Kopaonik biznis forum počeo je danas, a na dan otvaranja Inicijativa „Digitalna Srbija" uz podršku Blica organizuje panel „Ulaganje u startape, ozbiljna priča”
Uvodnu reč na ovom panelu imala je Nataša Škrbić, programska direktorka za startap ekosistem pri Inicijativi "Digitalna Srbija", koja je u svom izlaganju predstavila koncept Venčr kapitala (Vencure Capital), skorašnje uspehe domaće startap scene, butstrap kulturu (bootstrap culture), kao i sve načine na koje, i pojedinci i kompanije mogu da investiraju u startape.
Od Bojane Tomić-Brkušanin, moderatorke panela i direktorke za operacije ove neprofitne organizacije, saznajemo šta je to osnovno što treba da znamo o investiranju u startape. Među panelistima je i Ivan Bjelajac, uspešan serijski preduzetnik u domaćem startap ekosistemu koji trenutno rukovodi MVP Workshop-om, blokčejn kompanijom koja se bavi razvojem inovativnih tehnologija u ovom domenu. O ulaganjima u startape pričali su i Jan Kobler, Managing Partner SC Ventures, MIjailović Nikola CEO, Joberty.
Foto: Tanjug
Investicije rastu
- Broj investicija u srpske startape je do prošle godine iznosio između 20 i 30 miliona, a u 2021. godini taj broj se popeo na 130 miliona, istakla je tokom uvodne reči Nataša Škrbić, programska direktorka za startap ekosistem pri Inicijativi "Digitalna Srbija".
- Sve ovo govori da je ovo jako uzbudljiv sektor kod nas i da Srbija dolazi na mapu inovativnih ekosistema. Kompanije gledaju na našu državu kao šansu za investiranje u nove kompanije, kaže Škrbić.
Ona je pregledajući opcije za investiranje u startape, istakla da ulaganjem u njih otvara se prilika da podelite svoja znanja i iskustva.
- Možete da budete aktivni investitor i da pomažete startapu, ili samo da sačekate prinos na uložen novac, istakla je ona i dodala da ljudi kada odluče da investiraju u startape, pitaju koliko para moraju da daju.
- Lepota ovog investiranja je što je ono uglavnom grupno. Zajedno se skupi dovoljna količina novca i u startap se samim tim ulazi sa različitim iskustvom, te je veća šansa da startap uspe, kaže ona.
Foto: Tanjug
Radimo na oko 50 startapa, deset je uspelo
Ivan Bjelajac je istakao da su imali priliku da rade na oko 50 startap firmi od kojih je 40 umrlo neslavnom smrću.
- Desetak je uspelo da živi i radi i dve su jednoroozi i firme koje vrede više od milijardu dolara. Ključno je ovih 40 firmi, startapi se oslanjaju na rizičan kapital i vrlo brzo sagledavaju da li biznis model uspeva ili ne. Takođe važno je dobro sagledati oslovanje ibrzo ustanoviti da lifirmu treba ugasiti ili ne, rekao je Bjelajac.
Malo je startapa koji uspeju da podignu velike pare
- Sa pandemijom je sve stalo a onda su krenuli i da se ubrzavaju. Jako puno novca je bilo upumpano u ekonomiju, pa su i startapi dobili deo toga. Malo je startapa u svetu koji uspeju da podignu velike pare. Vrh ledednog brega privlači enormne pare i nije jasno kako se to upotrebi - rekao je Jan Kobler.
On navodi da je u poslednje dve godine pokazalo da tartapi umeju da rešavaju obiljne probleme ozbiljnim klijentima i to su ozbiljne organizacije koje mogu da se brzo kreću, koje automatizuju stvari i mislim da se statap svet demistifikovao kroz to.
Kobler je dodao i da je mnogo novca upumpamo i da i se vrlo lako mogao desiti neki negativan trend.
