ČUDO OD BILJKE! Medvedu je ona prvi prolećni obrok, a za ljude predstavlja riznicu zdravlja!

Sremuš je biljka iz porodice lukova i predstavlja savršen čistač krvi od otrova koji su se nagomilali tokom zime u organizmu

Sremuš je u proleće najdelotvorniji. ​Sremuš je još poznat i pod nazivima divlji i medveđi luk. Medveđi luk je dobio naziv zahvaljujući medvedu kojem je to prvi prolećni obrok. Medved nakon dugog zimskog sna treba nešto brzo za okrepu, a medveđi luk mu pruža sve ono što mu treba.

Foto: wikipedia

Iako su poznati zdravstveni benefiti ove biljke i aroma koja neodoljivo podseća na nešto blažu verziju beloga luka, sremuš još uvek na jelovnicima nema ono mesto koje zaslužuje.

Ipak, važno je da upozorimo, ukoliko krenete u potragu za ovom poslasticom, ne bi li obogatili pokoji recept, budite oprezni, jer ljudi znaju da ga zamene s otrovnim biljkama.

Upravo ti vesnici proleća, mladi listovi sremuša su najukusniji i najzdraviji, kažu nutricionisti.

- Stari listovi sremuša imaju ljući i oporiji ukus, tako da se lišće sremuša, najčešće koristi za pripremu salate. Sremuš se takođe može koristiti za regulaciju krvnog pritiska, smanjenja masnoće u krvi i protiv crevnih parazita - kaže nutricionista Irena Petrović.

Jedna od najvećih vrednosti sremuša jeste vitamin C koji je neophodan za lečenje prolećnog umora, jer preko zime se uglavnom koriste namirnice, koje su termički tretirane čime se smanjuje deo vitamina.

 

Lukovice za lekove

Sa branjem listova prestaje se čim biljka počne da cveta, ali se zato lukovice skupljaju u letnjim i jesenjim mesecima i služe za spravljenje različitih lekova.

Sremuš raste u grozdovima i ima prepoznatljiv miris belog luka. Koristi se u tradicionalnoj medicini za lečenje visokog krvnog pritiska, reguliše nivo holesterola i stomačne tegobe. Divlji beli luk se koristi u ishrani. Terapeutski deluje kao i beli luk, sremuš ima eterična ulja koja sadrže sumpor (alicin).

Divlji beli luk snižava visok krvni pritisak, koji ako se ne leči može dovesti do ateroskleroze, srčanog i moždanog udara. Ova biljka ima mogućnost da širi krvne sudove i čini ih elastičnim, jača srčani mišić.

Antibakterijska i antigljivična jedinjenja povoljno deluju na ravnotežu bakterijske flore, umiruju upale, nadimanje, grčeve, zatvor i druge stomačne probleme. Štiti organizam od prehlada i gripa, pročišćava disajne puteve, olakšava disanje i umiruje kašalj.

Veruje se i da divlji beli luk ima i antikancerogena svojstva.

Foto: Shutterstock

Pesto i tinktura od sremuša

Većina ljudi koristi divlji beli luk kao zamenu za beli luk. Listovi sremuša se beru tokom aprila i maja i dodaju u variva, jela od mesa, marinade, salate. Od sremuša se može napraviti pesto.

Pesto sos od sremuša

Potrebno:

sremuš (listovi 100 grama)
pinjola, orasi, badem ili suncokret (50 grama)
soli (po ukusu)
sir (50 grama)
limun (sok kašičica)
maslinovo ulje (100 ml)

Priprema: 

Sremuš, koštunjavo voće i so samleti dok se ne sjedini. Sir narendati, pa dodati prethodno napravljenoj smesi i začiniti sokom od limuna i maslinovim uljem. Pesto može da se čuva u frižideru nedelju dana.

Tinktura od sremuša

Od sremuša se pravi i tinktura za koju se smatra da pomaže kod reumatičnih tegoba i pročišćuje krv. Sitno se isecka oko 20 listova sremuša kojima se doda jedan litar domaće rakije.

 

Bonus video:

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.