AKO NEKO IMA ŠTETNU NAVIKU I MENTALNI POREMEĆAJ, UTVRĐUJE SE DA LI JE STARIJA ''KOKOŠKA ILI JAJE''! Evo, ŠTA o tome KAŽE naš sagovornik...

7.maja i u Srbiji će se obeležiti Internacionalni dan smanjenja štetnosti. Ovaj koncept se odnosi na usvajanje zdravih stilova života

Rizik od hroničnih-nezaraznih bolesti može da se smanji ''hvatanjem u koštac'' sa štetnim navikama, odnosno usvajanjem zdravih životnih stilova (od borbe protiv duvanskog dima do povećanja fizičke aktivnosti, uz smanjenje sedećeg načina života) i raznih navika vezane za ishranu.

-Samo na genetiku (ne može) ili vrlo malo može da se utiče - kaže za portal Informer.rs Igor Pantić,vanredni profesor na Medicinskom fakultetu  u Beogradu, specijalista psihijatrije i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haiti u Izraelu.

Foto: privatna arhiva

Alternativne metode

Koncept smanjenja štetnosti je nedovoljno poznat u široj javnosti, ali se dosta široko primenjuje.

-U okviru tog koncepta se prihvata da je šteta naneta, kao i da ne može preko noći da se ukloni uzrok štete, ali pokušamo da primenimo alternativne metode da kako bi se šteta redukovala. Koncept može da se primeni najviše u psihijatriji kod bolesti zavisnosti (narkomanije gde se vrši edukacija intravenskih narkomana, odnosno određene intervencije u cilju smanjenja krvno-prenosivih krvnih bolesti -virusa)- objašnjava prof.dr Pantić.

Inače, poslednjih godina postoji inicijativa da se ovaj koncept primeni i u oblasti pušenja duvana gde se pokušava da se stvore određeni inovativni proizvodi, koji smanjuju otpuštanje duvanskog dima kroz smanjenje sagorevanje duvana. Takođe, postoje pokušaji da se koncept primeni i u drugim oblastima, na primer stvaranjem prehrambenih proizvoda koji imaju manji procenat šećera ili masti, odnosno njihovom zamenom manje štetnim proizvodima sa manjim procentom štetnih materija.

E, sad mnogi će reći da je lako pričati o promeni štetnih navika. Ali, kako neko može da sebi uskrati, recimo šećer? 

-Promeniti štetnu naviku je veoma teško, jer je to kompleksna pojava. U principu kod navike postoji obrazac ponašanja koji je adiktivan (zavistan) i predstavlja  samo jednu stranu problema. Postoje i druge dimenzije, recimo specifičan emocionalan odnos prema navici. Na primer, ako smo imali roditelje koji su imali istu štetnu naviku, koju smo asocirali sa pozitivnom emocijom, jer smo voleli roditelje - objašnjava prof.dr Pantić. 

Prema njegovim rečima, odvikavanje od štetnih navika zavisi od prirode navike. Neke navike su benigne, na primer gledanje televizije u određeno vreme ili provođenje malo više vremena ispred ekrana nego što smo planirali. Ponekad takva navika može realtivno brzo da se izmeni.

-Ali, neke navike su mnogo više ustaljene i mnogo su više deo našeg svakodnevnog ponašanja. Takođe, zavisi i od toga koliko dugo smo usvajali takvu naviku, opdnosno da li smo je usvojili pre mesec dana pa sada pokušavamo da je izmenimo ili smo je usvojili kao dete i tada je mnogo teže da se izmeni - naglašava prof.dr Pantić.

Princip ''nulte tolerancije''

Ponekad je, kako kaže prof.dr Pantić dovoljno primeniti neki alternativniji, fleksibilniji i tolerantniji pristup gde ćemo usvojiti neki manje štetan oblik ponašanja, koji će biti tranzicija prema potpunom  usvajanju zdravog životnog stila.

-Ukoliko primenimo princip ''nulte tolerancije'' u odnosu sa pacijentom gde je lekar kategoričan i rigidan, postoji određeni rizik da će pacijent reći ''Nećeš ti da mi govoriš kako ću da organizujem svoj život, nego ću raditi kako hoću''. Takav pristup treba oprezno primenjivati. Ponekad je ipak neophodno da lekar zauzme čvrt stav i da insistira da se radikalno promeni ponašanje kako bi se pomoglo pacijentu na osnovu naučnih dokaza- objašnjava za portal Informer.rs prof.dr Pantić.

Naravno, ukoliko je neko odavno usvojio taj obrazac ponašanja biće potrebno dosta vremena da se promeni štetna navika.

-Lekari treba da insitiraju da pacijent u potpunosti prestane da puši. Često se dešava da dugogodišnji pušač neće da ostavi pušenje. Tada je potrebno, u skladu sa medicinskim dokazima, da se razmotre eventualni pristupi za smanjenje štete. Treba videti da li se i u  kojoj meri ta šteta može smanjiti - ukazuje naš sagovornik.

Foto: Pixabay

Izazov za psihijatre

Štetne navike mogu da imaju različite psihološke posledice.

-U psihijatriji  se u zavisnosti od navike sučavamo sa različitim afektivnim i anksiozniom poremećajima i nesanicom. Imamo dosta pacijenata koji mnogo vremena provode ispred svojih ekrana (smart telefona, TV i kompjutera) i to se pretvori u zavisnost iako nije u klasifikacijama bolesti. Ali, često se dešava da je posledica takve veoma štetne navike recimo nesanica, a ponekad i depresija ili neki anksiozni poremećaj - upozorava profdr Pantić za portal Informer.rs

On dodaje da je psihijatar često pred dilemom kada dobije takvog pacijenta, koji ima i neki štetni obrazac ponašanja i neku  psihičku manifestaciju, odnosno mentalni poremećaj. Jer, tada treba utvrditi šta je starije ''kokoška ili jaje''. Drugim rečima, da li je pacijent prvo bio depresivan ili je imao  anksiozni poremećaj posle čega je usvojio štetnu naviku, koja je zapravo posledica ili je bilo obrnuto obrnuto.

-To je veliki o izazov za psihijatra - veli prof.dr Pantić.

Na naše pitanje o psihičkom zdravlju nacije, sagovornik portala Informer.rs odgovara:

-Korona je ostavila značajne posledice po mentalno zdravlje svih nacija. Prema mnogim naučnicima i psihijatrima beleži se porast u incidenciji anksioznih poremećaj i depresije u pojedinim populacionim grupama. Najočigledniji primer su zdravstveni radnici, koji su puno radili prekovremeno i imali puno teških pacijenata zbog čega su bili izloženi mentalnom (di)stresu.

Što se tiče posledica po mentalno zdravlje nacije, to će se tek ispitati. 

-Potrebno je više godina da se vidi da li će u budućnosti biti povećana učestalost poremećaja poput afektivnih poremećaja, odnosno depresije i anksioznih poremećaja- zaključuje prof.dr Pantić za portal Informer.rs

 

Bonus video: