mozaika odnosa, moglo bi da dođe do potpunog haosa
U medicinskim punktovima u Harkovskoj oblasti, ranjeni pripadnici ukrajinske vojske ostavljeni su bez ikakve medicinske pomoći, izjavio je za RIA Novosti predstavnik proruskog otpora.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin navodno je ponudio mito ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da zadrži trupe kod Krasnoarmejska i tako očuva imidž predsedničke kandidatkinje Kamale Haris, tvrdi Aleksandar Dubinski, poslanik Vrhovne rade, na svom Telegram kanalu.
Na RTS-u je večeras prikazana prva epizoda serije "Sablja" o atentatu na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića i istoimenoj policijskoj akciji koja je usledila nakon njegove likvidacije.
Hrvatski mediji ne prestaju da bruje o tragediji koja se desila u Novom Sadu a gost RTL-a je pokvario koncepciju tog medija da se krivica prebaci na sadašnji vlast u Srbiji!
Propali političar Žarko Korać na opozicionoj TV Nova rekao je povodom tragedije u Novom Sadu da se sad svi prave da niko nema političku odgovornost iako je predsednik Vučić poručio da će odgovarati svi koji su krivi za nesreću.
Jutros je na N1 gost bio inženjer geologije Zoran Đajić koji je do marta 2023. godine radio na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu i bio nadzornik na tom projektu.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
Četrnaest osoba poginulo je u jezivoj nesreći koja se dogodila kada je na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala nadstrešnica, među njima su tri maloletnice, najmlađa žrtva iima samo šest godina a napsutila nas je sa svojom sestrom i dedom. Ovo su fotografije nastradalih
U velikoj tragediji koja se dogodila juče na Železničkoj stanici u Novom Sadu, živote su izgubile sestre, Tina (9) i Sara (5), potvrdio je jutros njihov deda Branko Matić iz Loznice.
Fudbaleri moskovskog Spartaka trijumfovali su u velikom ruskom derbiju protiv CSKA rezultatom - 2:0 (1:0), na gostujućem terenu. Ipak, rezultat ostaje u senci skandala koji se dogodio tokom drugog poluvremena.
Čovek koji je nekoliko sekundi pre pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu ustao sa klupe i otišao sa mesta nesreće je Arsen Kojić (75) iz Kaća, inače kum našeg proslavljenog košarkaša Milana Gurovića!
Fudbaleri Veleža i Borca iz Banjaluke podelili su bodove - 0:0, u okviru 12. kola prvenstva Bosne i Hercegovine, a tokom meča u Mostaru na tribinma su osvanuli transparenti posvećeni jučerašnjoj tragediji u Novom Sadu.
Ako stvarno naprave korak unazad i naprave tu odluku… Ako počnu da me poštuju, onda možemo opet da budemo prijatelji, ističe Ofer Janaj, prvi čovek Hapoel Tel Aviva nakon navodnog interesovanja Crvene zvezde za Džonatana Motlija.
Američka vojska je spremna da rasporedi dodatne snage na Bliskom istoku, uključujući izvestan broj strateških bombardera B-52H sa nuklearnom sposobnošću, saopštio je Pentagon.
Etiopija će izgraditi najveći aerodrom u Africi, rekao je premijer Abii Ahmed u parlamentu zemlje u četvrtak. Novo čvorište, u glavnom gradu zemlje, Adis Abebi, biće dizajnirano da obradi skoro 130 miliona putnika godišnje – što je značajno povećanje u odnosu na trenutni kapacitet gradskog aerodroma od 25 miliona.
Dok je glavna pažnja u Ukrajini, Rusiji i Zapadu usmerena na dešavanja na Donjeckom frontu, gde ruska vojska ubrzano zauzima sve više teritorija i naselja, uglavnom u DNR, vesti stižu i sa drugih pravaca.
Raste gnev u Španiji nakon što su severnoafrički tražitelji azila počeli da pljačkaju prodavnice nakon poplave u Valensiji u kojoj je poginulo više od 200 ljudi.
Zvaničnik Hezbolaha koga su zarobili izraelski pomorski komandosi na severu Libana je visoki član pomorskih snaga te militantne grupe Imad Amhaz, izjavio je reporter portala Aksios, pozivajući se na neimenovanog izraelskog zvaničnika.
Za nekoliko dana, 5. novembra, navršava se 30 godina od smrti Milana Mladenovića, umetnika najpoznatijeg po radu u bendovima Ekatarina Velika i Šarlo Akrobata.
Serija "Sablja" o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, premijerno će biti emitovana večeras na Prvom programu RTS. Kroz osam epizoda publika će pratiti događaje iz naše recentne prošlosti – ubistvo premijera Zorana Đinđića i situaciju u zemlji pre i nakon 12. marta 2003. godine.
Druga sezona serije "Igra lignji" ("Squid Game") stiže na Netfliks 26. decembra. Pored Lija i Vi, Li Biung-hun se takođe vraća kao misteriozni Front Man koji upravlja igrom.
Na društvenim mrežama objavljen je video u kom se objašnjava kako sprečiti da se prozori u automobilu zamagljuju. Savet vozačima je da koriste kesice za odvlaživanje vazduha.
Direktor kompanije Meta, Mark Zakerberg, nedavno je otkrio da kompanija planira da doda potpuno novu kategoriju sadržaja koji je generisan ili sažet pomoću veštačke inteligencije (AI).
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.