VIDEO SAM PIJACU SA ROBOVIMA, LJUDE KUPUJU KAO DA SU ŽIVOTINJE! Ivan iz Šida svet obilazi BICIKLOM, a jedna stvar ga je posebno šokirala!

Ivan Mladenović, svetski putnik iz Šida, bez velikog iskustva krenuo je biciklom put Ostroga, do koga je stigao za dva dana

- Kada sam stigao do tamo znao sam da je to moj život. Dva dana me je kiša pratila i bilo je jako teško, ali sam odlučio da istrajem. Kasnije sam otišao do Tirane, nakon čega sam samo počeo da pomeram svoje granice - priča Ivan Mladenović, svetski putnik.

Foto: prinstcreen

- Krenuo sam za Moskvu oko 2.500 kilometara i mislio sam da je to to.

Kilometri su mu postajali sve veći izazov, pa se tako uputio čak do Pekinga.

- Mislio sad otići ću za Tursku, pa gde je Turska, tu je i Gruzija. Kada sam stigao u Gruziju, već vidim i Kavkaz... Kad sam već tu, onda i Mongolija, Kazahstan i onda idem do Pekinga, pa šta bude.

Iako je Ivan bivši rukometaš i spreman za velika putovanja, put do Pekinga mu je bio najteži.

- Najveći izazov je bila pustinja Gobi, koja je duga 700 kilometara. Mene su u Rusiji već bile sačekale ogromne daljine, gde 300 kilometara sem druma nisam video nikog. Nisam ni znao da je tolika praznina. Već tu sam osetio samoću i prazninu.

Foto: prinstcreen

Psiha je veoma važna kada su daleka putovanja u pitanju, a ovaj svetski putnik trvdi da ne treba paničiti šta god da se desi.

- Do sada nisam imao da odustanem, nisam bio ugrožen. Ljudi su svuda dobri i nikada nisam mislio da odustanem.

Mongolija, kroz koju je prošao kada je putovao ka Pekingu, najviše ga je oduševila.

- Najveća anegdota bio je Mongolac koji priča srpski. On mi je prišao i rekao mi je "Pomaže Bog, brate". Okretao sam se oko sebe da vidim da li je to istina. Nisam dugo bio pričao sa nekim.

Foto: prinstcreen

Mongoli su ga odlično ugostili i imao je priliku da oseti život kojim žive vekovima.

- Oni nemaju prodavnice da skoknu do njih da kupe rakiju, pivo... Oni samo imaju da pomuzu kobilu i to piju.

Foto: prinstcreen

U Afriku se zaputio 2020. godine sa prijateljem iz Hrvatske kako bi se spustili od Dakara, glavnog grada Senegala do Lisabona u Portugaliji.

- Svi bi trebalo da odu u Afriku, da vide kako se teško živi tamo. Tamo sva deca prose, kad vide belca misle da je bogat. U Senegalu je dozvoljeno da imaju tri žene i onda ima mnogo dece.

- O Mauritaniji ništa nisam znao, sem da su poslednji ukinuli ropstvo. Mada ih tamo još ima, video sam robove, video sam pijace sa robovima, dolaze i kupuju ih kao što kupuju životinje. Spavao sam u jednoj kući u kojoj je rob koji je morao da razbije trotoar. Njega plaćaju pet evra dnevo, ali to je njemu nedovoljno, ne može od toga da preživi i stalno mu je dužan - kaže Ivan.

Nakon bicikle, javila mu se ideja da hoda.

- Sva svoja putovanja sam posvetio deci oboleloj od raka. Ljudi uplaćuju sms poruke, a sva moja putovanja doniraju se njima. Rešio sam da za njih odem na Svetu goru. Taj put je trajao 28 dana - kaže Ivan i dodaje:

Foto: prinstcreen

- Na Vidovdan sam u crkvi Lazarici u lazarevom gradu sreo patrijarha Porfirija, koji me je primio. Ja sam mu rekao da hodam za Jerusalim za našeg sugrađanina Lazara i on me je blagoslovio. Nažalost, putovanje mi se završilo u Atini na 1380 kilometara, jer nije moglo da se uđe u Izrael zbog korone - priča ovaj neobični čovek.

Naredni poduhvat je prelazak Bajkalskog jezera, 700 kilometara hodom po temperaturama koje padaju do - 20 stepeni, a mi verujemo da će uspeti, jer se do sada nikada nije predao.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.