Vakcina ne štiti sto odsto od virusa, ali je apsolutno najbezbednija! Evo i koja grupa ljudi može da primi TREĆU DOZU SAMO MESEC DANA NAKON DRUGE!

Kako je objasnio dr Ivanuša, treba olakšati dostupnost do vakcinalnih punktova, da ih ima više, kako bi se ljudi vakcinisali u što većem procentu

Direktor SZO u Beogradu dr Marijan Ivanuša izjavio je danas da u Srbiji ima dovoljan broj vakcina, i da je vakcinacija jedino rešenje u borbi protiv infekcije Covid-19. Takođe objašnjava da treba povećati broj punktova za vakcinaciju i motivisati one ljude koji nisu vakcinisani da to učine. On objašnjava da je treća doza očigledno neophodna, naročito onima sa slabim imunitetom.

- Treća doza se može dati kod nekih imunokompromitovanih ljudi, oni koji imaju slab imunitet, kod njih se ta treća doza može dati već mesec dana posle druge doze. Kod ostalih osoba, kao što se ispostavilo u nekim državama kao što je recimo Izrael, oni su ustanovili da nakon pola godine učinkovitost počinje da pada, pa i pre. Kako su primetili, pametno je da se nakon pola godina daje dodatna doza, da se obnovi taj imunski odgovor organizma na virus i time bitno unapredi otpornost. Istina je da i nakon šest meseci posle dve doze, da je zaštita od teške forme bolesti relativno dobra, ali da se smanjuje ta otpornost. To znači da se virus širi među populacijom i onda oni koji nisu vakcinisani imaju veliku verovatnoću da obole od teškog oblika bolesti - izjavio je danas dr Ivanuša.

Korona napunila psihijatriju, da li virus udara na mozak?! Kragujevac otvara savetovalište za postkovid pacijente sa mentalnim problemima!

Kako je dalje objasnio, treba olakšati dostupnost do vakcinalnih punktova, da ih ima više, kako bi se ljudi vakcinisali u što većem procentu.

- Slažem se da treba promovisati vakcinaciju, da treba ljudima izneti realne informacije kako o bezbednosti, tako o i učinkovitosti vakcina. Recimo u Izraelu koja je država sa velikom procentom vakcinisanih, 10 odsto nevakcinisanih predstavljaju tri četvrtine teškog oblika bolesti. To je ta razlika biti vakcinisan i ne biti vakcinisan. Rekao sam vakcina ne daje 100 odsto zaštitu, ali je apsolutno najučinkovitija i najbezbednija, da se spreči teški oblik bolesti ili smrt - rekao je Ivanuša.

Foto: Reuters

U različitim fazama vakcinacije postoje različite prepreke, na početku vakcinacije nije bilo vakcina globalno, a oni koji su prvi obezbedili vakcine, tamo je vakcinacija skočila. Sada u Srbiji ima više nego dovoljno vakcina, i ono što je potrebno je ubediti ljude koji se nisu odlučili za vakcinaciju, da se vakcinišu.

Evropa, Portugal, Španija, Skandinavija, postigli su veliki procenat vakciancije, ali sa druge strane imamo demonstracije u Italiji.

- Videli smo te demonstracije u Italiji, i pre toga u Sloveniji gde ima određene grupe ljudi koji se protive vakcinaciji, koji se protive svim merama ali treba uzeti u obzir da su to manjine. Mi smo pratili iz SZO interesovanje za vakcinu i mogu reći da se sve vreme procenat ljudi koji je izrazio želju da hoće da se vakciniše, da je bio u porastu. Onih baš protivnika nema puno, to što su različiti protesti i demonstracije to što vidimo u svetu, ne mislim da se ne radi samo o tome da se radi protiv vakcinacije - rekao je Ivanuša.

Da li možemo deliti ljude na vakcinisane i nevakcinisane?

Najčešće demonstracije izbijale su zbog kovid propusnica, te se nametnulo pitanje ljudskih prava, te da li su one protivustavne i da li se ova mera može sprovesti.

- Rekao bih da svaka mera treba da se pogleda sa stajališta koliko je prihvatljiva od mase ljude, od većine populacije i da li se može neka mera izvoditi u svakodnevnom životu. Vi možete usvojiti sjajne mere koje niko neće poštovati, zato treba razmišljati šta je to što je izvodljivo, a šta nije. To što su bile demonstracije u svetu, bunili su se protiv različitih mera, neki protiv vakcinacije, neki protiv propusnica, ali komplikovana su to pravna pitanja. Tako se recimo, u Sloveniji, kada su proveravali, da li je vakcinacija ili nevakcinacija, da li je to kršenje osnovnih ljudskih prava, ili nije, i da li se radi o tome da li se neko ko nije vakcinisan na taj način tretira kao drugorazredni državljanin, pa je mišljenje bilo da ne. Razlog je jer svaki građanin ima mogućnost da se vakciniše, problem bi bio ako ne bi imao mogućnost da se vakciniše - rekao je Ivanuša.

Rešenja su na prvi pogled jednostavna, dodaje on ali kada dođemo do ljudskih prava onda su pravna pitanja ta koja treba uzeti obzir.

Foto: Tanjug

Vakcinacija bez daljnjeg jeste taj put koji može staviti pod kontrolu epidemiju.

- Svakodnevno dobijam brojke iz Srbije i Evrope, i vidi se taj talas koji postoji u Srbiji, ali se možda već vidi da pada, što je jako dobro, to je odlična vest. Očigledno da ljudi sami paze, vidim više se koriste maske nego ranije, ljudi obraćaju pažnju da se ne izlažu virusu nepotrebno, pažljiviji su. Nadam se da i manje izlaze. Sve to doprinosi da se trenutni talas smiruje, znači situacija jeste nešto bolja ili makar ukazuje gde će i kako će da krene u toku ove nedelje. Ali, to što ima u Srbiji i toliko vakcinisanih koliko ima, to je izuzetno doprinelo da taj talas ne bude puno gori, jer mogao je da bude puno gori. Ali svakako da treba da bude više vakcinisanih - rekao je Ivanuša.

Kako ćemo ući u sledeću godinu

Kako je objasnio šef SZO u Beogradu, sledeća godina neće biti baš godina kao što su bile godine pre korone, jer još uvek nećemo uspeti da vakcinišemo toliki broj ljudi na globalnom nivou.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.