TREBAJU LI SRBIJI NUKLEARKE?! MNOGO JE RAZLOGA I ZA I PROTIV, BEZBEDNOST JE JEDINO NEBITNO PITANJE! Naprosto, svuda su oko nas, u Rumuniji, Bugraskoj, tu je i Krško...
Podeli vest
Hoće li aktuelna energetska kriza, poput one naftne tokom sedamdesetih godina prošlog veka, u svetu podstaći izgradnju nuklearki? Šta će uraditi Srbija u kojoj je na snazi moratorijum još od 1989. godine
Ne samo sadašnja energetska kriza, nego i zahtev da termoelektrane na ugalj kao najveći emiteri ugljen-dioksida (CO2) moraju da ustupe mesto zelenoj energiji otvorili su temu nuklearki kao izvora električne energije, a Srbija bi prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, mogla jednim delom da bude partner Mađarskoj tokom gradnje njene nove nuklearke Pakš 2.
Bruto domaći proizvod Srbije u 2021. godini iznosi oko 52 milijarde dolara. 200 miliona evra u ovom trenutku je približno 233 miliona dolara. Jednostavna matematika nam kaže da iznos jednak ukupnoj godišnjoj pomoći EU srpska ekonomija stvori za nešto više od dan i po, odnosno 39 sati
01.11.2021
18:21
Nuklearke - za i protiv
Francuska, koja blizu 70 odsto električne energije dobija iz nuklearnih elektrana, danas predvodi grupu od 10 zemalja koja od Evropske komisije traži da tako dobijenu energiju tretira kao „zelenu", odnosno niskokarbonsku. Nemačka koja je posle akcidenta sa nuklearkom u Fukušimi u Japanu, 2011. odlučila da do kraja 2022. ugasi svih 17 nuklearnih elektrana, od kojih je osam do sada zatvorila, na čelu je grupe od pet zemalja EU koje se protive predlogu Francuske.
Šta na sve to Sputnjiku kažu zagovornici i jedne i druge opcije u Srbiji?
Energetičar Miloš Zdravković koji je na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu doktorirao iz oblasti nuklearne, medicinske i ekološke tehnike, smatra da osim energetske bezbednosti, ekonomski i ekološki aspekt donosi prednost električnoj energiji proizvedenoj u nuklearnim elektranama.
- Iluzornio je da mi proizvodimo i kupujemo skuplju struju da bismo kao sebe štitili kada su svuda oko nas nuklearne elektrane. Stručnjake za to možemo da školujemo svuda u svetu. A period koji bi nama bio potreban da izgradimo nuklearnu elektranu, računajući da trenutno imamo moratorijum na gradnju, ne bi bio manji od 10 godina. Za to vreme bismo iškolovali stručnjake da održavaju nuklearku. Postoje protokoli i to je danas veoma bezbedna tehnologija - uveren je Zdravković.
Najjeftiniji kilovat iz nuklerake
On napominje da je čovečanstvo sasvim ovladalo nuklearnim reaktorima o čemu govori podatak da u svetu ima više stotina plovila na nuklearni pogon, od podmornica, brodova razarača, nosača aviona, ledolomaca.
Ako gledamo ekonomski aspekt, nuklearnu energiju i termoelektrane ništa ne može da zameni, ističe Zdravković, koji pri tom dodaje da je reč i o najekološkijoj proizvodnji jer nema emitovanja CO2.
On ističe da su nuklearnu elektranu u stanju da izgrade SAD, Rusija, Francuska, Belgija, Japan, Južna Koreja , Kina i Nemačka, a da je što se tiče proizvodnje nuklearnog goriva, taj krug zemalja još manji. Ukazuje i na dogovor velikih sila koji je usledio posle terorističkog napada u Americi 11. septembra 2001. da je obaveza proizvođača nuklearnog goriva, odnosno prodavca, da svo isluženo gorivo uzme nazad i bezbedno ga smesti. Najveće odlagalište nuklearnog otpada se nalazi između Rusije i Kazahstana i taj biznis godišnje vredi 20 milijardid dolara. U Evropi su najveća skladišta u napuštenim rudnicima soli u Nemačkoj. Nema šanse da nama neko dozvoli da se mi igramo tim isluženim gorivom, odnosno nuklearnim otpadom, kategoričan je Zdravković.
Foto: Pixabay
Pogotovu, kaže, što se ono koristi za municiju sa osiromašenim uranijumom koju imaju sve velike armije sveta.
- Krško postoji preko 40 godina i njegova instalisana snaga je blizu 800 megavata. Termoelektrana u Obrenovcu ima blokove jačine 1.600 megavata. Krško godišnje proizvede 1,5 kubnih metara otpada koji može da se smesti u jedan kombi. Od termoelektrane u Obrenovcu u vazduh ode pepela koji može da napuni dva fudbalska stadiona.
Okruženi smo nuklearkama
Smatra da je ukazivanje na ekološku bezbednost u slučaju akcidenta potpuno nepotrebno u situaciji kada smo okruženi niklearkama, jer postoje u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, na granici Slovenije i Hrvatske.
- Da bi se supstituisali stabilni izvori električne energije, oni na fosilna goriva, ili nuklearna energije, na jedan megavat struje iz nuklearke ili termoelektrane potrebno je 20 megavati iz obnovljivih izvora. Treba, dakle, 20 puta više instalisanih kapaciteta. To niko ne može da izdrži - tvrdi Zdravković.
On pri tom napominje da potrebe za električnom energijom iz dana u dan rastu.
- Nije normalno da 38 odsto svetske energije i energenata troši EU i SAD, sa nekih 800 miliona stanovnika, a da osam odsto svetske enregije troši Rusija sa njenim saveznicama iz Zajednice nezavisnih država, 20 posto Kina, a najmnogoljudniji deo planete, Indija, Pakistan, Bangladeš, Indonezija, cela Indokina, gde živi 45 odsto planete, troši svega 12 odsto. A Afrika koja je premašila milijardu stanovnika, 4,5 odsto.
Da bi se razvijali oni moraju da troše energiju i te potrebe za energijom će sigurno da budu sve veće, ističe ovaj zagovornik gradnje nuklearki.
Otpad košta i to se mora kalkulisati u cenu
Za razliku od njega, koordinator u Centru za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) sa sedištem u Subotici, Zvezdan Kalmar smatra da moratorijum na izgradnju nuklearki treba trajno da ostane.
On to objašnjava činjenicom da će sve i da sada budu ugašene sve nuklearke, svet praktično biti ucenjen nuklearnom energijom jer će stotine hiljada godina morati da se bavi odlaganjem, čuvanjem, nuklearnog otpada.
- Nuklearna energija ima čudnu prirodu. Ona se naizgled čini čista, ali oni koji kažu da je to jeftina energija, ne uračunavaju obavezu trajnog, praktično večnog odlaganja tog otpada. To znači da će neko morati da odvaja sledećih stotine hiljada godina finansijska sredstva da bi se otpad regulisao, a to se meri desetinama milijardi evra samo da bi se izgradile te lokacije.
Nemamo ni kadar, ni pare da ga platimo
Kalmar za Sputnjik napominje i da nemamo kadar koji bi radio u nuklearkama i da se u tome slažu i oni koji ih zagovaraju.
- Jako važna činjenica je da bi Srbiji trebalo barem tri hiljade stručnjaka da bi se sistem uspostavio, nadzirao i koristio. To su izuzetno skupa radna mesta. Sasvim je izvesno da između 50.000 i 100.000 evra mesečno dobijaju stručnjaci koji nadziru objekte na primer u Rusiji", kaže on, ocenivši da bi Srbiji trebalo nekoliko decenija da iškoluje te kadrove.
Foto: fotomontaža
On smatra da je za Srbiju hidroenergija jedina prava zamena za onu dobijenu iz termoelektrana na ugalj. Uz to, izdaci za gradnju nukleraki su takvi da mi to sebi ne bismo mogli da priuštimo. On podseća da Finska još od 2003. godine gradi najnoviji reaktor četvrte generacije i završiće ga možda tek 2023. i to po četiri puta većoj ceni od prvobitnih 3,2 milijarde evra.
Slab doprinos redukciji CO2
Ono što je, međutim, posebno važno je da nuklearke jako malo doprinose redukciji emisije ugljen-dioksida, a prema urađenim analizama, do 2040. godine potrebno je redukovati 50 odsto emisije da ne bismo dobili klimatske promene koje će dovesti do kataklizme.
- Postoje ozbiljne procene da bi za dupliranje trenutnog broja svih niuklearki kojih je grubo rečeno oko 470, prema računici iz 2017. godine, bilo potrebno 5000 milijardi dolara. To je nezamisliva brojka koja bi tek između dva i četiri odsto redukovala globalnu emisiju CO2 - kaže Kalmar.
Pritom naglašava da su gotovo sve nuklearke u svetu stare više od 40 godina i da će do 2050. godine biti potrebno da se zamene, što će duplirati iznos.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Srđan
pre 2 godine
Možda nam u daljoj budućnosti zatreba i nuklearka...
Ali nikako pre potpunog iskorišćenja dostupne geotermalne energije. Ova energija je obnovljiva i ima je svuda i uvek. A bezbednosni rizici su minimalni.
Bruto domaći proizvod Srbije u 2021. godini iznosi oko 52 milijarde dolara. 200 miliona evra u ovom trenutku je približno 233 miliona dolara. Jednostavna matematika nam kaže da iznos jednak ukupnoj godišnjoj pomoći EU srpska ekonomija stvori za nešto više od dan i po, odnosno 39 sati
Napredujući severno od Ugljedara "moćna ruska 20. motostreljačka divizija koja broji oko 10.000 vojnika" napada položaje ukrajinske 79. vazdušno-jurišne brigade sa "oko 2.000 ljudi", računajući na brojčanu prednost kako bi "smrvila" ukrajinske trupe, piše "Forbs".
Pod predsetničtvom Volodimira Zelenskog ne treba očekivati mirno rešenje sukoba u Ukrajini, ali ako Donald Tramp dođe na vlast u SAD, započeće potraga za zamenom za lidera kijevskog režima kako bi se otpočeli pregovori. Takvo mišljenje izneo je bivši analitičar CIA Lari Džonson u intervjuu za YouTube kanal Judging Freedom.
Jedan od predvodnika zloupotrebe tragedije u Novom Sadu, kada je u padu nastrešnice poginulo 14 ljudi, upravo je osoba koja tvrdi da su Srbi u Srebrenici počinili genocid, a koja se, takođe, sprda sa zloočinačkom akcijom "Oluja" u kojoj je proterano i ubijeno oko 250.000 Srba, đilasovka Mila Pajić.
Jedan od opozicionih aktivista iz nevladine organizacije "Stav", bliske Građanskim inicijativama za koje je Kosovo nezavisno i koja se zalaže sa sankcije Rusiji, dao je uputstvo demonstrantima kao prepisano iz udžbenika CIA-e za obojene revolucije.
Iako opozicija želi da predstavi da su Novosađani "besni" zbog tragedije u tom gradu, izgleda da se ipak radi o dovlačenju ljudi iz drugih gradova u organizaciji opozicije i nevladinih organizacija.
Opozicija planira da tokom današnjih protesta izazove nerede i demolira grad i onda za to optuži Srpsku naprednu stranku da su navodno u pitanju njihovi ubačeni navijači, saznaje Dnevnik iz izvora bliskih organizaciji protesta.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odbacilo je tvrdnje narodnog poslanika Alekandra Jovanovića da je ”Goran Vesić potpisao upotrebnu dozvolu za malu hidroelektranu u Rakiti”, ističući da to Ministarstvo nije izdalo rešenje o građevinskoj dozvoli, kao ni upotrebnu dozvolu, budući da MHE “Zvonce” nije u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Gosti specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, bili su Ivan Miletić sa Instituta za javnu diplomatiju i dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
Ekskluzivno na Informer TV-u, Andrea Veskov je intervjuisala Rika Elmorea, oficirom vazdušne odbrane SAD-a, koji je bio svedok potresnih trenutaka tokom atentata na Donalda Trampa 13. jula.
Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Zoran Babić govorio je u Info jutru o još jednom pokušaju opozicije da iskoriste tragediju koja je Srbiju pogodila. I dok Srbija jeca, opozicija lešinari.
