SRBIJO, DIVI SE! Ovi mladi Novosađani položili su ispit humanosti! Nećete verovati šta sve čine za ugrožene...

Novosadska kuhinja solidarnosti u subotu obeležava dve godine postojanja. Ova grupa mladih volontera svakog utorka i subote priprema obroke za najugroženije porodice. Sami se snalaze i za gorivo, jer kada ručak bude gotov, volonteri ga odnose korisnicima

Koliko je ovaj primer humanosti danas redak, kao i zašto je za svakog pojedinca važno da pomaže drugima - razgovarali smo sa Natašom Todorović, psihologom, predsednicom Gerontološkog društva Srbije, stručnom saradnicom Crvenog krsta Srbije i predstavnikom Međunarodne mreže za prevenciju nasilja nad starijima za Evropu.

Foto: pixabay

Solidarnost počinje u ulici i zgradi

- