DA LI SE VIŠE ISPLATI PODIĆI KREDIT ILI ŽIVETI KAO PODSTANAR GODINAMA? Odgovor na pitanje koje sve zanima!

Došlo je do naglog porasta broja stabmenih kredita, a sve veći broj građana pita se da li je bolje da ostanu podstanari, ili da se zaduže za kupovinu stana

Ako je suditi po naglom rastu broja stambenih kredita, za šest godina sa 100.000 na blizu 145.000, večita dilema građana Srbije, biti podstanar ili uzeti pozajmicu za krov nad glavom, je prevaziđena. Sada se oni više odlučuju za ovo drugo, jer smatraju da je biti svoj na svome bolje rešenje.

Ipak, sledećih 20 do 30 godina oni nisu “svoj na svome” jer vlasnik stana, sve do otplate kredita je banka, pa i pored toga, ali i rasta cena nekretnina, podaci pokazuju da je građanima Srbije podstanarstvo mrskije.

A razlog je činjenica da plaćaju nešto što nikada neće biti njihovo - i to približno isto kao što im je mesečna rata za kredit za nekretninu iste kvadrature i slične lokacije, koja će i nakon 30 godina i otplate kreduita, ipak biti njihova. Naravno, pod uslovom da redovno izmiruju svoje obaveze prema bankama.

Foto: Pixabay

Računice pokazuju da za najam stana, koji košta oko 80.000 evra treba, mesečno izdvojiti za kiriju oko 350 evra. Toliko iznosi i rata kredita uzetog na period od 30 godina.

Situacija se, međutim menja, ako ste se opredelili za otplatu na 20 godina jer bi vam u tom slučaju mesečna rata bila veća za 80 do 100 evra. Slična situacija je i kod drugih iznosa kredita, odnosno ako je rok otplate duži, onda vam je rata podudarna sa kirijom, dok ako je kraća, onda može biti malo viša.

Ima međutim i drugačijih primera gde se na nekretnini koja je uzeta na kredit, može i zaraditi ako se rentira jer se poseduje drugi stan.

Da je to tako pokazuje primer Beograđanke Suzane L. koja je 2009. godine uzela kredit za dvosoban stan u jednoj centralnoj beogradskoj opštini, u vrednosti od 58.000 evra.

- To sam uradila da ne bih bila podstanar jer je vreme boravka u nekim tuđim stanovima zavisilo od volje gazde. U međuvremenu sam se udala i pošto suprug poseduje nekretninu, ovaj stan rentiramo i od toga uspevamo da podmirimo ratu kredita ali i da nam još i ostane. Naime, moja mesečna rata za kredit je sada 250 evra, a najam stana naplaćujemo 300 pa nam ostaje 50 evra. U periodu kada je euribor bio na najvišem nivou, rata za kredit je bila 290 evra. Meni se kredit do sada isplatio jer mi je ostalo da u narednih 15 godina isplatim moj stan s tim što će mi rata u poslednjih pet godina biti i manja ,odnosno kretaće se oko 200 evra- navodi ova Beograđanka.

Foto: Insajder/Zoran Sinko

Verica Marković, vlasnica jedne agencije za nekretnine, kaže da ima ovakvih primera, ali da su oni u manjini, jer u većini slučajeva, kredit za stan uzimaju ljudi koji su procenili da im je isplativija izvesnost zaduženja kod banke na duži rok nego stalna neizvesnost podstanarskog života.

- Ranijih godina mlađi ljudi, posebno bračni parovi, uglavnom su se opredeljivali za rentiranje stana. Međutim, poslednjih godina taj trebnd se menja, odnosno građani procenjuju da im je bolje da se zaduže za nešto što će bar nekada biti njihovo, nego da daju novac za tuđe. Ovo tiom pre što su i kirije skočile pa su sada iste ili čak i veće od mesečne rate kredita. To se posebno odnosi na manje stanove, za kojima je velika potražnja za rentiranje. Oni su najprijemčiviji i za kupovinu - objašnjava Marković za “Blic Biznis”.

Ona dodaje da se starosna dob, za kupovinu nekretnina putem kredita, kreće između 33 i 42 godine života.

- To su uglavnom bračni parovi koji su oboje zaposleni. Mi im savetujemo da pre nego što se zaduže sagledaju sve aspekte te dugotrajne avanture otplate kredita jer je nepredvidivo šta će se desiti sa njihovim primanjima u narednih 30 godina. Treba da se zna da sve dok se ne isplati i poslednja rata kredita, taj stan nije njihov već banke, pa ako dođe do problema oko plaćanja kredita, on lako možđe da ode na doboš. Ipak, da ne gledamo sve crno, najveća prednost kredita je to što nakon izvesnog broja godina, ako vas je zaobišao otkaz, postajete punopravni vlasnik stana. Pošto su sada najam stana i rata kredita gotovo isti, onda je sigurno bolje plaćati nešto što će bar nekada biti vaše nego ono što nikad neće - objašnjava Marković.

Foto: Tanjug

Zanimljivo je kako stranci, za razliku od nas, nemaju toliku potrebu da poseduju nekretninu i češće se odlučuju na iznajmljivanje stanova. Nasuprot njima, iznenađuje činjenica, da je u nerazvijenim zemljama mnogo češća praksa kupovina nekretnine nego praksa iznajmljivanja.

Primer 1

Visina kredita - 80.000 evra

iznos rate na 20 godina otplate- od 430 do 450 evra

iznos rate na 30 godina otplate -350 evra

Primer 2

Visina kredita - 58.000 evra

iznos rate na 20 godinai otplate - od 310 do 340 evra

iznos rate na 30 godina otplate -250 evra