Tokom Specijalnog programa Informer TV povodom izbora u SAD, gosti stručnjak za strategijski menadžment Mihajlo Rabrenović i urednik informative Pink.rs Predrag Jeremić, razgovarali su o predstojećim izborima i o predsedničkim kandidatima.
Milorad Ulemek Legija (56), osuđen na 40 godina zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, zatražio je od suda da bude pušten na uslovnu slobodu, saznaje ekskluzivno Informer.
Pripadnici MUP-a uhapsili su u Kragujevcu S. T. (1987), R. M. (1990) i S. M. B. (1992) zbog postojanja osnova sumnje da su, od kraja maja do 20. septembra ove godine, izvršili krivično delo trgovina ljudima.
Saobraćajna policija zaustavila je vozilo "porše kajen" koje se na teritoriji Sombora kretalo brzinom od 198,6 kilometara na čas, na državnom putu gde je ograničenje brzine 80 kilometara na čas.
Policija je u Inđiji, u Ulici vojvode Stepe, otkrila leš muškarca (66), koji je imao vidne povrede izazvane tupim predmetom. Komšije ubijenog su se oglasile za Informer povodom tog tragičnog događaja.
Fudbaleri Crvene zvezde sutra dočekuju Barselonu (RTS 1, Arena 1 premijum 21.00) u 4. kolu Lige šampiona, pa se tim povodom medijima obratio trener Vladan Milojević.
Trener košarkaša Partizana Željko Obradović totalno je izgubio živce u jednom trenutku tokom jučerašnje utakmice protiv FMP-a u ABA ligi, pa je ljutito vikao na svog košarkaša tokom jednog tajm-auta!
Donald Tramp je danas glasao u Palm Biču, u saveznoj državi Floridi, u pratnji supruge Melanije. Nakon glasanja, izrazio je zadovoljstvo velikom izlaznošću birača, navodeći da mu je „veoma drago” što vidi duge redove.
FBI je opovrgao autentičnost dva video-snimka koja su nedavno počela da kruže internetom i u kojima se tvrdi da agencija navodno izdaje upozorenja o terorističkim pretnjama na biračkim mestima, kao i lažne podatke o glasanju zatvorenika u ključnim državama.
Američki predsednički izbori mogli bi, u određenim ishodima, izazvati "domino efekat" u Evropi — zemlje bi jedna za drugom počele da se povlače iz vojne podrške Kijevu, smatraju brojni eksperti iz Evropske unije i Rusije.
Izrael strahuje da bi moglo doći do nereda ako Kamala Haris ili Donald Tramp pobede sa dovoljno malom razlikom koja bi dozvolila "drugoj strani" da se takođe proglasi pobednikom!
Sinoć, u ponedeljak, 4. novembra, Laura Pausini zapalila je binu londonskog O2 Shepherd's Bush Empire sa prvim od dva rasprodata koncerta, čime je još jednom potvrdila svoj status zvezde svetske muzičke scene! Domaća publika imaće priliku da najnagrađivaniju italijansku kantautorku vidi u Beogradskoj areni 18. decembra u okviru njene Winter 2024 turneje.
Tri ulice u bivšim jugoslovenskim republikama nose njegovo ime, a od 2011. i plato ispred Doma omladine u Beogradu. Reč je o Milanu Mladenoviću, osnivaču grupe Ekatarina Velika. Napustio nas je 5. novembra 1994. godine, zbog posledica raka pankreasa, bolesti koja mu je dijagnostifikovana nekoliko meseci pre smrti. Do kraja je ostao prijatelj sa dvoje svojih kolega, jedan od njih, održao mu je posmrtni govor.
Nakit za sezonu jesen/zima karakteriše maksimalizam, od krupnih srebrnih komada do šarenih privezaka i narukvica, sve u stilu koji ne poznaje izvinjenja.
Marija Mara Stojadinović, pevačica koja je javnosti postala poznata 2006. godine kada je izdala svoj prvi album za "Grand", iznenada se povukla sa scene i sklonila se od javnosti. Njeno povlačenje sa estrade postalo je tema brojnih spekulacija.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.