Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Društvo
KADA SAM ČUO DA IMAM HIV ZAJECAO SAM! Te crne slike u glavi su bile strašne...
Terapija za HIV je dostupna u Srbiji, besplatna je, a postoje i savremeni lekovi sa malo neželjenih efekata
12.05.2022
20:35
Aleksandar Milutinović
Vesti
SRBIJO, DIVI SE! Ovi mladi Novosađani položili su ispit humanosti! Nećete verovati šta sve čine za ugrožene...
Novosadska kuhinja solidarnosti u subotu obeležava dve godine postojanja. Ova grupa mladih volontera svakog utorka i subote priprema obroke za najugroženije porodice. Sami se snalaze i za gorivo, jer kada ručak bude gotov, volonteri ga odnose korisnicima
Koliko je ovaj primer humanosti danas redak, kao i zašto je za svakog pojedinca važno da pomaže drugima - razgovarali smo sa Natašom Todorović, psihologom, predsednicom Gerontološkog društva Srbije, stručnom saradnicom Crvenog krsta Srbije i predstavnikom Međunarodne mreže za prevenciju nasilja nad starijima za Evropu.
Foto: pixabay
Solidarnost počinje u ulici i zgradi
- Upravo pandemija COVID-19 pokazala je da postoji solidarnost u društvu da u najtežim situacijama postoji ona "prirodna" solidarnost, potreba da nekome pomogneš, nekome ko je u nevolji i dok je prisutan direktan osećaj ugroženosti. Ta solidarnost se ogledala ne samo kroz aktivnost volonterskih organizacija, već kroz aktivnost običnih ljudi, rođaka i komšija - kaže Todorović za portal Informer.rs
Ona dodaje da moramo biti svesni da solidarnost počinje upravo u ulici i zgradi u kojoj živimo, u školi koju pohađamo u organizaciji u kojoj radimo. Ali, da se mora mnogo više promovisati kao značajna vrednost jednog društva i zajednice.
Na nedostatak solidarnosti, kako kaže naša sagovornica utiče nedovoljno promovisanje značaja solidarnosti u društvu i zajednici, pošto to često nije značajna dnevna tema.
-Takođe, solidarnost bi trebalo da bude deo obrazovnog sistema, da se ljudi nauče i imaju osećaj da je potrebno “vratiti zajednici” za ono što je ona uložila u nas - podvlači Todorović.
Poreklo reči solidarnost
Reč solidarnost potiče od latinske reči “solidus” koje je, u starom Rimu, bilo oznaka za čvrst novac (kovanicu), ali se, s vremenom, kroz imenicu solidarnost sve više vezuje “socijalna solidarnost” što bi ukratko, značilo međuzavisnost ljudi. Zasniva se na jedinstvu određenih radnji ili uverenja, to je određena vrsta međusobne pomoći i podrške. Takođe, ljudi mogu biti solidarni jedni s drugima ako imaju jedan cilj koji žele postići. Filozof i teoretičar Emil Dirkem govoreći o solidarnosti u svojim delima, istražujući društvo i koncept podele radan smatra da je solidarnost nešto moralno što prkosi objašnjenju, posmatranju ili merenju. To najviše dobro, velika vriednost koju mogu prepoznati svi članovi jednog društva.
Društvo i lokalne zajednice moraju mnogo više da vrednuju solidarnost kao poželjnu i važnu vrlinu. Ljudi su solidarni iz altruističkih razloga, jer žele da pomognu i osećaju se bolje što su uradili nešto korisno i pomogli nekome.
Todorović naglašava da je važno da kao društvo imamo i socijalnu gratifikaciju za one koji pomažu.
- Jer postoje ljudi kojima je svakodnevni život kontinuirano borba za preživljavanje i koji u odnosu na druge ljude žive u otežanim ekonomskim, zdravstvenim ili socijalnim okolnostima. Upravo tim ljudima su potrebne pomoć i podrška na dnevnom nivou, kao i kontinuirana solidarnost - ukazuje Todorović za portal Informer.rs
Pozitivni efekti solidarnosti i volontiranja
- Ima potencijal jačanja kohezije društva.
- Može doprineti stvaranju pozitivnih promena u društvu.
- Kroz volontiranje pomažemo drugima, ali i ukazujemo na probleme i potrebe oko nas.
- Volontiranje osnažuje pojedinca.
- Volontiranje povećava samopouzdanje.
- Volontiranje suzbija depresiju.
- Volontiranje vam pomaže da ostanete fizički zdravi.
- Izgrađuje osećaj solidarnosti, omogućava da oni koji imaju otežane životne okolnosti postanu ravnopravni članovi društva.
- Štiti ranjive ugrožene grupe od ekonomske, društvene i političke marginaliza
Pomaganje drugima poboljšava zdravstveno stanje
Istraživanje Univerziteta u Mičigenu pokazalo da oni koji pomažu drugima žive duže od onih koji ne pomažu nikome ili pomažu, ali iz sebičnih razloga.
- Podaci prikupljeni iz Vinskonsin longitudinalne studije 10.000 stanovnika praćenih od 1957. do 2008. godine. Prosek godina je 2008. bio 69 i polovina su bile žene - navodi Todorović.
Ona dodaje da su ispitanici popunili upitnike koji se odnose na volontiranje (dužinu i razlog). Statistika je pokazala da je triput manja stopa smrtnosti kod onih koji volontiraju iz altruističkih razloga. Pritom, stopa smrtnosti je ista kod onih koji volontiraju iz egocentričnih razloga i onih koji ne volontiraju.
- Najsrećniji je onaj čovek, koji je učinio srećnim najviše drugih ljudi - Denis Diderot.
Bonus video:
Sport
NEVIĐENA BRUKA U PODGORICI! Crnogorci, je l’ vas bar malo sramota?!
104. 11. 2026. u 13:14
204. 11. 2026. u 13:14
Sport
HRVAT GURNUO PRST U OKO RUSIMA! Nećete kročiti u Evropu, niko vas ne želi osim tog prevaranta
104. 11. 2026. u 08:22 >> 12:19
204. 11. 2026. u 08:22 >> 12:19
PROČITAJTE JOŠ
Društvo
KADA SAM ČUO DA IMAM HIV ZAJECAO SAM! Te crne slike u glavi su bile strašne...
Terapija za HIV je dostupna u Srbiji, besplatna je, a postoje i savremeni lekovi sa malo neželjenih efekata
12.05.2022
20:35
Komentari