Kopaonik biznis forum počeo je danas, a na dan otvaranja Inicijativa „Digitalna Srbija" uz podršku Blica organizuje panel „Ulaganje u startape, ozbiljna priča”
Uvodnu reč na ovom panelu imala je Nataša Škrbić, programska direktorka za startap ekosistem pri Inicijativi "Digitalna Srbija", koja je u svom izlaganju predstavila koncept Venčr kapitala (Vencure Capital), skorašnje uspehe domaće startap scene, butstrap kulturu (bootstrap culture), kao i sve načine na koje, i pojedinci i kompanije mogu da investiraju u startape.
Od Bojane Tomić-Brkušanin, moderatorke panela i direktorke za operacije ove neprofitne organizacije, saznajemo šta je to osnovno što treba da znamo o investiranju u startape. Među panelistima je i Ivan Bjelajac, uspešan serijski preduzetnik u domaćem startap ekosistemu koji trenutno rukovodi MVP Workshop-om, blokčejn kompanijom koja se bavi razvojem inovativnih tehnologija u ovom domenu. O ulaganjima u startape pričali su i Jan Kobler, Managing Partner SC Ventures, MIjailović Nikola CEO, Joberty.
Foto: Tanjug
Investicije rastu
- Broj investicija u srpske startape je do prošle godine iznosio između 20 i 30 miliona, a u 2021. godini taj broj se popeo na 130 miliona, istakla je tokom uvodne reči Nataša Škrbić, programska direktorka za startap ekosistem pri Inicijativi "Digitalna Srbija".
- Sve ovo govori da je ovo jako uzbudljiv sektor kod nas i da Srbija dolazi na mapu inovativnih ekosistema. Kompanije gledaju na našu državu kao šansu za investiranje u nove kompanije, kaže Škrbić.
Ona je pregledajući opcije za investiranje u startape, istakla da ulaganjem u njih otvara se prilika da podelite svoja znanja i iskustva.
- Možete da budete aktivni investitor i da pomažete startapu, ili samo da sačekate prinos na uložen novac, istakla je ona i dodala da ljudi kada odluče da investiraju u startape, pitaju koliko para moraju da daju.
- Lepota ovog investiranja je što je ono uglavnom grupno. Zajedno se skupi dovoljna količina novca i u startap se samim tim ulazi sa različitim iskustvom, te je veća šansa da startap uspe, kaže ona.
Foto: Tanjug
Radimo na oko 50 startapa, deset je uspelo
Ivan Bjelajac je istakao da su imali priliku da rade na oko 50 startap firmi od kojih je 40 umrlo neslavnom smrću.
- Desetak je uspelo da živi i radi i dve su jednoroozi i firme koje vrede više od milijardu dolara. Ključno je ovih 40 firmi, startapi se oslanjaju na rizičan kapital i vrlo brzo sagledavaju da li biznis model uspeva ili ne. Takođe važno je dobro sagledati oslovanje ibrzo ustanoviti da lifirmu treba ugasiti ili ne, rekao je Bjelajac.
Malo je startapa koji uspeju da podignu velike pare
- Sa pandemijom je sve stalo a onda su krenuli i da se ubrzavaju. Jako puno novca je bilo upumpano u ekonomiju, pa su i startapi dobili deo toga. Malo je startapa u svetu koji uspeju da podignu velike pare. Vrh ledednog brega privlači enormne pare i nije jasno kako se to upotrebi - rekao je Jan Kobler.
On navodi da je u poslednje dve godine pokazalo da tartapi umeju da rešavaju obiljne probleme ozbiljnim klijentima i to su ozbiljne organizacije koje mogu da se brzo kreću, koje automatizuju stvari i mislim da se statap svet demistifikovao kroz to.
Kobler je dodao i da je mnogo novca upumpamo i da i se vrlo lako mogao desiti neki negativan trend.
- Mislim i da smo u nekom balonu i da će taj balon možda i da pukne. Ipak što se tiče Srbije mislim da mi ne možemo biti toliko pogođeni toliko tim negativnim trendom - ocenio je Kobler.
Foto: Tanjug
3 modela finansiranja
Mijailović Nikola ističe da postoje dve logike na koje startapi funkcionišu u pogledu investiranja.
- Jedno je butstreping (bootstrapping), gde ne koriste eksterni kapital ili osnivači ulažu svoj novac, i dalje razvijaju biznis. Druga logika je da se uzme eksterno finansiranje da bi se ubrzao rast, kaže Mijailović.
On ističe i da uglavnom postoje 3 modela za eksterno finansiranje.
- Venčr kapital (Venture Capital), korporat venčurs (corporate ventures) kada same kompanije prepoznaju interes i investiraju u startap, i nađeo investitor, kaže on i dodaje da naš startap ekosistem još uvek nije dovoljno zreo te da zato nema puno VC ulaganja.
- Ranije je bilo samo nekoliko fondova. Sada ih je više od 10-ak ili u regiji ili je fokusirano na nju. Možda su i hteli da podignu novac, ali im nije bio dostupan. Tu imamo i konzervativnost osnivača, vi kada dobijate novac dajete deo kompanije i samim tim kontrolu. Treća stvar je da postoje startapi koji nemaju globalnu ambiciju, žele da naprave uspešan biznis koji hoće da prodaju kroz 2,3 godine ili su fokusirani samo na region, zaključuje on.
Foto: Tanjug
Zašto naši startapi?
- Oni koje mi vidimo i u koje investiramo, su izuzetno uporni i otporni timovi ljudi, neće da odustanu. Imali smo x situacija u kojoj nije bilo ni para, ni opcija, ali su kompanije su našle način kako da idu dalje. Nisu svi takvi ali to je jedan unikatan element, koji ovde definitivno postoji, kaže on.
- Firme u regionu sa značajno manje resursa postižu relativno velike uspehe. Imali smo konkurente sa 10 puta više sredstava, ali oni žive u zoni komfora, ovde ne žive. Misle ljudi da je to slabost, ali to je prednost. Da bi došli do vrednosti i prihoda potrebno je da prođe 6, 7 godina, a da bi to moglo da funkcioniše firme moraju da budu rezistentne, a firme u Srbiji su rezistentne, zaključio je Jan Kobler.
Pripadnici Helikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, Gorske službe spasavanja i zaposleni u Javnom preduzeću „Skijališta Srbije“, izveli su po prvi put, na Kopaoniku zajedničku vežbu u kojoj su prikazali spremnost, sposobnost i znanja za reagovanje u situacijama kada je spasavanje ljudskih života prioritet
Na vežbi je učestvovalo osam spasilaca Gorske službe spasavanja.
„Naši spasioci su radili evakuaciju povređenog radnika sa stuba gondole, i prikazali novu opremu za evakuaciju sa žičara i gondola. Ova zajednička saradnja zaista podiže bezbednost skijaša i turista na planinama u Srbiji na nivo kakav imaju veliki turistički centri u inostranstvu“, rekao je Aleksandar Ravas, spasilac Gorske službe spasavanja.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Pripadnici Helikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, Gorske službe spasavanja i zaposleni u Javnom preduzeću „Skijališta Srbije“, izveli su po prvi put, na Kopaoniku zajedničku vežbu u kojoj su prikazali spremnost, sposobnost i znanja za reagovanje u situacijama kada je spasavanje ljudskih života prioritet
Na vežbi je učestvovalo osam spasilaca Gorske službe spasavanja.
„Naši spasioci su radili evakuaciju povređenog radnika sa stuba gondole, i prikazali novu opremu za evakuaciju sa žičara i gondola. Ova zajednička saradnja zaista podiže bezbednost skijaša i turista na planinama u Srbiji na nivo kakav imaju veliki turistički centri u inostranstvu“, rekao je Aleksandar Ravas, spasilac Gorske službe spasavanja.
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan ni dve nedelje posle parlamentarnih izbora nije dobio tradicionalne čestitke iz Moskve, Pekinga i Teherana, što je u Jerevanu odmah otvorilo pitanje da li se zemlja našla pred ozbiljnim spoljnopolitičkim zahlađenjem.
OSU tvrde da su ruske snage, posle intenzivnih ukrajinskih udara, počele povlačenje sa Kinburnske prevlake koja pripada Nikolajevskoj oblasti, jednog od najosetljivijih položaja na severozapadu Crnog mora.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podelio je snimak na svom instagram profilu, na kojem se vidi neverovatna energija, naši građani koji složno koračaju napred, a ove subote, za manje od 48 sati biće u Beogradu!
Simpatizeri Srpske napredne stranke uputili su se iz Novog Sada, Aranđelovca, Sremske Mitrovice, Smederevske Palanke, Mladenovca i Kragujevca ka Beogradu kako bi prisustvovali skupu u subotu 27. juna.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pozvao sve građane da 27. juna dođu na skup na platou ispred Narodne skupštine i najavio da će skup početi u 18.00 časova, a istovremeno je predstavio humanoidne robote koji će biti prikazani na skupu "Srbija jedna porodica".
Sramne objave i uvrede na račun građana Srbije i simpatizera SNS-a, ne prestaju da se nižu na društvenim mrežama, a blokaderi još jednom su pokazali svoje pravo lice.
Vuk Vulević, državljanin Crne Gore poreklom iz Berana, već dugo se nalazi u fokusu bezbednosnih službi regiona zbog povezanosti sa brojnim istragama koje se odnose na organizovani kriminal. Iako je njegovo ime dovođeno u vezu sa više teških krivičnih dela, za neka od njih nikada nije osuđen, dok je u pojedinim slučajevima oslobođen optužbi.
Novi talas hapšenja Specijalnog policijskog odjeljenja (SPO) - po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) lišeno je slobode više osoba u Podgorici, Cetinju i Tivtu.
Holandija se suočava sa potencijalno rekordnim toplotnim talasom, a meteorolozi upozoravaju da bi noć od četvrtka na petak mogla da bude najtoplija ikada zabeležena u zemlji.
Velika Britanija mora biti spremna da odgovori na potencijalnu rusku agresiju u roku od pola sata, upozorio je načelnik britanske vojske, general Roland Voker.
Ruska Spoljna obaveštajna služba tvrdi da zapadne zemlje i njihovi saveznici sve otvorenije zaključuju da sankcije protiv Rusije nisu dale rezultat koji su očekivali. Tu ocenu izneo je Aleksandar Pastuhov, stručnjak SVR, na Međunarodnom pravnom forumu u Sankt Peterburgu.
Bivša ministarka odbrane Holandije Kajsa Olongren imenovana je za generalnog sekretara Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), diplomatskog tela Evropske unije, čime je okončan višenedeljni proces popunjavanja jedne od najvažnijih funkcija u evropskoj diplomatiji.
Mnogi poznati srpski glumci tumačili su uloge raznih istorijskih ličnosti: od političara, kraljeva, pa do naučnika i pisaca, a ko je od njih bio najautentičniji, procenite sami.
Glumica Dženifer Grej nedavno je govorila o filmu "Krvava zora" koji je snimala sa kolegom Patrikom Svejzijem gde je posebno opisivala snimanje "vrućih scena".
Slavna pevačica Ariana Grande slučajno je pokazala dojku kroz tanku kariranu haljinu, a sporna fotografija je brzinom svetlosti zapalila društvene mreže.
Naučnica koja radi u laboratoriji za istraživanje raka podelila je na društvenim mrežama koje namirnice i pića lično izbegava zbog njihovog mogućeg uticaja na ćelije.
Povoljne promene očekuju pripadnike znakova Bika, Ovna, Škorpije i Jarca. Nakon dugog perioda čekanja i odricanja, svakome od njih dolazi nagrada na drugačiji način.
Nova pravila koja bi u Evropskoj uniji mogla da počnu da važe od 2027. godine mogla bi značajno da promene način na koji putnici planiraju i plaćaju avionska putovanja. Posle dugih pregovora postignut je okvirni dogovor koji se odnosi na ručni prtljag, ali i na veću transparentnost cena avionskih karata.
Voditeljka Ana Pendić svoj privatni život nikada nije eksponirala, ali je poznato da je godinama u skladnom braku sa 10 godina starijim suprugom Vojkanom Radošem, sa kojim je sada objavila fotografiju.
Bivši rijaliti učesnik Stefan Karić nakon izlaska iz prethodne sezone “Elite“ i incidenta nakon štoje pretukao starletu Natašu Šaviju odlučio je da se povuče iz javnosti, a sada je otkrio kako živi.
Večeras je u prepunom Domu kulture „Vuk Karadžić“ u Loznici počela proslava velikog jubileja, 30 godina uspešne estradne karijere Dragana Kovačevića Struje.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.