- Mislim i da smo u nekom balonu i da će taj balon možda i da pukne. Ipak što se tiče Srbije mislim da mi ne možemo biti toliko pogođeni toliko tim negativnim trendom - ocenio je Kobler.
Foto: Tanjug
3 modela finansiranja
Mijailović Nikola ističe da postoje dve logike na koje startapi funkcionišu u pogledu investiranja.
- Jedno je butstreping (bootstrapping), gde ne koriste eksterni kapital ili osnivači ulažu svoj novac, i dalje razvijaju biznis. Druga logika je da se uzme eksterno finansiranje da bi se ubrzao rast, kaže Mijailović.
On ističe i da uglavnom postoje 3 modela za eksterno finansiranje.
- Venčr kapital (Venture Capital), korporat venčurs (corporate ventures) kada same kompanije prepoznaju interes i investiraju u startap, i nađeo investitor, kaže on i dodaje da naš startap ekosistem još uvek nije dovoljno zreo te da zato nema puno VC ulaganja.
- Ranije je bilo samo nekoliko fondova. Sada ih je više od 10-ak ili u regiji ili je fokusirano na nju. Možda su i hteli da podignu novac, ali im nije bio dostupan. Tu imamo i konzervativnost osnivača, vi kada dobijate novac dajete deo kompanije i samim tim kontrolu. Treća stvar je da postoje startapi koji nemaju globalnu ambiciju, žele da naprave uspešan biznis koji hoće da prodaju kroz 2,3 godine ili su fokusirani samo na region, zaključuje on.
Foto: Tanjug
Zašto naši startapi?
- Oni koje mi vidimo i u koje investiramo, su izuzetno uporni i otporni timovi ljudi, neće da odustanu. Imali smo x situacija u kojoj nije bilo ni para, ni opcija, ali su kompanije su našle način kako da idu dalje. Nisu svi takvi ali to je jedan unikatan element, koji ovde definitivno postoji, kaže on.
- Firme u regionu sa značajno manje resursa postižu relativno velike uspehe. Imali smo konkurente sa 10 puta više sredstava, ali oni žive u zoni komfora, ovde ne žive. Misle ljudi da je to slabost, ali to je prednost. Da bi došli do vrednosti i prihoda potrebno je da prođe 6, 7 godina, a da bi to moglo da funkcioniše firme moraju da budu rezistentne, a firme u Srbiji su rezistentne, zaključio je Jan Kobler.
Pripadnici Helikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, Gorske službe spasavanja i zaposleni u Javnom preduzeću „Skijališta Srbije“, izveli su po prvi put, na Kopaoniku zajedničku vežbu u kojoj su prikazali spremnost, sposobnost i znanja za reagovanje u situacijama kada je spasavanje ljudskih života prioritet
Na vežbi je učestvovalo osam spasilaca Gorske službe spasavanja.
„Naši spasioci su radili evakuaciju povređenog radnika sa stuba gondole, i prikazali novu opremu za evakuaciju sa žičara i gondola. Ova zajednička saradnja zaista podiže bezbednost skijaša i turista na planinama u Srbiji na nivo kakav imaju veliki turistički centri u inostranstvu“, rekao je Aleksandar Ravas, spasilac Gorske službe spasavanja.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Pripadnici Helikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, Gorske službe spasavanja i zaposleni u Javnom preduzeću „Skijališta Srbije“, izveli su po prvi put, na Kopaoniku zajedničku vežbu u kojoj su prikazali spremnost, sposobnost i znanja za reagovanje u situacijama kada je spasavanje ljudskih života prioritet
Na vežbi je učestvovalo osam spasilaca Gorske službe spasavanja.
„Naši spasioci su radili evakuaciju povređenog radnika sa stuba gondole, i prikazali novu opremu za evakuaciju sa žičara i gondola. Ova zajednička saradnja zaista podiže bezbednost skijaša i turista na planinama u Srbiji na nivo kakav imaju veliki turistički centri u inostranstvu“, rekao je Aleksandar Ravas, spasilac Gorske službe spasavanja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je jutros u Peking, a na aerodromu ga je dočekala ministarka nauke i tehnologije NR Kine Jin Heđun. On je nakon toga obišao Kineski zid i obratio se najpre kineskim, a zatim i srpskim medijima.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je tokom incidenata nakon skupa u subotu, 23. maja, u Beogradu povređeno 17 policijskih službenika, kao i da je 47 lica dovedeno u prostorije MUP-a, od čega je jedno lice imalo diplomatsku ličnu kartu.
To što je srpski predsednik prepoznat u Kini i što mu je među ljudima dat nadimak, mnogi ne vide samo kao kuriozitet, već kao još jednu potvrdu čeličnog prijateljstva Srbije i Kine. Odnosa koji odavno prevazilazi diplomatiju i ulazi u prostor ličnog, gotovo narodnog povezivanja. A kod Kineza ništa nije slučajno i sve ima snažnu simboliku.
Javnost u Srbiji šokirana je detaljima o delovanju Miloša Kovačevića iz Novog Sada, koji stoji iza ekstremističke stranice „Slobodna Vojvodina“, a koji je javno pozivao na bombaške napade dronovima-kamikazama na ključne institucije i svetinje u zemlji.
Šest mladića koji su iz Crne Gore došli u manastir Svetih Arhangela kod Prizrena na Kosovu i Metohiji povodom tradicionalne Dečije smotre folklora privedeni su nakon što su razvili zastavu Srbije. Nakon izrečenih kazni, pušteni su na slobodu.
Nasilnička vožnja spada u najteže oblike kršenja saobraćajnih pravila i obuhvata ponašanja koja direktno ugrožavaju živote drugih učesnika u saobraćaju, govori za Informer.rs predsednik Strukovnog udruženja sektora bezbednosti Dejan Milutinović.
Policija je tokom opsežne pretrage terena u močvarnom području kod Tutina pronašla pištolj za koji se sumnja da je korišćen u krvavom sukobu zbog spora oko međe, u kojem je teško povređen muškarac Z.A.
Predsednik Finske Aleksandar Stub izjavio je da ne isključuje mogućnost svog ličnog učešća u potencijalnim mirovnim pregovorima između Evropske unije i Ruske Federacije.
Nezadovoljni migracionom politikom, birači u Zapadnoj Australiji masovno su podržali desničarsku partiju "Jedna nacija", poznatu po oštrom protivljenju migrantima ali je potom usledio potpuni preokret.
Dečja internet zvezda i kreator popularnog edukativnog programa Danijel Kolman, poznat kao Danny Go saopštio je da je njegov sin Azjak preminuo u 14. godini.
Velimir Bata Živojinović je od uloge u filmu "Valter brani Sarajevo" (1972) zaradio 4.800 dolara, što je u to vreme bilo jednako sa 53 prosečnih srpskih plata.
Stručnjaci za sajber bezbednost upozoravaju da neki saveti koje smo godinama slušali više ne pružaju pravu zaštitu i da je vreme da se pristup lozinkama promeni.
Demi Mur ponovo je uspela da bude u centru pažnje na zatvaranju festivala. Glamuroznu zelenu haljinu ukrašenu draguljima upotpunila je neobičnim, predimenzioniranim šalom koji je izgledom podsećao na vreću za spavanje.
Pevač Bane Mojićević godinama je ćutao o odnosu koleginice Slavice Ćukteraš i Žike Jakšića, a tek kasnije je otkrio da je učestvovao u prikrivanju njihove romanse od očiju javnosti.
Jelena bin Drai, Mis Jugoslavije 1998. godine, otkrila je da, uprkos uvreženom mišljenju, nije promenila veru nakon udaje za milijardera Saida bin Draia.
Tekstopisac Ljiljana Jevremović prisetila se agonije kroz koju je prolazila sa pevačem Draganom Kojićem Kebom, sa kojim ima ćerku Inu, ali i pritisaka i pretnji koje je dobijala od njegove supruge Olje.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar