GLASOVI U GLAVI NAREDILI MU DA UBIJE RODITELJE! Ne, nije film, neuropsihijatar Slavica Đukić-Dejanović o tome šta se dešava u mozgu ovih ljudi! ONI NE MOGU DA KAŽU NE!

Ja sam Isus, ja sam Bog, izgovorio je M.I. (32) iz sela Kusadak kod Smederevske Palanke nakon ubistva oca i majke u porodičnoj kući, da bi posle nag otrčao do strica i zamolio ga da mu oživi roditelje. D. P. (55) je ubio majku u beogradskom naselju Karaburma. Ovo su samo neki natpisi u štampi, koji su uzburkali javnost. Zašto se događa da deca ubijaju svoje roditelje, pitamo prof. dr Slavicu Đukić-Dejanović, neuropsihijatra

Postoje dve grupe razloga zbog čega se učine na potpuno hladan način bez povoda tako teška krivična dela, kao što su ubistva posebno najbližih članova porodice. Kada se osobe razbole, otuđe od realnosti i kada najčešće pod uplivom nepostojećih glasova moraju da urade takvu radnju koju im ti glasovi ''narede''.

- To su psihotična homicidna dela ili radnje koje se događaju kod osobe, za koju se kada eksperti utvrde da je to bio razlog, izriče medicinska mera obaveznog lečenja koje traje najčešće duže i ozbiljno - navodi prof.dr Đukić Dejanović za portal Informer.rs 

Ona dodaje da druga grupa osoba koje to mogu počiniti ili drugi tip razloga su ljudi koji imaju super ego ili sopstvenu moralnost. U pitanju su poremećaji ličnosti. Takve osobe su bile svesne posledica koje proističu iz njihovih radnji, ali su teško mogle da obuzdaju sopstvenu prirodu.

 

Foto: Privatna arhiva

 

 

Na našu konstataciju da su takva ubistva nekada čak i učestala, prof. dr Đukić-Dejanović odgovara:

- Kod osoba, koje imaju potencijal da tako nešto učine, a to su ljudi sa poremećajem ličnosti i sociopatskog ponašanja i one koje su psihotične (otuđene od realnosti) događa se, takozvana socijalna indukcija.

Drugim rečima, jedan primer povuče i bude inspiracija i za druge slične. To je nažalost realnost u kojoj živimo pošto imamo sve više heteroagresija, a njegov najteži oblik je atak na telo i život druge osobe.

Naša sagovornica dodaje da su najčešći razlozi kod psihotičnog deteta koje je bilo otuđeno od realnosti, koje je čulo nepostojeće glasove, koje je imalo sumanuta verovanja da će ako, na primer ubije roditelja spasiti čovečanstvo ili da će imati srećnu budućnost, zatim sumanutost i halucinacije.

A da li će se to ponoviti, zavisi od sadržaja psihoze koju imaju. 

 

Foto: Tanjug

-Od druge grupe koju čine osobe sa poremećajem ličnosti su svi ugroženi, jer oni na najmanje povode iz okoline reaguju najdrastičnijim reakcijama - upozorava naša sagovornica.

Tako da neko ko je jedanput počinio homicid (ubistvo), je u potencijalu da to opet učini bez obzira što se u institucijama za kažnjavanje i prevaspitanje mnogo toga uradi na menjanju njegove struktura ličnosti.

- Ipak, to ipak jako teško ide - konstatuje prof. dr Đukić-Dejanović za portal Informer.rs

 

 

Foto: facebook

 

Rana detekcija

 

Svaka osoba, čak i u najranijem detinjstvu  koja na sopstvena nezadovoljstva reaguje  agresivnim ponašanjem (maltretiranjem životinja, mučenjem, drugara i drugarica)  treba da bude ne izdvojena i stigmatizovana, već praćena od odgovarajućih službi (psiholoških, psihijatrijskih i socijalnih).

- I treba da bude usmerena na određene radnje tako da se agresija usmerava na društveno prihvatljive sadržaje i da se na primer bavi određenim sportom - savetuje prof. dr Đukić-Dejanović.

Ona dodaje da ako takve osobe čitav svoj život razvijaju  u heteroagresiji, uz svoju impulsivnost i reakcije na male povode, koje su drastične i socijalno neprimerene, onda takva osoba potencijalno jednoga dana može postati  vrlo rizična kada dođe u takvu okolnost.

Otuda je veoma bitno rano detektovanje budućeg agresora, ali bez stigmatizacije.

- Naime, ne može reći za neko dete da je potencijalni ubica ili socijalno neprihvatljiva ličnost. Ali, može se reći da ima visoku energiju koja nije u skladu sa socijalnim očekivanjem za dete. Sa takvom decom se radi, pri čemu je jedini pravi odnos za sprečavanje heteroagresije, takozvana rana prevencija još u detinjstvu - podvlači prof.dr Đukić-Dejanović.  

 

Bonus video:

 

 

 

  

 

 

 

     

 

 

 

 

    

 

 

    

 

 

 

 

 

 

           

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Stojan

pre 3 godine

Pa zasto Profesorica upotrebljava toliko stranih reci. Govorim perfektno engleski ali mi je cesto tesko razumeti sta ona hoce da kaze. Kako je za ljude koji ne govore Engleski, koliko oni mogu da razumeju? Nikako ne razumem zasto kad prica srpski ne koristi srpske reci. Uglavnom se svodi na to da nista ne kaze. Dali je to neki kompleks profesorice da je ona toboze nesto vise od naroda kome pripada ili su tako svi nauceni u vreme komunizma tesko je znati.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari