Ono što je osećao, ono u šta je verovao - to je govorio!
Podeli vest
Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije služio je, na dvanaestu godišnjicu od upokojenja Patrijarha srpskog Pavla, svetu arhijerejsku Liturgiju u manastiru Rakovici
Na današnji dan 2009. godine u Beogradu je preminuo patrijarh Pavle, 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve. Bio je voljen od strane vernika širom Balkana, a izazivao poštovanje čak i kod onih ljudi koji nisu religiozni. Patriajrh Pavle im je uzvraćao dobrotom i blagošću koju su, oni koji su imali prilike da ga sretnu, opisivali rečju "nebeska". Iza njega su ostale mnogobrojne anegdote, a mi smo danas izdvojili jednu od njih
15.11.2021
16:19
Sasluživao je Preosvećeni Episkop marčanski g. Sava sa sveštenstvom Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Na kraju svete Liturgije, pre nego što je služio pomen na grobu blažene uspomene patrijarha Pavla, Njegova Svetost g. Porfirije je besedio o velikom arhijereju Srpske Pravoslavne Crkve:
"Braćo i sestre, sabrali smo se da služimo parastos, da izvršimo spomen na blažene uspomene patrijarha Pavla. Danas je tačno dvanaest godina otkako ga je Gospod prizvao u svoje naručje. Danas je njegova uspomena, sećanje na njega, veoma živo među nama pravoslavnim Srbima, ali ne samo među onim Srbima koji idu u crkvu i koji se Bogu mole, nego i među ostalim Srbima i svim građanima ove zemlje koji nemaju baš neku neposrednu tesnu ličnu vezu sa Crkvom. Sećanje na blaženopočivšeg patrijarha Pavla je živo i među svim pravoslavnim hrišćanima, a opet i ne samo među njima, nego i među mnogim ljudima koji su imali prilike da se sa njim susreću, da dođu u kontakt, da ga čuju.
Danas, dakle, ne samo da se sećamo njegovog lika, nego su njegove reči itekako žive i aktuelne u našoj Crkvi i u našem narodu. Njegove reči su aktuelne po svojoj snazi, po svojoj istinitosti, aktuelne po istim onim izazovima i problemima sa kojima se suočava svaki pojedinac, ali i čitava zajednica i sav narod. Aktuelne su zbog toga što reči koje je blaženopočivši patrijarh Pavle izgovarao nisu bile domišljanja ljudska, nisu bila obična prazna ljudska filosofija ispunjena taštinom i gordošću, nego su njegove reči, sa jedne strane, bile skopčane sa njegovim životom, tj. on nije jedno govorio, a drugo činio. Ono što je osećao, ono u šta je verovao - to je govorio, ali isto tako ono što je govorio bilo je deo njegovog života i deo njegovog ličnog iskustva. Sa druge strane, njegove reči nisu bile samo njegove, nego su bile reči Jevanđelja, reči Crkve, reči apostola Hristovih, reči samog Gospoda. Iz toga razloga ne samo da je živo sećanje na blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla, nego je on itekako živ i aktuelan i danas sa nama i među nama, jer je živ u Gospodu, jer je Gospod naš živ i On je taj koji daje život svakome od nas bez izuzetka.
Svaki čovek je poseban i neponovljiv i svako od nas iako deli jednu jedinstvenu prirodu ljudsku u njoj na svoj poseban način i svojim pečatom učestvuje i nju na svoj poseban način i svojim posebnim pečatom izražava. Svako ima određene darove, tj, svako ima sposobnost, mogućnost i kapacitet da raste u Gospodu, da se razvija, da ide putem oboženja. Nema nijednog dara koji, kako sama reč dar kaže, nije pozitivan. Međutim, ma kakav dar bio i ma kako ga mi umnožili, ma koliko mi bili sposobni i vešti, samo smirenjem koje je suprotno gordosti i taštini - onoj gordosti koja je izvela čoveka iz raja i survala ga u ovaj svet tame, mržnje, užasa, stradanja, svet smrti i prolaznosti – smirenjem koje jeste temelj, okvir i sigurnost da svaki dar kada ga umnožavamo i smirenjem obuzdavamo i usmeravamo, kada rastemo, svaki dar nas onda vodi u blagoslovene prostore istinske zajednice sa Bogom i istinske zajednice sa bližnjim, zajednice ljubavi sa Bogom i sa bližnjim. Bez smirenja i naizgled spoljašnja vrlina postaje naš kamen spoticanja, postaje put koji nas vodi u propast. Otuda Gospod ponekad dozvoljava stradanje. Dozvoljava poneko iskušenje da ne bismo pomislili kako smo mi svojom pameću, svojim sposobnostima i trudom isključivo i samo mi zaslužni za ono što jesmo i što imamo. Smirenje je vrlina, osobina koja je krasila sve svetitelje Božje. I onda kada su se isticali - i očigledno bili vrlinski ljudi - od drugih zbog smirenja i u smirenju, svetitelji Božji su odbacivali svaku vrstu pohvale, bežali od sjaja i slave ovoga sveta, znajući da je slava i snaga drugde, unutra, u nama, u srcu, gde onda kada živimo u skladu sa zapovestima Božjim to srce i čitavo naše biće postaje najsvetliji hram Duha Svetoga. Ispunjen blagodaću Duha Svetoga, osvetljen i prosvetljen tom blagodaću, čovek je sposoban da dubinski razume i poima sve tajne ovoga sveta, da primi tajnu Boga, da živi s njom u zajednici, da razume tajnu tvari, sveta, poreklo i cilj svega što postoji, da razume sebe i tajnu čoveka, da spozna sebe spoznavajući prosvetljen blagodaću Božjom Boga i da upozna, spozna i svet.
Dakle, smirenje je dakle, braćo i sestre, ta so koja ne dozvoljava da se kvalitet koji smo dobili od Boga ne ukvari, ne obljutavi, da ne samo bude sačuvan, nego da se razrasta i umnožava u slavi Božjoj i u punoći i lepoti života ovde, života zemaljskog koji je istovremeno predokus života večnog.
Svi se sećamo veličanstvene sahrane pre dvanaest godina blaženopočivšeg patrijarha Pavla. Nikakve reklame nije bilo, nikakav marketing nije bio upotrebljen, niko nikog nije pozivao, a kamoli vršio pritisak, da dođe najpre u Saborni hram, a onda u veličanstvenoj povorci, u litiji, u ispraćaju od Sabornog hrama do hrama Svetog Save. Bezbroj ljudi je svojim prisustvom pokazalo ljubav, veru i poverenje u svedočenje Hrista koje je činio blaženopočivši patrijarh Pavle i kao Episkop raško-prizrenski, a potom i kao Patrijarh srpski u teškim vremenima, vremenim koja spadaju među najteža vremena kroz koju je prolazio naš narod. U tim vremenima Gospod je izabrao blaženopočivšeg patrijarha Pavla da bude na čelu naše Crkve. I to mnoštvo naroda zaista odražava onu izreku latinsku: Glas naroda, glas Božji - glas Božji, glas naroda. Potpuno spontano narod je projavio svoj odnos prema pokojnom patrijarhu Pavlu, ali kroz to projavljujući i svoj odnos prema Crkvi svojoj, svoj odnos prema Bogu, pokazujući da Bogu Crkvu našu treba da vodi smirenje, jer zaista mnogo je vrlina koje su krasila blaženopočivšeg patrijarha,Pavla.
I sam sam imao, ne samo radost, nego istinski blagoslov da budem monah u manastiru Dečanima po njegovom blagoslovu, da njegovom rukom u manastiru Svete Trojice u Mušutištu budem rukopoložen za đakona, da njegovim blagoslovom potom budem poslan na studije u Grčku i tako dalje i tako redom. Imao sam i lično priliku, kao i mnogi među nama ovde prisutni, najpre sveštenici i monasi, a i vi, braćo i sestre, da upoznamo blaženopočivšeg patrijarha Pavla. Brojne su vrline zaista krasile njegovu ličnost, ali ono što je na okupu držalo te vrline, ono što ga je činilo da podvig koji je započeo i završi i dovede do cilja, jeste upravo smirenje, jeste skromnost. Naravno da mi i mnogi među nama mogu imati svoje predstave o tome kakav treba da bude sveštenik ili episkop ili poglavar Crkve; da bude čvrste ruke, da bude dobar organizator, da ima velika naučna, teološka, bogoslovska znanja i tako redom. Međutim, Crkva Hristova jesmo svi mi, to je narod Božji. I u slučaju patrijarha Pavla Crkva je pokazala šta je potrebno svima nama, a to je mir, to je skromnost, to je smirenje.
Neka bi Gospod dao, braćo i sestre, Carstvo Nebesko blaženopočivšem patrijarhu Pavlu, a siguran sam, i znam da ste i vi sigurni, da u naručju Božjem on itekako ima svoje mesto u društvu, u zajednici sa Svetim Savom i svim potonjim poglavarima naše Crkve, Srpske Pravoslavne Crkve. I ne samo to, siguran sam da se on moli za svoj narod i da njegova molitva ima snagu da dopire do Boga i da Bog baš zbog skromnosti i smirenja kojim je živeo patrijarh Pavle, zbog toga što nije jedno govorio, a drugo tvorio, zbog toga što je bio svedok Hristov, siguran sam da Gospod čuje njegovu molitvu i da ispunjava ono što on traži za svoj narod. Neka njemu Gospod i našim skromnim molitvama učvrsti poziciju i blizinu Božju, a neka i mi njegovim molitvama imamo snage da bez obzira na to ko smo i šta smo, kakva znanja i imetke i pozicije imamo u društvu, u svojoj porodici, da imamo pre svega smirenje. Smirenje znači svest o tome da smo slabašni i nemoćni i da sve što imamo jeste dar Božji na ovaj ili onaj način, kao i da sve što imamo prineti Gospodu jesu naše slabosti, naš greh, ali da u isto vreme verujemo i znamo da je beskonačna i beskrajna ljubav Božja i da samo onda kada mu smireno pristupamo zajedno sa svima svetima rastemo u Hristu i postajemo učesnici Carstva Božjeg kako ovde na zemlji, kroz Crkvu Hristovu, kroz svetu Liturgiju, uopšte kroz svetotajinski život, ali isto tako još većma u punoći, u Carstvu Božjem u kojem se slavi Jedan u Trojici Bog, Otac i Sin i Sveti Duh. Neka je večni spomen patrijarhu Pavlu. Amin!"
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Na današnji dan 2009. godine u Beogradu je preminuo patrijarh Pavle, 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve. Bio je voljen od strane vernika širom Balkana, a izazivao poštovanje čak i kod onih ljudi koji nisu religiozni. Patriajrh Pavle im je uzvraćao dobrotom i blagošću koju su, oni koji su imali prilike da ga sretnu, opisivali rečju "nebeska". Iza njega su ostale mnogobrojne anegdote, a mi smo danas izdvojili jednu od njih
Eksplozija se dogodila u predgrađu Sumija, u blizini baza u kojima je stacionirano ukrajinsko vojno osoblje, izjavio je za RIA Novosti Sergej Lebedev, koordinator proruskog pokreta otpora u Nikolajevskoj oblasti.
Ispred sedišta Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić. Bio je to uobičajen dan za premijera, koji je trebalo da ima nekoliko sastanaka.
Da Goran Vesić kog protiv zakonito drže u pritvoru nije bio na funkciji ministra građevinarstva tokom rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu opšte je poznata činjenica, ali pojedinim opozicionarima koji gostuju na tajkunskim medijima upravo ta notorna stvar počela je da se javlja, pa je u programu ponavljaju kao papagaji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je intervju čuvenom novinaru Bi-Bi-Sija, za najpoznatiju političku emisiju britanskog servisa Hard Talk, koji će biti emitovan večeras u 01.30 časova posle ponoći, po našem vremenu.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Suđenje Urošu Blažiću (21), okrivljenom za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, biće nastavljeno danas u 10 sati u zgradi Specijalnog suda u Beogradu i to iznošenjem završnih reči!
Muškarac Zoran Z. (71) koji je juče ranio dvojicu svojih komšija, oca i sina, u selu Mramorak kod Kovina, saslušan je danas u prostorijama Višeg javnog tužlastva u Smederevu, a kako je navedeno u saopštenju, odlučio je da iskoristi svoje zakonsko pravo i da se brani ćutanjem.
Rade Bulatović (76), kojeg u seriji "Sablja" igra profesor i glumac Miodrag Krčmarik, bivši je direktor Bezbednosno - informativne agencije i savetnik za nacionalnu bezbednost u predsedničkom kabinetu Vojislava Koštunice.
Željko Tojaga zvani Žmigi (54), nekadašnji pripadnik rasformirane Jedinice za specijalne operacije, koji je u aprilu 2018. godine izašao iz zatvora pošto je odslužio kaznu od 15 godine, trebao je "zoljom" da gađa automobil u kom se nalazio tadašnji premijer Zoran Đinđić, pisali su mediji svojevremeno.
Košarkaška reprezentacija Srbije savladala je selekciju Danske (98:51), plasira se na Evropsko prvenstvo 2025. godine, a poznato je i kada će saznati rivale.
Na današnji dan, 25. novembra 2020. godine, preminuo je jedan od najboljih fudbalera svih vremena Dijego Armando Maradona. Napoliju je doneo dva šampionska pehara, a Argentini titulu prvaka sveta 1986. Igrao je još za Boku, Barselonu, Sevilju i Njuels old bojs, a selektor "gaučosa" bio je od 2008. do 2010.
Srpski reprezentativac - Đorđe Petrović, oduševio je stručni štab Čelsija sjajim partijama u dresu Strazbura, ali i "orlova" zbog čega se uveliko sprema njegov povratak na "Stamford Bridž".
Novi tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
Premijer Rumunije i predsednički kandidat Socijaldemokratske partije (PSD) Marsel Čolaku i nezavisni ultradesničarski kandidat Kalin Georgesku posle oko 80 odsto prebrojanih glasova vode nezavisnu bitku na danas održanim predsedničkim izborima u Rumuniji, navodi se u podacima rumunske izborne komisije, preneo je Rojters.
Zapad se suočava sa najvećom pretnjom od 1945. godine, izjavio je danas general Džek Kin, vojni savetnik novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, povodom opasnosti od eskaliranja sukoba u Ukrajini u novi svetski rat.
Izraelska vojska sprovela je nekoliko napada na južna predgrađa Bejruta, javili su libanski državni mediji posle poziva izraelskih vlasti da budu evakuisana određena područja smatrana kao uporište proiranskog Hezbolaha, pokreta u otvorenom ratu sa Izraelom.
Mirjana Joković rođena na današnji dan 1967. godine, još kao šesnaestogodišnja tinejdžerka pojavila se u seriji "Kamiondžije opet voze", gde je igrala unuku legendarnom Jaretu kojeg je glumio Miodrag Petrović Čkalja.
Počela je sezona Strelca, a žene rođene u ovom znaku izuzetno su energične, avanturisti spremne za nova iskustva. Mnoge poznate dame su u ovom znaku i veoma uspešne na poljima svojih karijera.
Manekenka i TV zvezda Džesika Alves pohvalila se svojim seksi telom tokom pikantnog fotografisanja, na kome su njene natečene obline bile u krupnom kadru.
Održavanje strasti na daljinu nikada nije bilo zabavnije! Uz igre poput "pogodi oblinu", zavodljive poruke i male tajne šifre, možete uneti uzbuđenje u vezu i raspaliti maštu svog partnera, čak i kada niste zajedno.
Da li ste ikada proverili koliko su vaše drvene varjače zaista čiste? Jednostavan trik kuvara Meta Prestona otkriva šokantnu količinu prljavštine koju ne vidite golim okom!
Mala devojčica sa neverovatno gustom i dugom afro kosom postala je senzacija na društvenim mrežama, dok njena mama Liana negira sve optužbe da koristi veštačku kosu kako bi privukla pažnju.
Tanja Savić sinoć je ispisala novu stranicu svoje karijere, održavši prvi solistički koncert u prepunoj Areni! Pevačica je svojoj publici priredila pravi spektakl, dok su emocije tokom cele večeri bile na vrhuncu.
Pobednica rijaliti programa "Zadruga" Iva Grgurić ekskluzivno za Informer otvorila je vrata svog doma u jednom od najluksuznijih delova Beograda. Starleta nas je, tom prilikom, pustila u garderober vredan čak 100.000 evra, a pred našim kamerama izdvojila je kako omiljene, tako i najskuplje komade koje poseduje.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.