ODVOJENOST OD NAJMILIJIH, UDALJENOST, USAMLJENOST, MENTALITET I VEČITI RAD, RAD I SAMO RAD! Iskrena ispovest Srbina iz Nemačke u kojoj su odrasle već tri generacije njegove porodice!

Mnogi zarad boljeg i kvalitetnijeg života napuštaju rodna mesta i zemlju gde su rođeni, nadajući se "tamo negde" relaksiranijoj budućnosti

Ipak, veliko je pitanje da li život u tuđini znači i srećniji život? Da li život daleko od svojih korena, maternjeg jezika i najmilijih zaista može pored novca da obezbedi i spokoj? Čini se da jedno, makar u nekoj meri, uvek mora da trpi.

Sunarodnik V.S. otkrio je iz svog ugla koje su prednosti i mane života "preko grane". Pr9ičao je o različitim mentalitetima, privikavanju na isti, altruizmu koji stranci više poseduju od "naših", ali i o "bajkovitosti" života koji nudi iseljenje iz sopstvene zemlje, piše Blic.

Njegovu iskrenu ispovest vam prenosimo u celosti:

"Eto, i nas da neko pita za zdravlje, što bi rekli naši stari. Na večitoj vetroperini što od naše, što od stane države, malo ko nas uopšte zapaža kao neki bitan subjekt u celoj priči.

Kao samo jedan mali delić robovlasništva, krećemo se u njemu i preživljavamo sve njegove 'čari' koje ono donosi. Mala je prednost te priče danas sa onog gledišta 'bogati zapad'. Njega u suštini sada za novopridošle i nema.

Ako se pak za čas uspe zaboraviti odvojenost od najmilijih, udaljenost, usamljenost, mentalitet i večiti rad, rad i samo rad, ono čime se za početak možemo tešiti je neki svoj mir i opšti red. Desiće nam se iznenađenje da nam 'tuđi' možda više pomognu nego naši rođeni. Da li je to kod lekara, u prodavnici, na poslu… Desi se. Administrativno i politički češće nego u sopstvenoj zemlji.

Ono što nas na duže staze tera da ostanemo nije novac, to je duševni mir u sređenoj državi sa zakonima, državi koja poznaje red i osnovna prava čoveka. Naravno da smo sa vremena na vreme, pored familije, željni naše šljivovice, naše muzike, šarenih stoljnjaka, jutarnje gugutke i petla. Željni smo kafe sa prijateljima i jeziku na ulici. Nažalost, samo od toga se ne može živeti. Zato i jesmo ovde gde smo.

Neki će se u toj priči videti ovako ili onako. Neki neće poželeti ni da je čuju. Za neke smo izdajice i večiti tuđini, za druge pametni i smeli. Kome čovek da udovolji? Srećom, nemamo tu dužnost, nju sami varimo, svaki na svoj način. U svojstvu srpstva ponovo ovde preko grane mnogi gledaju samo sebe, i tu im se priča završava. Fokus je doći na par meseci ili godina, i onda, po mogućnosti, 'paljba' nazad punih džakova novca. Takve istine su ipak veoma retke.

Što se obrnutog odnosa države prema nama tiče, mali smo i nejaki da bismo ikome mogli da skrenemo pažnju na sve ono što nas tišti i boli, kao i na sve ono što nas u tuđini prati.

Moja familija i ja smo već tri generacije proveli ovde u Nemačkoj, tačnije Bavarskoj. Pored toliko vremena provedenog ovde, deca i dalje vape za Srbijom, verovatno samo do onog momenta kada tamo ne budu morali da zarade. Tužno, ali istinito. 

Dok se pare troše tu smo najbolja zemlja na svetu, zaista jesmo. Dokle ćemo da bitujemo ni na nebu ni na zemlji - ne zna se. Dole nas baš i neće, a ovde su shvatili kad hoćemo, čime je rebus rešen. Razmlišljam, biće valjda i boljih dana i šanse nikuda iz rođene zemlje ne otići. Nije lako sve ostaviti, ali ostavlja se onda kad pod nogama gori."

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Stojan

pre 3 godine

".....to je duševni mir u sređenoj državi sa zakonima, državi koja poznaje red i osnovna prava čoveka." Kako je ovaj covek delusional. Tako sam cula mnoge kako u inostranstvu nema prevara, kako su ljudi posteni, drzava postena itd., itd. To je samo zasto sto ljudi ne poznaju dobro tu stranu zemlju u kojoj rade. Verujem da Srbija nije uredjena sa zakonima kao neke zapadne drzave i da ljudi ne postuju zakone kao na zapadu ali za to imaju veliki razlozi da ne spominjem rat, promena sistema itd. Ali onu stranu drzavu vecina ne poznaje. Njihov sistem je uredjen da natera ljude na poslusnost i da ih koristi koliko je uopste moguce. Ali kad malo bolje upoznate te drzave i kad radite u njihovom sistemu gde i vi ucestvujete u tom uredjivanju onda shvatite u cemu je rec. Da oni moraju postovati zakoni i nema dalje. Ali sve drugo im je isto ili gore nego bilo gde u svetu.

0 0 Odgovori

Stranac u svoju zemlju

pre 3 godine

Vaša priča mi je mnogo dobro poznata jer sam je videla kod mnogo naših ljudi, a za vaše probleme, dileme, patnje, i sve ostalo ste vi krivi. Često vidim dosta naših ljudi i porodice koje su napravile iste greške kao i vi a to je da niste prihvatili Nemačku, ili tu "tudju zemlju", kao svoju novu zemlju. Niste dozvolili sebe da se osećate kao u svoju zemlju nego samo kao privremeni stanovnici i radnici. Radili ste, zaradjivali dobro, lepše živeli u Nemačku, a štedili ste sve što ste mogli i za svako slobodne vreme ste odmah trčali nazad. Niste izlazili, družili, i uživali u Nemačku sa nemcima i ostalih razni ljudi koji tamo žive. Niste kao svi drugi ljudi, a naročito Srbi sada, putovali na razne prelepe destinacije po celom svetu. Umesto da ste se asimilirali u nemačku i zapadnu kulturu kao i način života, čvrsto ste držali samo do sve što je srpsko. Ne treba se odreći ili zaboraviti svoje da prihvatiš tudje, tako samo misle zaostali ljudi i ljudi koji su ljubomorni o vašoj situaciji. U kratko, na dve stolice nemože se sedeti.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari