UKOLIKO ŽELITE POMOĆ DRŽAVE, EVO SPISKA KO MOŽE DA OČEKUJE SUBVENCIJE!
Podeli vest
U okviru programa pomoći i podrške građanima, koji Vlada Srbije sprovodi od početka godine uvode se brojne subvencije i olakšice. Počevši od mladih parova, preko povoljnijih uslova za kupovinu automobila i poljoprivrednih mašina.
Jedna od mera Vlade Srbije od početka godine u cilju podizanja nataliteta odnosi se na roditelje koji studiraju, koji su svakako obradovali mlade. U skladu sa tim, za devojka koja zatrudni i oca deteta neće važiti postojeći ispitni rokovi, već će polaganje ispita dogovarati sa profesorom.
Građani Srbije koji nameravaju da otputuju u inostranstvo trebalo bi da znaju da za sada samo u tri zemlje mogu da uđu bez kovid dokumenta - u Sloveniju, Mađarsku i BIH. Prilikom ulaska u Grčku neće morati da popunjavaju PLF obrazac, kiparska vlada je olakšala pravila, dok Austrija ukida gotovo sve mere.
05.03.2022
10:19
Takođe, studentkinje neće gubiti godinu, niti će plaćati školarinu, ali su u obavezi da studije završe do 26.godine, odnosno do 28.godine ako studiraju medicinu.
Kada su u pitanju roditelji koji imaju decu, od početka ove godine na snazi je Zakon na osnovu kojeg za prvo dete, rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije, ostvaruju pravo na novčanu pomoć u iznosu od 300.000, umesto dotadašnjih 100.000 dinara, koja se isplaćuje jednokratno.
Dodatak za drugo dete rođeno od 1. jula 2018. godine, pa na dalje iznosi 240.000 dinara koje porodica prima u iznosu od 10.000 dinara, tokom 24 meseca.
Za trećeg mališana dodatak iznosi 1,5 miliona dinara i isplaćuje se po 12.000 dinara u 120 mesečnih rata, dok se za četvrto dete izdvaja čak 2.160.000 dinara, a isplata je tokom deset godina po 18.000 dinara mesečno. Uslov za ostvarivanje ovog prava je da je majka državljanin Republike Srbije i da ima prebivalište u Republici Srbiji ili da ima status stalno nastanjenog stranca, uz preduslov da je dete rođeno u našoj zemlji.
Dodatak
Dodatak za drugo dete rođeno od 1. jula 2018. godine, pa na dalje iznosi 240.000 dinara koje porodica prima u toku 24 meseci - po 10.000 dinara. Za trećeg mališana dodatak iznosi 1,5 miliona dinara i isplaćuje se po 12.000 dinara u 120 mesečnih rata, dok se za četvrto dete izdvaja čak 2.160.000 dinara, a isplata je tokom deset godina po 18.000 dinara mesečno. Uslov za ostvarivanje ovog prava je da je majka državljanin Republike Srbije i da ima prebivalište u Republici Srbiji ili da ima status stalno nastanjenog stranca, uz preduslov da je dete rođeno u našoj zemlji.
Fondza lečenje pacijenatau inostranstvu
Država je budžetom za tekuću godinu izdvojila 553.765.000 dinaraFondu za lečenje pacijenata u inostranstvu. Osnovni uslov je da su iscrpljene mogućnosti lečenja u Srbiji ili da nije moguće ustanoviti dijagnozu u našoj zemlji, da u inostranoj ustanovi u kojoj je predloženo lečenje postoji mogućnost za uspešno lečenje, da će lečenje dovesti do poboljšanja kvaliteta života pacijenta i slični... Od osnivanja ovog Fonda (2015. godine) na lečenje u inostranstvo do 2019. godine je upućeno preko 4.148 pacijenata, dok je u poslednjih pet godina država za lečenje dece u inostranstvu i retke bolesti izdvojila 11 milijardi dinara, odnosno više od 90 miliona evra.
Besplatnekuće na selu
Vlada Srbije u saradnji sa Ministarstvom za brigu o selu i ove godine dodeljuje bespovratna sredstva za kupovinu kuće na selu sa okućnicom. Planirano je da ove godine bude dodeljeno 500 kuća, a za ovaj projekat ukupno je obezbeđeno 500 miliona dinara. Uslov za učešće na javnom konkursu je da su podnosioci zahteva punoletni, da nemaju nekretninu na svoje ime, pri čemu je ovaj konkurs prevashodno namenjen samohranim roditeljima, supružnicima i vanbračnim partnerima, mladim poljoprivrednicima do 45 godina života.
Još jedan od preduslova za ostvarivanje prava na ovu pomoć je da ukupna vrednost kuće sa okućnicom ne prelazi 1.200.000 dinara, da se nalazi van gradskih i prigradskih naselja, da su rešeni imovinsko-pravni odnosi i slično. Za ovaj konkurs možete se prijaviti podnošenjem popunjene prijave "Obrazac prijave" i kontaktiranjem jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi objekat.
Do kraja februara poljoprivrednici su mogli da se prijave za subvencionisanu nabavku mašina i opreme u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. Najviši ukupni iznos podsticaja, koji korisnik podsticaja može da ostvari je 800.000 dinara.
Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50 odsto od vrednosti realizovane prihvatljive investicije, umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 odsto od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Za nabavku mehanizacije u biljnoj proizvodi obezbeđeno je 1,2 milijarde dinara, dok je za nabavku traktora i mehanizacije u oblasti stočarstva predviđeno 360 miliona dinara.
Vlada Srbije donela je Uredbu o subvencionisanju kupovine električnih i hibridnih vozila, a pravo na podsticaj imaju fizička i pravna lica kao i preduzetnici. U znak sprečavanja zagađivanja okoline, država nastavlja stimulaciju vozača na kupovinu ekoloških vozila i za to obezbedila subvencije u visini od, čak milion eura.
I lokalne samouprave se jedna po jedna pridružuju podršci ekologije i to subvencionisanjem kupovine bicikala. Taj vid podrške građanima je prošle godine započeo Grad Beograd, dok su od početka ove godine konkurse za subvencionisanu kupovinu bicikala za sada raspisali Grad Novi Sad i Niš koji građanima nude po 10.000, odnosno 5.000 dinara.
U zavisnosti od kategorije vozila, Uredbom je definisano pet kategorija, pa se visina subvencije kreće od 250 do 5.000 evra. Zahtevi za ove subvencije mogu da se podnesu Ministarstvu zaštite životne sredine do 31. oktobrom 2022. godine. Inače, ovakva uredba je prvi put uvedena 12. marta 2020. godine, a iz Ministarstva za zaštitu životne sredine su saopštili da je interesovanje odmah bilo veliko, te se procenjuje da je u toj godini prodato oko 800 ovakvih vozila.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Građani Srbije koji nameravaju da otputuju u inostranstvo trebalo bi da znaju da za sada samo u tri zemlje mogu da uđu bez kovid dokumenta - u Sloveniju, Mađarsku i BIH. Prilikom ulaska u Grčku neće morati da popunjavaju PLF obrazac, kiparska vlada je olakšala pravila, dok Austrija ukida gotovo sve mere.
Odgovornost ukrajinskih obaveštajnih službi za dizanje u vazduh gasovoda „Severni tok“ je očigledna, stoga Kijev treba da nadoknadi štetu koju je zbog toga pretrpela Nemačka, saopštio je nemački pokret „Štop di zanckionen“.
U javnosti su se pojavile fotografije ostataka nove ruske eksperimentalne balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, koja je testno lansirana u četvrtak. Prema navodima ukrajinskih vlasti, raketa je pogodila fabriku u centralnom ukrajinskom gradu Dnjepru. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je lansiranje „Orešnika“ odgovor na upotrebu američkih i britanskih raketa koje Ukrajina koristi za napade duboko unutar ruske teritorije.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić održala je danas istorijski govor u kojem je poručila da će Srbija pobediti svaki put i zahvalila se poslanicima većine na još jednoj pobedi za grašane Srbije.
Đilasova perjanica Marinika Tepić i lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić pokazali su danas neviđeno divljaštvo time što su čupali mikrofone u skupštinskoj sali.
Opozicionar Vukša Dragović rasturio je hejtersku opoziciju u Srbiji koja sprovodi nasilje, a koje pravda tako što zloupotrebljava tragediju u Novom Sadu i smrt 15 ljudi.
Opozicioni ekstremisti predvođeni tajkunom Draganom Đilasom, njegovom desnom rukom Marinikom Tepić i saborcem NATO generalom Zdravkom Ponošem sprovode brutalno nasilje u Narodnoj skupštini Srbije, što veoma veseli ustaške i šiptarske medije koji im pružaju podršku!
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Završeno je suđenje Urošu Blažiću (21), okrivljenom za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, u zgradi Specijalnog suda u Beogradu i to iznošenjem završnih reči.
Uroš Blažić (21) pominjao je jutros na suđenju u Specijalnom sudu i Kostu K., dečaka ubicu i to nakon pitanja punomoćnika oštećenih, advokata Nebojše Perovića.
Nasilnik D.J (43) uhapšen je juče zbog sumnje da je satima držao zaključanu emotivnu partnerku (48) u jednom stanu u Obrenovcu, a da je za to vreme tukao, vukao za kosu i nazivao pogrdnim imenima!
Doskorašnji košarkaš Monaka, Džon Braun, trenutno vaga u izboru nove sredine, a igrač Crvene zvezde Ajzea Kenan zna koje je idealno mesto za njega - Mali Kalemegdan.
Kada je Radna grupa preuzela Partizan, jedno ime sa spiska novih čelnika kluba je bilo iznenađujuće. Milka Forcan je preuzela na sebe ogroman deo posla kako bi pomogla crno-belima da se finansijski oporave, a kako je rekla na gostovanju na televiziji "Prva", stara uprava sabotira njihov rad.
Direktori najvećih zapadnih kompanija moraju biti spremni za vojni scenario i u skladu s tim prilagoditi svoje proizvodne i distributivne linije, izjavio je predsednik vojnog komiteta NATO-a, admiral Rob Bauer, prenosi Rojters.
Napadi ukrajinskih dronova na region Kaluga u centralnoj Rusiji izazvali su požar u industrijskom postrojenju, saopštile su lokalne vlasti u ponedeljak rano ujutru. Andrij Kovalenko, šef ukrajinskog Centra za suzbijanje dezinformacija, izjavio je da je pogođena fabrika „Tajfun“, koja je pod sankcijama Evropske unije zbog proizvodnje oružja za rusku vojsku, uključujući raketne sisteme Bal-E i Rubež-ME.
Teretni avion kompanije DHL srušio se u blizini aerodroma u Vilnjusu, a trenutak nesreće zabeležen je na video-snimku. Na snimku se vidi kako avion naglo gubi visinu, nakon čega dolazi do eksplozije.
U severnokorejskoj balističkoj raketi KN-23/KN-24, koju je Rusija upotrebila protiv Ukrajine, pronađene su komponente kompanija iz NR Kine, Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Velike Britanije i Švajcarske, proizvedene 2023. godine, saopštila je Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR).
Rusija i drugi protivnici Velike Britanije koriste veštačku inteligenciju (VI) kako bi pojačali sajber napade na nacionalnu infrastrukturu, izjavio je britanski ministar Pat Mekfaden na NATO konferenciji u Londonu, prenosi Gardijan.
Danilo Lazović, rođen na današnji dan 1951. godine, često je u serijama i filmovima glumio kafanske tipove, ali u stvarnosti nije voleo kafanu. Svoje četvoro dece je iz centra preselio na periferiju Beograda da bi odrastali u prirodi.
Natalija Mitorvić postala je poznata po čuvenoj izjavi "Bože Betra" kada je izgovorila legendarnu rečenicu koja je vinula u zvezde. Godinama se ništa ne znao o njoj, a sada je na društvenim mrežama osvanuo video snimak kako ona izgleda danas.
Pobednica "Zadruge 3" Iva Grgurić u ekskluzivnom razgovoru za Informer otkrila je detalje prevare koja se dogovorila pre nekoliko godina, kada je želela da pokrene sopstveni biznis i sebi otvori luksuzan frizersko-kozmetički salon u Beogradu.
Luna Đogani sinoć je modnom pistom prošetala kreaciju poznate dizajnerke, a zbog haljine koja je istakla njenu figuru sve oči su bile uprte u influensreku.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.