• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer/Jasmina Vujadinović

09.03.2022

21:12

DO KRAJA 2022. PRVI PACIJENT U SRBIJI DOBIĆE SRCE SVINJE! Profesor Ristić jasan, odavno koristimo srčane zaliske svinje, spremni smo za...

K.R.

Vesti

DO KRAJA 2022. PRVI PACIJENT U SRBIJI DOBIĆE SRCE SVINJE! Profesor Ristić jasan, odavno koristimo srčane zaliske svinje, spremni smo za...

Podeli vest

Prof. dr Miljko Ristić, naš čuveni kardiohirurg i savetnik direktora Instituta Dedinje, ubeđen je da će na u toku godine na univerzitetskoj klinici biti urađena transplantacija svinjskog srca pacijentu u Srbiji

Svet je bio u čudu kada su početkom ove godine prvi put u SAD genetski modifikovane svinje upotrebljene za transplantaciju srca iz životinje u čoveka. Istovremeno, naučnici u Nemačkoj počinju sa kloniranjem i uzgojem genetski modifikovanih svinja, čija će srca biti transplantirana u ljude.

Foto: Printscreen/TV happy

Prof.dr Miljko Ristić: Važna je prevencija

 

Prof. dr Ristić kaže za portal Informer.rs da je pre 40 godina uzeto srce majmuna i da je presađeno je bebi, ali je dete živelo jedva 24 sata. On napominje da su svinje kompatibilnije i da nauka odavno smatra da postoji realna šansa da se organi svinja mogu presađivati ljudima.

- Odavno koristimo srčane zaliske svinje koje presađuju pacijentima. Oni decenijama žive bez problema. Iskustva sa organima uzetim od svinja velika su dobit za kardiovaskularnu hirurgiju. Srčani zalisci su se pokazali kao veoma kvalitetni, jer je pacijentima život produžen, a oni nemaju problem sa odbacivanjem organa - ističe prof. dr Ristić.

Na koji način se izbegava odbacivanje srca svinje tokom transplantacije?

Profesor Ristić objašnjava da je sada praksa da se ceo organ, to jest da pacijent dobija kompletno srce, što je skopčano sa rizikom odbacivanja organa.

- Zato se primenjuju metode ubrizgavanja različitih supstanci kako bi pacijenti prihvatili presađeni organ. Vreme će pokazati koliko je madicina napredovala i da li će uspeti da spreči odbacivanje organa, odnosno da li ćemo pronaći adekvatne medikamente, koji će usporiti odbacivanje u slučaju kada je presađen svinjski organ u organizam čoveka.

Profesor Ristić kaže da će vreme pokazati da li transplantacija organa svinje može da nadomesti nedostatak donorskih ljudskih organa.

-Transplantacija srca i drugih organa, rade se već decenijama. Prva transplantacija srca urađena je pre 50-tak godina. Problem je u tome što nema dovoljno donora da bi se zadovoljile potrebe ljudi kojima je potrebna transplantacija (bubrega, srca ili pluća). U svakom slučaju, što se tiče transplantacije srca, godišnje potrebe su u svetu sada narasle na 100.000 slučajeva. Samo pet hiljada pacijenata dobije potrebni organ'. Problem je, međutim onih 55.000 kandidata koji čekaju na transplantaciju srca, a ne dočekaju donora, koji je do sada bio isključivo čovek. 

Nema rizika

Rizik od infekcije kod transplantiranih organa je isti riziku kao i da se radi neka druga hirurška intervencija

Sagovornik Informera kaže da ne stoji priča kako je rizik od infekcije i odbacivanja organa i visokog krvnog pritiska velik!

- Rizik od infekcije nije visok i više je vezan za neodgovarajući rad tokom postupka transplantacije tih organa. Recimo, na ''Dedinju'' na kraju godine pokažemo koliko je bilo infekcija posle naših hirurških intervencija. To je neophodno, jer ukoliko je infekcija u porastu to je signal da nešto nije u redu u odnosu osoblja prema sterilnosti. U svakom slučaju, infekcija nije problem za transplantirane organe, već ustanove u kojoj se to radi. 

Katastrofalan podatak

Za Srbiju je katastrofalan podatak da smo decenijama na drugom mestu po oboljenju od kardiovaskularnog sistema. Institut za javno zdravlje ''Batut'' za pretprošlu godinu ima podatak  da svakog dana u Srbiji od srca umre 145 ljudi. Tome se mora stati na put, jer su to hronične bolesti na koje  se može uticati preventivno, što je kod nas potpuno zakazalo.
Zato se zalažem da se, u prvom razredu osnovne škole, uvede jedan čas nedeljno o prevenciji kardiovaskularnih i malignih oboljenja, jer obe grupe bolesti strahovito smanjuju broj stanovnika. Na to možemo da utičemo preventivno. Tako bi se mladim generacijama ukazalo koliko je štetno pušenje, nepravilna ishrana, droga i nepravilan način života.  

Profesor Ristić ističe da ne postoje kontraindikacije i da nema pacijenata kod kojih se ne može uraditi transplantacija. Prioritet se određuje po težini bolesti, pri čemu se prednost daje mlađim osobama. U svakom slučaju, broj organa koji se do sada uzimao od ljudi nije dovoljan, tako da će postupak uzimanja organa od životinja (u ovom slučaju od svinje) promeniti budućnost. Kao i mogućnost da se broj presađenih organa poveća kod svih koji su na listi čekanja. Naravno, to je malo duži put.



Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

PAS I TREBA DA LAJE, SLOŽIĆE SE SVI! Ali, ovaj kućni ljubimac rasteruje sve goste I DOMAĆINI SU OČAJNI
Društvo

PAS I TREBA DA LAJE, SLOŽIĆE SE SVI! Ali, ovaj kućni ljubimac rasteruje sve goste I DOMAĆINI SU OČAJNI

Moj maltezer toliko laje kada nam neko dođe u goste da više nikoga ne zovemo u kucu, priča tužno jedna naša sugrađanka. Doduše, deca na to ne haju, ali mom suprugu i meni nije prijatno. Naš ljubimac, jednostavno sve vreme skače i laje na goste. Samo na kratko se primiri ispod kreveta, ali čim neko od prisutnih ustane, on iskače iz svog skloništa i neprijateljski reži. Ne znamo šta da radimo, neutešna je ova Beograđanka.

09.03.2022

17:09

sledeća vest

Politika

TV

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set