SKANDALOZNO! Sveti Sava i Kosovski boj "ispali" iz školskog programa! Cilj je samo jedan - PONIŠAVANJE IDENTITETA SRPSKOG NARODA!

Reforma nastavnih planova i programa za osnovnu školu, koja je sprovedena u poslednje dve decenije, "zakačila" je i lekcije o Svetom Savi, pa je zastupljenost sadržaja posvećenih najvećem srpskom prosvetitelju postupno umanjivana

Tako se osnivač srpske crkve i škole u osmom razredu uošte ne pominje, a u mlađim razredima posle svake reforme, sadržaji posvećeni Svetom Savi su "sasecani" i razvodnjavani. Ništa bolje u udžbenicima nije prošao ni Kosovski mit.

Ovo kažu pofesori koji su uradili analizu čitanki od petog do osmog razreda osnovne škole. Podsećaju da je pre poslednje reforme Sveti Sava bio zastupljen u obaveznom delu svih programa od petog do osmog razreda.

– Sada je ovaj prosvetitelj "preživeo" u petom i sedmom razredu, u šestom je književno delo o njemu izborno, a u osmom ga nema, iako je baš tada neophodno – ističe,  prof. dr Olivera Krupež.

– Iako su mnoga manje značajna dela obavezna, baš je kod ova dva naslova zapelo da se bira jedan ili drugi – kaže ova profesorka književnosti.

Kada je reč o sedmom razredu, preporučen je naslov "Sveti Sava i đavo", umesto predanja i legendi koje svedoče o duhovnoj dimenziji Svetog Save.

Kosovski mit je ranije bio zastupljen u svim razredima sa više nastavnih celina. Danas ga nema u petom razredu, u šestom nastavnici moraju da izaberu ili "Gračanicu" ili "Svetog Savu", u sedmom razredu je, na primer, izostavljen "Boj na Kosovu" Ljubomira Simovića.

– Pokidaše se i poslednje veze sa Kosovom u šestom razredu kada se obrađuje kosovski ciklus i Kosovski boj u okviru istorije – naglašava profesorka Krupež.

– Ostalo je nekoliko epskih narodnih pesama, ali ispada da ni jedan jedini srpski pesnik nije pisao o kosovskim junacima.

Evo kako izgleda analiza:

– Najpre je u šestom izostavljena Rakićeva pesma "Nasleđe", a potom je nestalo Rakićevih kosovskih junaka u sedmom razredu kada je pesma "Na Gazimestanu" zamenjena "Simonidom". Nažalost, u poslednjoj reformi nisu preživele ni “Simonida” ni "Gračanica" a sa njima ni kralj Milutin, kao ni srpski car Dušan koji je bio lirski subjekt u pesmi "O poreklu" Desanke Maksimović.

U šestom Kosovski ciklus samo je u okviru istorije

Zatim "Veče" Đure Jakšića, pesma koja je neraskidivo vezana za kosovski mit, u pojedinim udžbenicima svedena je na opisne motive dok se krvave toke, bojište, kao i poginuli vitez koji se posvetio, realitivizuju i ne dovode ni u kakvu vezi sa suštinom…

U sedmom razredu se tokom jedne decenije dva puta izmenio izbor iz Rakićevog ciklusa "Sa Kosova". Pesma "Na Gazimestanu" najpre je zamenjena "Simonidom" kojoj je Arbanas nožem izbo oči što svedoči o kontinuitetu skrnavljenja srpskih svetinja na Kosovu. Iako aktuelna, bez objašnjenja je zamenjena pesmom "Božur" koja je refleksivna, bez dominantne nacionalne i istorijske dimenzije, čime je njeno tumačenje prepušteno nastavnicima i njihovom ličnom odnosu prema temi.

Profesorka Krupež ističe da se, ako se uporede prethodni i novi programski sadržaji, može zaključiti da je aktuelna reforma poslužila da se već redukovani programi još jednom preispitaju i da se iz njih izostave preostali naslovi u kojima se negovala kultura sećanja na značajne ličnosti i istorijske događaje.

– Očigledno je reforma poslužila za sistematično desetkovanje programskih sadržaja iz domena nacionalne istorije, kao i za potiskivanje autora i dela koja pobuđuju razvoj nacionalne svesti mladih generacija. To se najlakše može prepoznati na primerima uklanjanja kosovskog mita, na potiskivanju centralnih ličnosti srpske prosvete i kulture, u zamenama književnih dela neadekvatnim naslovima i u nametanju velikog broja stranih autora nauštrb kanonskih srpskih pisaca – ocenjuje prof. Krupež.

Da se sve reforme srpskog školstva, u mnogo poslednjih decenija, izvode s jedinim ciljem – da se poslednjim udarcem dotuče onaj ostatak pameti koji je uspeo da preživi prethodni reformski pogrom – smatra profesor dr Dragoljub Petrović.

– Na to ukazuje sve što se u vezi s tim sleglo u mom pamćenju u poslednjih šezdesetak godina: na svojim reformskim počecima komunisti su počeli da iz škole potiskuju narodnu poeziju, tj. narodnu tradiciju – da bi od "srpske mitomanije", govorili su, odbranili ostale narode i narodnosti, a danas se pokazuje da su se promenili samo "reformatori", da su oni došli iz nekog drugog sveta i namerili su da iz škole izagnaju poslednje tragove srpskog pamćenja, one koji se tiču Sv. Save i prve i poslednje srpske reči koja se s Kosova otkinula i za večnost ostala u srpskoj pametarnici. I to se čini s jasnom "motivacijom": ako Kosovo više nije u Srbiji, treba što pre zaboraviti da je ono tamo ikada i bilo – kaže prof. Petrović.

U sedmom razredu nema Simovićevog "Boja na Kosovu"

Dr Vladimir Dimitrijević, naučni saradnik, profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji u Čačku ističe da su ličnosti Svetog Save i svetog kneza Lazara ključne ličnosti srpske istorije i kulture, ali i transecedencije.

– Nije nimalo slučajno da se srpski zavet sa Bogom zove Lazarev, kao što nije slučajno da je vladika Nikolaj svetosavljem zvao "pravoslavlje srpskog stila i iskustva". Uklanjanje njihovih likova sa našeg obrazovnog obzorja ima samo jedan cilj – da poništi identitet srpskog naroda i obezliči nas do neprepoznavanja.

O čemu se radi – pita ovaj profesor, i odgovara:

– Radi nam se o glavi, naravno.

ŠTA JE PUPIN PISAO O SVETITELJU

U programu za sedmi razred predviđen je odlomak iz biografije Mihaila Pupina "Sa pašnjaka do naučenjaka", za koju je on dobio Pulicerovu nagradu. U čitankama nisu odabrani delovi o Svetom Savi, iako je Pupin isticao njihov značaj.

Jednom je Pupin u "Nujork tajmsu" govorio ko je bio Sveti Sava i kakve su njegove zasluge, ne samo za srpski narod, nego i za čitav svet.

A evo šta je napisao o Kosovu:

"I kada bih se tamo nalazio, imao sam utisak da stojim na svetom zemljištu. Svetom zbog toga što je tu prolivena hrišćanska krv u vreme bitaka Srba iz Idvora protiv turskih osvajača. Svaka poseta tom starom selu osvežavala bi priče o herojskim tradicijama kojim su se moji seljani toliko ponosili. Skromni seljani Idvora bili su siromašni u zemaljskom blagu, ali su obilovali bogatstvom u predanjima o svojim starim tradicijama."