NE MOŽETE DA SPAVATE I NEMATE SNAGE! Često se pitate šta nije u redu, a ovo je odgovor! 10 saveta Gradskog zavoda za javno zdravlje

Nemate snage, koncentracije, čuli ste i da se mnogi žale da im se "manta", da ih jedva noge drže te da nemaju ni snage u rukama nego osećaju nekakvu tromost, nemoć i slabost. Rečju, sve im je teško!

Za prolećni umor ste čuli, ali verovali ili ne postoji i nešto što se zove prolećna nesanica. Iako je kod nas vreme trenutno ludo i temperaturni skokovi su ogromni, većina se raduje proleću, dužim danima, izlascima i šetnjama posle zime koja se očigledno produžila van svih naših očekivanja.

Na Internetu se recimo može pročitati da i promene vremena ili godišnjeg doba mogu i te kako da utiču na organizam i spavanje, a odgovor leži u ličnom cirkadijalnom ritmu.

To je u stvari naš unutrašnji sat ili biološki ritam našeg organizma. On reguliše brojne procese u mozgu, poput metabolizma, nivoa hormona, telesne temperature i najvažnije, ciklus budnosti i spavanja, navodi se na sajtu Magnall. I ono što je neverovatno, a što nama nikad ne bi palo na pamet jeste da i naizgled, mala promena u vidu dužeg ili kraćeg dnevnog svetla i noćne tame, izaziva veliku promenu i neusklađenost našeg unutrašnjeg sata.

Istraživanja pokazuju da se cirkadijalni ritam ne prilagođava odmah dnevnom svetlu. Naša tela se prirodno prilagođavaju promenljivim godišnjim dobima, a taj ritam se prekida kada se prisiljavamo da radimo suprotno od prirodne potrebe našeg tela tada, prenosi "Kurir".

Foto: Tanjuug/Jadranka Ilć

Promena trajanja dana i noći u prolećno vreme upravo čini težim "resetovanje" našeg telesnog sata, i zahteva novo prilagođavanje našeg tela i sna novim uslovima. Posebno promene u nivou pojedinih hormona, naročito melatonina i kortizola igraju veliku ulogu u poremećaju našeg unutrašnjeg sata, i nastanku problema sa spavanjem. Cirkadijalni sat smešten je u hipotalamusu mozga. Ovo jezgro prihvata informacije o svetlosti koje dolaze tokom dana, i informacije o nedostatku svetlosti noću. "Nedostatak svetlosti" je ono što pokreće naš mozak da proizvodi melatonin, čineći nas pospanim i spremnim na san, .

SAVETI GRADSKOG ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE BEOGRAD

1. Što više se krećite na svežem vazduhu 2. Izlažite se suncu kad god je to moguće 3. Jedite laganu hranu 4. Ne zaboravite da uzimate po 400 g voća i povrća dnevno 5. Pijte dva do tri litra tečnosti dnevno 6. Smanjite cigarete i alkohol 7. Izbegavajte stres 8. Rekreirajte se 9. Posvetite se hobiju i druženju sa prijateljima 10. Odmarajte se dovoljno i spavajte najmanje osam sati

Osobama koje nemaju veće probleme sa zdravljem preporučuje se što više fizičke aktivnosti, dok bi srčani bolesnici trebalo da miruju dok vremenska promena ne prođe, savetuje Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.

Ishrana u proleće

Zimi ljudi uglavnom ograniče svoje kretanje, a vazduh koji u gradovima udišu njegovi stanovnici zbog intenzivnog saobraćaja, loženja u kućama, rada toplana postaje dosta zagađeniji. Sa druge strane, nema ni dovoljno zelenila koje bi prečišćavalo vazduh.

Uz sve to, zimi se uglavnom koristi teža hrana, više termički obrađena, sa mnogo manje korisnih sastojaka. Ljudi koji koriste meso u ishrani u tom periodu pretežno koriste dosta mesnih prerađevinašto se sve vrlo negativno odražava na organizam. Početkom proleća zasićenost organizma toksičnim materijama izraženija je u odnosu na ostatak godine.

Nije retkost da se u proleće kod ljudi poremeti telesna težina (ugoje se ili prekomerno oslabe), oslabi zaštitni sistem i javi se takozvani prolećni umor, a često se mogu aktivirati i različite hronične bolesti. Šta možemo uraditi kako bismo ovu situaciju u značajnoj meri ublažili, ili pak otklonili štetne posledice koje se javljaju u ovo doba godine? 

Foto: pexels.com

Neka od veoma važnih pravila:

1. Izvršiti korekcije u količini hrane. Dolaskom toplijih i sunčanijih dana smanjuje se potreba za većom količinom hrane koju smo unosili tokom zime radi zagrevanja tela;

2. Koristiti što zdravije, neoštećeno i bez najmanjih tragova buđi voće i povrće iz prethodne sezone;

3. Veoma je važno da se trudimo da u proleće obogatimo svoju ishranu sa što više sveže ubranog sezonskog zeleniša. (kupus, kelj, kelj pupčar, plod i listovi kelerabe, list karfiola, brokolija, raštana...) ili namirnice iz prethodne sezone, uzgojene na što zdraviji način, ali i pravilno čuvane, ili one tek izvađene iz bašte: cveklu, šargarepu, peršunov list i koren, bundevu, beli i crni luk, praziluk, , paškanat, belu i crnu rotkvu, endiviju, ren (koren), blitvu, spanać.

