Teolog Goran Šarić za INFORMER.RS: Ove običaje čuvaju SAMO SRBI! Simboli na Badnji dan i Božić koji NE potiču iz PRAVOSLAVLJA!

Poznato je da su Božić i Badnji dan puni običaja i simbolike koja nije autentično hrišćanska. Manje je poznato zašto se tačno pojedine simbolične radnje izvode i od čega su izvorno nastale, pre nego što su se ukorenile u našu religiji i tradiciju

Kao mnogobožcima nije nam bilo lako da se odreknemo starih običaja, zbog toga smo veliki broj njih prilagodili novoj religiji i tako ih sačuvali. Većina tih običaja sa radošću sprovodi se i dan danas, što naš najradosniji praznik čini još lepšim. Ako razumete zašto se te radnje izvode i šta predstavljaju, volećete ih još više.

Goran Šarić, teolog i istoričar za naš portal, objašnjava poreklo i značenje simbolike radnji koje praktikujemo za vreme Badnjeg dana i Božića.

Gotovo svi običaji vezani za Badnji dan gotovo su sasvim paganski, a crkva im je, kasnije, priznavši ih, dala hrišćanske karakteristike i time im podarila večnost i bezvremenost.

Foto: Informer

- Ni jedan drugi slovenski narod nije sačuvao običaje i veru naših predakavjere kao Srbi. Božić se od pamtiveka slavio tri dana. Tri dana simbolizuju 3 sveta - nav, jav i prav. Nav je svet mrtvih, jav je java, ovaj svet, a prav ili pravda povezuju ta dva sveta - objašnjava Šarić.

Zašto se slavi Badnji dan? Kako je nastao ovaj praznik?

Badnji dan bio je posvećen precima. Koren mu je u reči bdeti, pa je to budni dan, dan i noć kad se ne spava, nego se iščekuje rođenje Božjeg sina. Zato je uloga vatre presudna, ona nas preko ognjišta povezuje sa precima, u vatri se umire, a ona je simbol i Sunca koji umire u vlastitom ognju i ponovo se na taj dan rađa. Paljenjem badnjaka pomažemo Suncu da se ponovo upali - kaže Goran.

Foto: printscreen

Kakva je uloga badnjaka za predstojeće praznike i zašto je toliko važna?

- Badnjak se seče iz tri poteza, koji simbolizuje Oca, Sina i Svetoga Duha, a sam badnjak je simbol rođenja Božjeg sina. Nakon primanja hrišćanstva, badnjak je dobio još jednu dimenziju, on podseća na grane koje su vitlejemski pastiri nasekli da ogreju Hrista i njegovu majku, ali i na drvo krsta Hristovog - objašnjava Goran i dodaje:

-Badnjak se uveče unosi u kući i ritualno se spaljuje na ognjištu. Svetlo badnjaka simbolizuje rođenje Božjeg Sina, On je svetlo koje razbija tamu i mrak. Badnjak priprema zaštitu za bele noći, period od dve nedelje kada su otvorena vrata Nava i preci mogu doći na ovaj svet da vide svoje potomke, ali dolaze i razna zla bića koja mogu nauditi ljudima. Zato se nekad za badnje veče pravila buka kako bi se oterale zle sile. Neki su maskirani išli od kuće do kuće, uzimali darove, a ukućane darivali dobrim željama. Oni su simbolizovali predstavnike mračnog podzemnog sveta koji dolaze oteti Božjeg sin - ističe Goran Šarić za naš portal.

Foto: Shutterstock

 

Šta je, po Vašem mišljenju, najvažnija simbolička radnja za vreme Božića?

 - Za bozićno jutro najvažnija je prva osoba koja ulazi u kuću, položajnik. Smatra se da je ta osoba poslata od Boga. Zavisno od toga da li je osoba dobra ili loša, cela godina će toj porodici biti dobra ili loša. Položajnik može biti i životinja koja ujutru prva zagrebe na vrata. Pas je najpoželjniji kao veran prijatelj i čuvar kuće. Ako uđe čovek, mora uzeti ostatke badnjaka, udarati po vatri na ognjištu uz reči: koliko iskrica, toliko dece, zdravlja, sreće, parica. Verovalo se da će čitava godina biti onakva kakav je bio Božićni dan, pa se stoga izgovaraju te reči, da bi cela godina bila bogata.

Zašto postimo na Badnji dan,a sutradan, za vreme Božića jedemo mrsno? I zašto baš prase?

- Na badnji dan se posti jer se na taj način pripremamo za rođenje Božjeg sina. Na pod se stavlja slama, a na slamu voće kao dar precima. U pradavna vremena pokojnici su se sahranjivali ispod kuća, najčešće ispod praga. Deca uveče traže voće i pijuću kao pilići, da bi godina bila rodna i da bi se množili kao pilići - objašnjava Goran, i dodaje:

- Za Bozić se ruča kod kuće sa porodicom, jede se pečenje koje se prethodnu noć peklo. Samo kod Srba je to praseće meso, dok je kod drugih Slovena jagnje. Srbi su jagnje zamjenili svinjom jer bi u vreme turske okupacije Turci otimali jagnjeće meso, a svinjsko nisu. 

Foto: M J.

Svi znaju da se za Badnje veče ne ide nigde. Da li postoji neko pravilo vezano za Božić?

- Za prvi dan Božića se ne ide nigde, tek drugog i trećeg dana Bozića se odlazi u posetu rodbini i prijateljima i nose im se pokloni. Za sam Božić pripremana je pogača u koju su stavljani novci, orasi i dren. Pogača bi se lomila, onaj ko nađe novac biće bogat cele godine, ako nađe orah cele će godine raditi, a ako nađe dren, biće zdrav kao dren - pojašnjava Goran Šarić i dodaje:

Foto: instagaram

 - Božić je kako kaže jedna srpska pesma "blagi dan", dan kad se sećamo najvećeg misterija, tajne svih tajni, utelotvoruje Božjeg sina, dan kad su se u malom tek rođenom detetu dodirnuli univerzalno i konkretno, božansko i ljudsko, sveto i nesveto. Čitava naša rodna vera kao da je bila priprema za dolazak Hrista i nigdje se kao u svetosavlju nisu na prirodniji način stopili najepši predački običaji i uzvišeno Hirstovo učenje. Svetosavlje zauvek ostaje simbioza predačke vere i hršćanstva.