OMIKRON 10 PUTA ZARAZNIJI OD DELTE! Manje hospitalizovanih, ali je zabrinjavajuće KAKO REAGUJE NA DECU!

Pojava poslednje mutacije korone, takozvani omikron soj izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i nametnuo nova pitanja, koliko je zaista opasan i da li je zarazniji od prethodnih sojeva?

U Evropi ali i u svetu, raste broj zaraženih od pojave novog soja, ali je činjenica da za razliku od drugih sojeva manji broj ljudi zaraženih omikronom odlazi na bolničko lečenje. 

Hospitalizacija u Velikoj Britaniji, gde je ovaj soj dominantan, obuhvata svega 1 odsto, dok je broj zaraženih visok, s tendencijom rasta. Sličan situacija je i u drugim zemljama gde je omikron dominanatan, pa se može reći da je srećna okolnost to što ovaj soj tek svakog stotog zaraženog šalje u bolnicu.

S druge strane, stručnjaci smatraju da ne treba „preterivati“ u oceni, jer virus može biti opasan za svakoga, i da je korona za ove dve godine pokazala koliko je nepredvidiva.

Što se Srbije tiče, prema poslednjim podacima na bolničkom lečenju se nalazi 2.051 osoba, ali ta cifra ne znači ništa što se tiče omikrona, jer još uvek je rano donositi bilo kakve zaključke jer ne znamo u kom procentu je novi soj rasprostranjen kod nas. Prema nezvaničnim podacima procenat hospitalizacije u našoj zemlji u minulom periodu kretao se od 6 do 12 odsto.

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović kaže za "Blic" da niko ne može ništa da tvrdi što se tiče ovog soja, da se sve prati, ali da svakako ima nekih naznaka, te pokazatelji iz onih zemalja gde je dominantan oslikavaju upravo to, da jeste zarazniji, i to čak deset puta nego "delta" soj, ali da je broj hospitalizovanih manji.

Još je rano za izjave o omikronu

-Što se Srbije tiče, suviše je rano da kažemo bilo šta. Ovoga trenutka mi imamo izrazito smanjenju tendenciju opadanja, ja sam rekao za Beograd da je to stalo, ali da je daleko od neke zabrinjavajuće cifre. Ali procentualno reći koliko učestvuje omikron, to je rano. Niko nema procenu koliko je omikron zastupljen u našoj populaciji, a prema tome ni koliko imamo procenata hospitalizovanih od omikrona. Tako da mi samo pratimo one koji imaju u većem obimu, zato se pominje kao primer Velika Britanija. Sigurno je da manji broj ljudi završi u bolnici od omikrona, ali to ne znači da treba da se opustimo jer opet će stradati najviše stariji, teški hronični bolnici, što se već uočava i kod ovih zemalja gde je prisutan - kaže za „Blic“ profesor Tiodorović.

Foto: printscreen RTS

Od pojave korone imali smo nekoliko mutacija, koji su označeni sa alfa, beta, delta, a sada omirkon. Kako kaže epidemiolog, najviše hospitalizacije dao je soj delta.

- Delta je definitivno najviše vodila do bolnice, ne samo kod nas nego i u svetu, pa i do fatalnih završetaka. Ovaj virus nam je pokazao da je nepredvidiv i to je ono što ovom virusu daje snagu. On može kao sada da ne bude tako smrtonosan, ali širi se strahovito. Imamo situaciju u SAD, Velikoj Britaniji pa i u delu Evrope da se naglo širi, te je stopa reprodukcije pet do 10 puta veća nego kod delta soja, ali, ono što za sada vidimo, nema toliko smrtnih završetaka. Imate, recimo u Velikoj Britaniji 122.000 zaraženih ali u samom hospitalu, primljeno je 700, 800 ljudi. Ali, ne zaboravimo, među njima su oni koji su nevakcinisani, ili sa slabim i osetljivim imunitetom, i oni svakako mogu doći i u intenzivnu negu ili do respiratora, tako da sa te strane nije za potcenjivanje. Ovaj virus nam je pokazao toliko lica i prema tome, nema opuštanja - kaže profesor Tiodorović.

Dr Predrag Kon, pak upozorava na jedan detalj.

- Virus se trenutno ispoljava kao blaža forma, ali podaci mogu da budu varljivi jer se omikron uglavnom pojavljuje kod mladih, nije se još prelilo na starije. Bez obzira što bi mnogi koje “zakači” novi soj mogli da prođu sa lakim simptomima, pa čak i bez njih, ukoliko budemo imali po 10.000-12.000 zaraženih na dan, ponovo bi mogle da budu prepune bolnice - rekao je dr Kon.

Foto: TvPink

I virusolog dr Milanko Šekler smatra da u kratkom periodu može da se zarazi veliki broj ljudi.

– Ukoliko dozvolimo da se ogroman broj ljudi zarazi u kratkom periodu, napunićemo bolnice iako će bolesnici biti lakši. U toj gužvi neki ljudi će umreti jer neće stići lekari da im pomognu – upozorio je mikrobiolog i virusolog dr Milanko Šekler.

Kakva je situacija u Evropi i svetu

Omikron postaje dominantan soj jer se najbrže širi od svih prethodnih sojeva. Ono što je karakteristično za sve zemlje je da je delta soj napunio bolnice, dok omikron svugde u svetu pokazuje znatno mali procenat onih kojima je potrebna bolnička nega. Naravno, to ne znači da će ova statistika ostati takva kakve jeste.

Španija - hospitalizacija 1, 5 odsto

Od petka do ponedeljka, za četiri dana, Španija je registrovala 215.000 zaraženih. Prema podacima Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC) oni imaju 1.200 zaraženih na 100.000 taj broj nikada nije bio veći od početka pandemije. Međutim, prema pisanju tamošnjih medija, za četiri dana, imali su oko 3.000 hospitalizacija, što je negde oko 1,5 odsto.

Velika Britanija – hospitalizacija 1 odsto

Velika Britanija se iz dana u dan suočava sa velikim brojem zaraženih. Primer od prošlog petka je da su zabeležili rekordan broj zaraženih od 122.186 osoba, od kojih je u bolnice primljeno 1.171 ili manje od 1 odsto.

Italija

Prema poslednjim podacima, Italija ima 30.810 novozaraženih, a prema pojedinim preliminarnim podacima, procenat hospitalizovanih iznosi 3 odsto.

Njujork – hospitalizacija dece

Ono što imamo u Njujorku je primetno povećanje hospitalizacije dece i to za 80 odsto u razmaku od četiri nedelje.

Ministarstvo zdravlja Njujorka saopštilo je da je petak zabeleženo četvorostruko povećanje broja primljenih od početka nedelje u decembru. Pedijatrijske hospitalizacije porasle su za 395 odsto u Njujorku i kako su istakli nadležni, rizik od infekcije Kovd-19 za decu definitivno postoji, te se apeluje i na pedijatre ali i roditelje da preduzmu mere kako bi zaštitili najmlađu populaciju.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.