4. Takođe, koristite proklijalo povrće, npr. beli i crni luk. U tim izdancima nalazi se pravo bogatstvo minerala, vitamina, enzima ili, na primer, fitoncida (prirodnog antibiotika koji se koristi za uništavanje raznih parazita, mlade listove blitve. Zbog bogatog vitaminskog i mineralnog sastava, ali i visokog sadržaja oksalne kiseline, ne preporučuje se više od 1–2 puta nedeljno.

5. Uzimajte vitamin C kako biste ublažili depresiju i druge prolećne tegobe, jer one nastaju baš zbog manjka ovog vitamina.

Foto: pexels.com

Tegobe s varenjem

Za one koji pate od gastritisa ili upale sluzokože želuca proleće je neprijatno godišnje doba. Promene spoljašnje temperature predstavljaju stres za organizam, a naročito za organe za varenje. U proleće dolazi do povećanog lučenja kiseline koja nadražuje zidove želuca, pa se javljaju neprijatne tegobe poput mučnine i bola. Upala sluzokože želuca nije prolazan zdravstveni problem jer, ako se ne leči, može da preraste u mnogo ozbiljnija oboljenja organa za varenje.

Kako protiv prolećnog umora i slabosti

Kako razlog prolećnog umora počiva u tome što čovekov organizam nije sposoban da se naglo prilagodi promenama u atmosferi, a posle zime je još i dodatno metabolički iscrpljen, oni koji pate od prolećnog umora mogu da olakšaju tegobe uzimanjem vitamina, minerala i fizičkom aktivnošću Posle duge zime i jednolične ishrane, sunce i naglo otopljenje često donose i prolećni umor. Prema rečima lekara, prolećni umor nije medicinski značajan, ali može da oteža svakodnevni život. Kako bi izbegli zdravstvene tegobe, lekari savetuju veći unos vitamina i postepeno povećanje fizičkih aktivnosti.

10 vrednih saveta

- Unos odgovarajućih vitamina - brzo i efikasno umor otklanja vitamin C, pa se preporučuje uzimanje agruma, kivija, ali i paprike i peršuna koji su naročito bogati ovim vitaminom. Dobre su i namirnice bogate rastvorljivim vlaknima, kao što su jabuke, zob i mahunarke.

- Dnevni unos gvožđa - neki od simptoma nedostatka gvožđa koji ima važnu ulogu u izgradnji hemoglobina i jačanju imunog sistema, jesu česta pospanost i loše raspoloženje. Mešovitom ishranom može da se obezbedi oko 10-30 miligrama gvožđa dnevno. Najbogatiji izvori su džigerica, meso, jaja, piletina, riba, soja, bundeva, zob, grašak, smokva. Gvožđe će se bolje resorbovati iz hrane uz pomoć vitamina C.

- Unos tečnosti - dnevno treba popiti oko dva litra tečnosti. Voda regulišete probavu i na taj način se brže izbacuju nakupljeni toksini, čime se smanjuje i osećaj umora. Po želji, u vodu može da se doda malo limunovog soka, ovaj napitak je dobar za osveženje. Korisna je i mineralna voda koja gasi žeđ i dovodi u ravnotežu nivo minerala u organizmu, reguliše varenje i vraća neophodnu snagu.

- Dovoljno sna - protiv prolećnog umora može da pomogne i zdrav san od osam sati i odlazak na spavanje ranije nego obično. Ujutru, čim se probudite, ustanite iz kreveta bez odlaganja, nemojte da se izležavate bez potrebe.

- Redovno tuširanje - preporučuje se jutarnje tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom, ali da hladna bude na kraju, a uveče opuštanje u toploj kupki sa eteričnim uljima, koja će osvežiti kožu i povoljno uticati na varenje.

Foto: Shutterstock

- Masaža - dok ste pod tušem možete da se izmasirate mlazom mlake vode. Krvotok će se ubrzati, a talas pozitivne energije će preplaviti telo. Posle tuširanja istrljajte se snažno peškirom, od nogu nagore.

- Dovoljno svetlosti - kad god možete izađite u prirodu i uživajte u prirodnoj svetlosti koja utiče na poboljšanje raspoloženja i na smanjenje pospanosti. Svetlost takođe smanjuje proizvodnju hormona melatonina koji izaziva pospanost.

- Čajevi - jednom do dva puta nedeljno treba očisti organizam, najbolje prirodnim biljnim čajevima. Čaj od sleza i ekstrakt korena maslačka pomažu pri izlučivanju otpadnih materija iz bubrega, a uvin čaj je odličan diuretik i čistač urinarnog trakta. Listovi i latice ruže deluju osvežavajuće i pročišćavaju organizam - dobri su diuretici i ubrzavaju eliminaciju otrovnih materija.

Foto: Shutterstock

- Alkohol - treba ograničiti uzimanje alkohola, jer deluje depresivno na centralni nervni sistem, a smanjuje i nivo šećera u krvi. Takođe treba izbegavati kafu, crni čaj, gazirane napitke i slatkiše.

Bonus video: