OSEĆAJ POSPANOSTI I TEŽINE U NOGAMA I OČNIM KAPCIMA CEO DAN NIJE NORMALAN! Evo, O ČEMU se radi...

Ako se budite umorni i neispavani možda imate problem sa poremećajem sna

Najveći broj ljudi, oko 60 odsto spava izmedju šest i osam sati dnevno, 36 odsto ljudi spava više od osam sati dnevno, dok manje od 4 odsto spava manje od šest sati. Ne postoji razlika o potrebi spavanja izmedju muškarca i žene.

Spavanje i sanjanje su neophodni za jutarnje odmorno buđenje. Normalno stanje je kada se osoba oseća odmoreno nakon buđenja i zadržava taj osećaj tokom dana. Dugotrajno iscrpljivanje i nespavanje dovodi do teških nenormalnosti u funkcionisanju mozga.

Foto: Informer.rs

 

Mnogi istraživači zastupaju teoriju da dnevni umor sintetiše supstancu koja se zove Hipnotoksin, a koja aktivira deo mozga - retikularnu formaciju koja je zadužena za spavanje. Spavanje nije samo stanje svesti, već i stanje izmenjene telesne hemije. Nespavanje dovodi do umora, slabije koncentracije, anksioznosti, nemogućnosti obavlja kordinisanih pokreta, nerazumljivog govora, oštećenja vida.

 

 

Problemi sa snom

Treba razlikovati probleme sa spavanjem, primarne poremećaje sna i poremećaje sna koji su uzrokovani nekim medicinskim stanjem. Problemi sa spavanjem često nastaju zbog loše higijene spavanja, odnosno loših navika.

Radi se o navikama i faktorima okoline na koje se može uticati i koje je moguće kontrolisati. Ovde spadaju pušenje, konzumiranje alkohola ili kofeina, intenzivno vežbanje ili konzumiranje velikih obroka hrane pre spavanja.

Tu su takođe i umor uzrokovan promenom vremenskih zona prilikom putovanja i psihološki stresovi koji dovode do otežanog uspavljivanja ili spavanja, poput rokova na poslu, ispita, bračnih konflikata ili poslovnih kriza.

Kao najčešči poremećaji spavanja navode se: poremećaj rem faze sna, noćni strahovi, škrgutanje zubima (bruksizam), sindrom nemirnih nogu, apneja u snu, Klajn-Levinov sindrom, pričanje u snu (somnilokvija) i narkolepsija.

 

Uticaj vremenskih prilika

U poslednjih desetak godina svedoci smo naglih vremenskih promena. Godišnja doba smenjuju se bez prelaznih razdoblja, a dnevne razlike u temperaturi ponekad iznose 15–20°C.

Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba koje izaziva promena vremena pati gotovo polovina svetske populacije. Pod meteorološkim faktorima podrazumevaju se temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša i grmljavina, kao i efekat jonizacije.

Oprez nije na odmet, naročito kada vremenski ekstremi, veoma hladne zime i topla i sparna leta sve više postaju naša svakodnevica. „Kritične tačke” jesu prelazi između godišnjih doba, kada su učestalije pojave bolesti i smrtnosti. Srećom, problemi koji nastaju usled oscilacija u temperaturi, jonizaciji, vlažnosti i pritisku vazduha nestaju čim se vreme stabilizuje.

Jaka hladnoća deluje na vazokonstrikciju (stezanje, suženje) krvnih sudova, kako perifernih (bolovi u nogama i smanjuje se kilometraža koju osoba može da pređe), tako i krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić (koronarni krvni sudovi).

To može da bude jedan od uzroka pogoršanja koronarne bolesti, pa čak može dovesti i do infarkta srca, a deluje i na krvne sudove mozga, pa može biti uzrok šloga. Hladno vreme može da dovede i do pogoršanja hroničnog opstruktivnog bronhitisa ili astme, dok toplo i vlažno vreme ne pogoduje plućnim bolesnicima. Prisutan je i efekat na psihičko i opšte fizičko stanje kada duva jugo, tada su i češći napadi kamena u bubregu, žučnoj kesi.

 

 

Sve su ovo razlozi što postoji posebna nauka – biometeorologija – koja se bavi proučavanjem uticaja vremenskih prilika na zdravlje ljudi. Danas uz prognozu vremena često imamo i biometeorološki izveštaj o vremenu i uticaju na zdravlje ljudi i lekarske savete kako hronični bolesnici da se ponašaju.

U periodu naglih vremenskih promena, nepogoda, vetra, kiše, u atmosferi se stvara veća količina pozitivnih jona na koje naš organizam reaguje. Biometerolozi, koji se bave proučavanjem uticaja vremenskih promena na zdravlje ljudi, kažu da tada funkcija hipotalamusa i hipofize može biti izmenjana (lučenja hormona), tj. može dovesti do smanjenja količine adrenalina, što može prouzrokovati depresiju i povećanje količine serotonima, što može dovesti do glavobolje i migrene.

Nagla promena vremena od vedrog i sunčanog do oblačnog utiče na nivo melatonina u organizmu, pa postajemo pospani, inertni, potišteni tokom dana kada je oblačno.

Sve je ovo mnogo prisutnije kod senzitivnijih osoba i svih hroničnih bolesnika, kako kardiovaskularnih, tako i gastroenteroloških, reumatoloških, a posebno kod psihijatrijskih bolesnika, koji mnogo teže podnose te nagle promene vremena.

 

Bonus video:

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.