Dim iz fabrika ne utiče na klimatske promene! ISTRAŽIVANJE NAŠEG METEOROLOGA IVANA RISTIĆA RAZBIJA ZABLUDE

* Mnogo više od dima iz fabričkih dimnjaka na globalno zagrevanje utiču sama zgrada i dvorište fabrike, kao i put napravljen od asfalta koji vodi do nje

Dim koji izlazi iz dimnjaka fabrike gotovo da i ne utiče na klimatske promene iako nas političari godinama uveravaju u suprotno! Mnogo više od dima na globalno zagrevanje utiču sama zgrada i dvorište fabrike, kao i put napravljen od asfalta koji vodi do nje, kaže naš poznati meteorolog Ivan Ristić, koji je svojim istraživanjem ukazao na brojne zablude i otvorio mnoga nova pitanja.

Prema njegovim rečima, gasovi koje fabrike izbacuju svakako negativno utiču na kvalitet vazduha i zdravlje ljudi, ali nisu razlog klimatskih promena koje nam se dešavaju poslednjih decenija. Kako je objasnio, čak i da na dimnjake svih fabrika stavimo najmodernije filtere koji će očistiti dim od štetnih materija, to neće zaustaviti globalno zagrevanje. Iako su političari često zloupotrebljavali ugljen-dioksid da zaustave napredak i privredni razvoj nekih zemalja, njegov uticaj zapravo nije toliko poguban kao što se misli.

Politička zloupotreba

- Globalno zagrevanje slučajno se poklopilo sa razvojem kineske ekonomije krajem 20. veka. Tada su političari za svoje potrebe iskoristili ugljen-dioksid da zaustave dalji razvoj Kine. Svi znamo da su za vreme industrijske revolucije cela Evropa i Amerika bile zatrpane smogom iz fabrika, padao je i crni sneg koliko je vazduh bio zagađen, ali se klima tada nije menjala. To jasno pokazuje da ugljen-dioksid nije uzrok globalnog zagrevanja! Razlog treba tražiti u takozvanom albedu, odnosno procentu koliko će sunčevog zračenja zemlja upiti, a koliko će se vratiti u atmosferu. Što se veća količina vrati u atmosferu, globalno zagrevanje će biti manje - napominje Ristić i objašnjava šta to zapravo znači:

- Recimo, sneg upija samo 20 odsto sunčevog zračenja, a 80 odsto vraća. Sa druge strane, zgrade upijaju čak 90 odsto! To znači da se tamo gde ima puno zgrada toplota zadržava i upravo su zato u gradovima leti nesnosne vrućine. Problem je što je pre zgrade ili fabrike na tom mestu bila šuma ili poljana, pa je globalno zagrevanje bilo manje. Ali ljudi su krčenjem šuma i izgradnjom naselja direktno uticali na klimu pošto ti izgrađeni objekti sada upijaju mnogo više sunčevog zračenja. Kao da smo pojačali sunce! S obzirom na to  da sam shvatio da ugljen-dioksid ne stvara efekat staklene bašte i ne utiče na klimu, logičkim razmišljanjem došao sam do zaključka da sama zgrada fabrike zapravo više menja klimu nego dim od proizvodnje koji izlazi iz nje!

Foto: Informer DN

Nova teorija

Na pitanje kako je došao do saznanja da ugljen dioksid ne utiče na stvaranje efekta staklene bašte Ristić odgovara:

- Istraživao sam kakav je zapravo stvaran uticaj ugljen-dioksida i gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na klimu. Postepeno sam povećavao koncentraciju ugljen-dioksida sve dok nisam došao do nerealnih koncentracija, mnogo većih nego što se trenutno nalazi u vazduhu. Međutim, koliko god da sam povećavao koncentraciju, nisam mogao da dobijem efekat staklene bašte! Pošto ovim eksperimentima nisam dobio odgovor na svoje pitanje šta utiče na promenu klime, uradio sam još dva ispitivanja - napominje Ristić i dodaje:

- Prvo je koliko energije stiže od Sunca prema Zemlji, upoređujući period pre globalnog zagrevanja, i zaključak je da nema nikakvih promena. Druga stvar se pokazala kao najznačajnija, a to je temperatura Zemlje na dubini od dva metra ispod tla! Menjao sam tu temperaturu u različitim delovima sveta i to je dovelo do efekata sličnih kao kod klimatskih promena koje su bile objašnjene efektima staklene bašte. Prema mojoj teoriji, na globalno zagrevanje utiču zagrevanje u zemlji i količina sunčevog zračenja koje će Zemlja upiti.

Foto: Informer DN

Zemljotresi su znak se u tlu nešto "krčka"

Ako se nastavi trend globalnog zagrevanja, bićemo svedoci čestih zemljotresa koji će moći da se osete u svakom gradu i selu u Srbiji, kaže Ivan Ristić!

U razgovoru za Informer otkrio nam je da je pre dve godine slučajno došao na ideju da možda svakodnevno imamo male zemljotrese oko nas koje ne registrujemo, a koji utiču na porast temperature Zemlje na dubini od dva metra i da bi to mogao biti razlog klimatskih promena.
Svedoci smo da se prethodnih nedelja gotovo svakodnevno u Srbiji i regionu dešavaju zemljotresi čija je glavna karakteristika da se dešavaju na maloj dubini, veoma blizu tla, ali i to što su svi slabi - od 2 do 3 stepena Rihterove skale. Kako Ristić kaže, ovi zemljotresi su nam signal da se dešava nešto unutar Zemlje.

- Svaki taj mali zemljotres meni je parametar da se nešto dešava. Treba da se napravi istraživanje. Ljudi još uvek ne mere temperaturu dva metra ispod zemlje, koja je jako bitna i utiče na klimu. Kada se desi manji zemljotres, očigledno da se dole nešto "krčka" i da se temperatura Zemlje povećava. Pre su zime bile dosta hladnije, sa temperaturama blizu minus 20 stepeni. Sada se to ne dešava, svaka zima je sve toplija i toplija, a svake godine imamo sve više i više zemljotresa. Tek kada zime ponovo budu bile sa niskim temperaturama oko minus 20 stepeni, znaćemo da smo na pravom putu i da se klima vraća u normalu, pa se ni temperatura Zemlje neće povećavati. Sa druge strane, plašim se da nas očekuju česti zemljotresi ako se globalno zagrevanje ne zaustavi  - objašnjava on.