SRBIJO, DIVI SE! Ovi mladi Novosađani položili su ispit humanosti! Nećete verovati šta sve čine za ugrožene...

Novosadska kuhinja solidarnosti u subotu obeležava dve godine postojanja. Ova grupa mladih volontera svakog utorka i subote priprema obroke za najugroženije porodice. Sami se snalaze i za gorivo, jer kada ručak bude gotov, volonteri ga odnose korisnicima

Koliko je ovaj primer humanosti danas redak, kao i zašto je za svakog pojedinca važno da pomaže drugima - razgovarali smo sa Natašom Todorović, psihologom, predsednicom Gerontološkog društva Srbije, stručnom saradnicom Crvenog krsta Srbije i predstavnikom Međunarodne mreže za prevenciju nasilja nad starijima za Evropu.

Foto: pixabay

Solidarnost počinje u ulici i zgradi

- Upravo pandemija COVID-19 pokazala je da postoji solidarnost u društvu da u najtežim situacijama postoji ona "prirodna" solidarnost, potreba da nekome pomogneš, nekome ko je u nevolji i dok je prisutan direktan osećaj ugroženosti. Ta solidarnost se ogledala ne samo kroz aktivnost volonterskih organizacija, već kroz aktivnost običnih ljudi, rođaka i komšija - kaže Todorović za portal Informer.rs

Ona dodaje da moramo biti svesni da solidarnost počinje upravo u ulici i zgradi u kojoj živimo, u školi koju pohađamo u organizaciji u kojoj radimo. Ali, da se mora mnogo više promovisati kao značajna vrednost jednog društva i zajednice.

Na nedostatak solidarnosti, kako kaže naša sagovornica utiče nedovoljno promovisanje značaja solidarnosti u društvu i zajednici, pošto to često nije značajna dnevna tema.

-Takođe, solidarnost bi trebalo da bude deo obrazovnog sistema, da se ljudi nauče i imaju osećaj da je potrebno “vratiti zajednici” za ono što je ona uložila u nas - podvlači Todorović.

Društvo i lokalne zajednice moraju mnogo više da vrednuju solidarnost kao poželjnu i važnu vrlinu. Ljudi su solidarni iz altruističkih razloga, jer žele da pomognu i osećaju se bolje što su uradili nešto korisno i pomogli nekome.

Todorović naglašava da je važno da kao društvo imamo i socijalnu gratifikaciju za one koji pomažu.

- Jer postoje ljudi kojima je svakodnevni život kontinuirano borba za preživljavanje i koji u odnosu na druge ljude žive u otežanim ekonomskim, zdravstvenim ili socijalnim okolnostima. Upravo tim ljudima su potrebne pomoć i podrška na dnevnom nivou, kao i kontinuirana solidarnost - ukazuje Todorović za portal Informer.rs

Pozitivni efekti solidarnosti i volontiranja

Pomaganje drugima poboljšava zdravstveno stanje 

Istraživanje Univerziteta u Mičigenu pokazalo da oni koji pomažu drugima žive duže od onih koji ne pomažu nikome ili pomažu, ali iz sebičnih razloga.

- Podaci prikupljeni iz Vinskonsin longitudinalne studije 10.000 stanovnika praćenih od 1957. do 2008. godine. Prosek godina je 2008. bio 69 i polovina su bile žene - navodi Todorović.

Ona dodaje da su ispitanici popunili upitnike koji se odnose na volontiranje (dužinu i razlog). Statistika je pokazala da je triput manja stopa smrtnosti kod onih koji volontiraju iz altruističkih razloga. Pritom, stopa smrtnosti je ista kod onih koji volontiraju iz egocentričnih razloga i onih koji ne volontiraju.

- Najsrećniji je onaj čovek, koji je učinio srećnim najviše drugih ljudi - Denis Diderot.

 

Bonus video: