NAJMLAĐI INTERNET ZAVISNICI IMAJU DVE GODINE, sve više dece ne može bez telefona! PSIHOLOG OTKRIVA KADA JE VREME ZA ALARM

Međunarodni dan interneta, globalne mreže koja je izmenila način života i komunikacije obeležava se danas. Teško da možemo zamisliti jedan dan a da ne upalimo TV ili ne bacimo pogled na telefon, jednostavno život u 21. veku nam je nametnuo da je korištenje pametnih telefona i interneta svakodnevnica, ali šta kada se u tome pretera?!

"Screen dependancy" odnosno "zavisnost od ekrana" je poblem današnjice koja ne samo da utiče na život dece, već i na svakodnevne aktivnosti odraslih osoba.

Zavisnost od moderne tehnologije na mozak utiče kao bilo koji problem sa alkoholom ili drogom i može razviti promene u vidu bezvoljnosti, depresije, problema sa organizacijom, planiranjem i postavljanjem prioriteta. Deo mozga koji je odgovoran za ematiju i saosećanje sa drugima takođe može da bude pod uticajem ove zavisnosti.

Savremeni čovek je postao zavisan od tehnologije, ali je najveći problem kada se to dogodi sa decom. Zato je potrebno deci ograničavati pristup svakoj vrsti tehnologije poput telefona, kompjutera, tableta i drugih. 

Foto: Shutterstock

Zavisnosti kod dece

-  Zavisnot od mobilnog telefona najviše brine roditelje koji na terapiju dolaze sa decom. Odrasli često nisu svesni da su i oni sami zavisni. Svakako da su deca visoko rizična grupa zbog toga što imaju mnogo više slobodnog vremena a to vreme rado provode na telefonu, pogotovo u periodu pandemije kada se ova zavisnost eksponencijalno duplirala. Kada neko ponašanje postaje zavisničko - jeste zapravo onda kada sputava normalno svakodnevno funkcionisanje - objašanjava za Informer.rs psiholog i psihoterapeut Jovana Jovanović.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 98,4 odsto građana koristi TV, dok 94,6 odsto koristi mobilni telefon. Personalni računar poseduje 76,7 dok se laptopom služi 53,9 odsto ljudi. Reč je o domaćinstvima, ne o firmama. 

Naučnici su sproveli istraživanje koje je pokazalo da je 66 odsto ukupnog broja ispitanika, veoma uznemireno na pomisao da izgubi svoj telefon. Taj procenat je kod mladih između 18 i 24 godine čak i veći i iznosi 76 odsto.

Pojavom pametnih telefona i povezivanjem na razne društvene mreže želimo da stalno budemo u toku i da smo non-stop u kontaktu sa prijateljima. Ovo je dodatno pogoršalo situaciju i često se ljudi nađu u panici ukoliko ostanu bez telefona ili ga zaborave kod kuće.

Foto: Shutterstock

Nomofobija ili "no mobile phobia" zavisnost od korištenja moblnih telefona

Istraživanja tvrde da 53 odsto korisnika mobilnih telefona pate od nomofobije. Nomofobija se izražava u vidu od panike gubljenja telefona ili strah da nomofobičari dan provedu bez mobilnog telefona.

Preterana upotreba mobilnih telefona postaje ozbiljna opasnost za decu, jer sve veći broj mališana pokazuje sklonost ka mobilnim aparatima koji im zamenjuju igru sa drugarima. 

Psiholog Jovana Jovanović za Informer.rs objašnjava kako da prepoznate kada je korišćenje mobilnog telefona kod dece prešlo granicu i postalo ozbiljna pretnja po njihovo mentalno zdravlje.

- Kada su deca u pitanju previše provođenja vremena na telefonu i te kako ometa svakodnevno funkcionisanje - deca imaju slabiju koncentraciju, noću ne spavaju često ne odlaze u školu ili se ne pojavljuju na online nastavi zato što su celu noć gledali u telefon. Nastavnici se često žale da deca koriste telefone na času i zbog toga ne prate nastavu kako treba. Sve to utiče na odrastanje i formiranje mozga i načina razmisljanja jednog deteta i očigledno je da deca danas potpuno drugačije odrastaju nego nekoliko decenija ranije - ističe Jovanović.

Foto: Privatna arhiva

- Rešenje za zavisnost od mobilnog telefona jeste ograničiti vreme provedeno na telefonu. Sa druge strane razgovarati sa detetom o svemu sto mu drži paznju na telefonu - nekad su to zabavni sadržaji ali svaki roditelj treba da ima na umu i to da na internetu vrebaju različite opasnosti i da i sam roditelj treba da ima iskren odnos i odnos pun poverenja sa detetom - kaže psiholog.

Najmlađi zavisnici imaju dve godine

- Najmlađa zavisna deca imaju dve godine i zavisna su uglavnom od gledanja crtanih filmova na tabletima. Prilikom oduzimanja tableta ili telefona dete dobija napad besa, baca se po podu čupa kosu, plače danima, baca stvari, protestuje na razne načine...

- Proces odvikavanja uspostavlja se stvaranjem novih navika. Nije dovoljno detetu samo oduzeti nešto - potrebno je pružiti mu novu naviku, i to je ono gde roditelji greše - jer oduzmu detetu naviku ali tu ostane praznina pa se deca vrlo brzo vraćaju na staro. Uspostavljanje zdravih navika je jako važno kada se prestaje sa nezdravim navikama bez obzira na uzrast deteta - zaključuje Jovana Jovanović.

Foto: pixabay.com

Zavisnost od TV-a

Statistika kaže da čovek u Srbiji gleda TV u proseku pet sati dnevno! 

Ako dođete kući i prvo što uradite je da uključite TV i pogledate par epizoda omiljene serije koju ste propustili, ukazuje na to da ste u gadnom problemu ili jednom rečju postali ste - vidžer. 

Ova reč je za mnoge nepoznanica, jer se ovim problemom do sada niko nije ozbiljno pozabavio, ali prevedeno na srpski, vidžer bi značio zavisnik od gledanja televizijskih serijala bez ograničenja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.