SRBIJA I RS 15. SEPTEMBRA DONOSE DOKUMENT O ZAŠTITI PISMA I JEZIKA! Usvaja se zakon o ćirilici - manje od 30 odsto Srba piše na ćirilici!

Sva javna preduzeća, škole i fakulteti, privredna društva sa većinski javnim kapitalom i udruženja ubuduće će morati da upotrebljavaju srpski jezik i ćirilicu* Manji porezi i dodatne olakšice za privatnike koji koriste ćirilicu

Počinje borba za spas ćirilice! Na Dan nacionalnog jedinstva, slobode i zastave, 15. septembra, poslanici parlamenata Srbije i Republike Srpske trebalo bi da usvoje Zakon o zaštiti srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćirilice. 

Poslednja istraživanja pokazuju da ćirilicom isključivo piše manje od 30 odsto građana, dok se većina njome samo potpisuje, a koliko je situacija alarmantna pokazuje da je na ovom pismu tek deset odsto javnih natpisa u našoj zemlji.

Dugo iščekivani zakon, predviđa da sva javna preduzeća, škole i fakulteti, privredna društva sa većinski javnim kapitalom i udruženja koja deluju na nacionalnom i međunarodnom nivou ubuduće u svom radu moraju da upotrebljavaju srpski jezik i ćirilicu (pogledaj okvir). Za sve koji ovo ne budu poštovali predviđene su kazne od 15.000 do čak 500.000 dinara.

 

 Osim što proširuje krug institucija koji će biti u obavezi da koriste ćirilicu, budući zakon predviđa i paket stimulativnih mera za privatni sektor. To se pre svega odnosi na privredne subjekte i sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, za koje će se obezbediti poreske i druge administrativne olakšice ukoliko budu koristili ćirilicu. Ovo uključuje i korišćenje ćiriličkog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila. 

Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika prof. dr Sreto Tanasić pozdravio je odluku države da donese i usvoji ovaj zakon.

- Svaka inicijativa koja vodi vraćanju statusa ćirilice koji i treba da ima u našem društvu je dobra. Usvojili smo zakon o manjinskim jezicima, koji je jako dobar, a još nemamo zakon koji reguliše upotrebu našeg maternjeg jezika. Takođe, moram da pohvalim ideju da se zakon odnosi i na Republiku Srpsku, jer je reč o istom narodu i istom jeziku - kaže on i dodaje:

 

- Usvajanjem ovog zakona niko ne zabranjuje upotrebu latinice, ne ugrožava slobodu izbora niti ulazi u slobode nacionalnih manjima. Jedina želja je da sačuvamo naše nacionalne simbole od zaborava. Činjenica je da Srbi jako malo koriste ćirilicicu, a ona je naše nacionalno pismo. Krajnje vreme da ponovo oživimo njenu upotrebu je već prošlo, a svako dalje kašnjenje komplikuje situaciju i otežava taj put. Postoje razna obrazloženja kako je ćirilica nefunkcionalna, ali to jednostavno nije tačno. To je želja da se ćirlica uguši kao pismo identiteta. Kažu da nije prikladna za nove tehnologije, a čak su japanski stručnjaci rekli da je baš ćirlica idealno pismo za nove tehnologije.

Dobra praksa

Književnik Dragan Hamović smatra da medijska kampanja koja traje već više godina unazad je pospešila svest ljudi o važnosti upotrebe našeg nacionalnog pisma, pa je sve više slučajeva da tamo gde je do juče vladala latinica sada stoji ćirilica. 

 

- Recimo, naziv kovid-bolnice u Batajnici ispisan je ćirilicom, ali i niz drugih javnih objekata odlučili su se za nacionalno pismo. I to je dobar znak koji bi sada trebalo utvrditi zakonskim odredbama - istakao je naš sagovornik.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.