OSOBAMA SA ZAPALJENSKIM BOLESTIMA CREVA TREBA DATI STATUS INVALIDA U SRBIJI! Kako je to REŠENO u HRVATSKOJ...

Pacijenti oboleli od zapaljenskih bolesti creva u Srbiji traže da imaju status invalida. U Hrvatskoj je to postignuto

To su pacijenti u grupi radno aktivnih, koji najvećim delom oboljevaju do 40.godine života, mada ima se kod nekih javlja i posle 50. i 60.godine. Lekari se zalažu da se mladim ljudima omogući da završe školu, da normalno rade i da ostvare želju da imaju porodicu i decu.

Pacijenti koji to ne mogu da ostvare, kako kažu stručnjaci, postaju psihički izmenjeni, što može dramatično da pokvari njihov kvalitet života. Ti pacijenti spolja ne samo što ne izgledaju da su bog-zna-kako bolesni, već je ponekad teško i postaviti im dijagnozu u pravo vreme. 

-Ja više volim da kažem za ove bolesti da je to ''borba sa vremenom''. Ako se pacijent prepozna u pravo vreme i da mu se pravi lek u pravoj dozi, postoji šansa da se u startu najviše pomogne, jer je prirodan tok bolesti nepovoljan - kaže prof.dr Dino Tarabar iz KBC ''Dr Dragiša Mišović''.

 

Foto: privatna arhiva

 

Preterani imunološki odgovor

Prof.dr Tarabar upozorava da su to u početku inflamatorne bolesti creva, ali da posle nekoliko godina prirodan tok bolesti vodi u komplikaciju fibroze.

-Za fibrotične promene na crevima nema leka. Onda se završava kod hirurga. Kad se pacijentu skrati crevo, kad ima fistule (pogotovo kod mladih žena između rektuma i vagine), tu više nema mogućnosti ni za kakav normalan seksualni odnos, niti za osnivanuje porodice. To je ono što moramo da prepoznamo i lečimo - naglašava prof.dr Tarabar. 

U pitanju je netipična manifestacija bolesti. Pacijenti imaju bolove u trbuhu, učestale stolice (sa ili bez primesa krvi), gube na težini.

-Međutim, bolest se nekad ispoljava nejasnim febrilnim stanjima i uopšte nema problema sa pražnjenjem već sa anemijom nepoznatog uzroka, a može biti i okultno krvarenje koje se ne vidi. Te atipične  manifestacije mogu da zavedu lekare na primarnom nivou. Tu se negde gube ti pacijenti i treba im više vremena da dođu do gatstroenterologa. To je uzrok zašto neki pacijenti zakasne sa dijagnozom - kaže prof.dr Tarabar za portal Informer.rs 

On dodaje da se danas smatra da se radi o preteranom imunološkom odgovoru koji se manifestuje upalom (preterani upalni odgovor) na sopstvene bakterije u crevima gde postoji više bakterija, nego svih ćelija organizma koje čovek ima.

-Kada bi se izvukao iz creva radi se o jednom organu (mirkobiom) koji je težak oko kilogram i po sa deset puta više bakterija nego drugih ćelija. Te bakterije završavaju metabolizam ugljenih (hidrata, masti i belančevina), stvarajući vitamine i hranu za creva - navodi prof.dr Tarabar za portal Informer.rs

 

''Greška'' u crevima

Ako se dobre bakterije nahrane, one će da nahrane creva. To je ozbiljan proces.

-Ali, u jednom trenutku dolazi do greške, koja može biti provocirana spoljnim faktorima (preterana upotreba antibiotika i antireumatika). Čak smo primetili i da deca koja dođu na svet carskim rezom koja ne prođu vaginalni put i dođu prvi put u kontakt sa majčinim bakterijama, kasnije su češći potencijalni pacijenti od inflamatornih bolesti - podvlači prof.dr Tarabar za portal Informer.rs 

Zato je i osnovano Udruženje lekara koji se isključivo bave ovom oblašću u cilju razmenjivanja znanje kako bi pomogli pacijentima koji boluju od inflamatornih bolesti creva. 

-Ova inicijativa je sad usmerena na državu da se prepozna taj stepen invalidnosti da bi im bio bolji kvalitete života. Potrebno je da im se omogući da ne stoje u redovima u Pošti i banci, ili ispred pozorišta i bioskopa, odnosno bilo kakvih drugih socijalnih aktivnosti. Ti ljudi zbog toga ostaju kod kuće, lišeni kontakata i druženja. Umesto toga je potrebno da zajedno sa nama žive svoje normalne živote - ističe prof.dr Tarabar. 

 

Foto: privatna arhiva

 

 

Foto: youtube.com

 

''Vesternizacija'' u ishrani

Govoreći o važnosti adekvatne ishrane, prof.dr Tarabar ističe da hrana ne sme da ima preterane količine slatkog i začinjenog.

-Sve ono što je došlo sa Zapada, kako mi kažemo ''vesternizacijom'' u ishrani, dovelo je do pojave tih bolesti. Interesantan je podatak da je ulcerozni kolitis registrovan u Americi krajem 19.veka, a u Kini tek 1966.godine, što se odnosi na ceo istočni deo Azije kada je počeo da se ponaša i hrani kao ljudi na Zapadu - navodi prof.dr Tarabar za portal Informer.rs

On dodaje da ljudi na Dalekom Istoku kada su jeli svoju hranu koja nije bila ni tako slatka, ni pržena, ni procesuirana nisu imali te bolesti. Međutim, kada su se okrenuli drugoj ishrani, potpuno su promenili svoju mikrobiotu.

U jednom trenutku organizam tu hranu prepoznaje kao nešto strano, pri čemu antibiotici dodatno uništavaju dobre bakterije.

-Tada se stvara predispozicija da organizam zapaljenski reaguje  na sopstvene bakterije. Ta upala nije klasična kao kada se pojede pokvareno jaje ili sladoled, već je to kontinuirana i hronična bolest. Danas se na sreću lekovima zaustavlja upala, što je najvažnije da se uradi na početku bolesti, jer svaka hronična nekontrolisana upala vodi u karcinom - upozorava prof.dr Tarabar za portal Informer.rs  

 

Bonus video:

 

  

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.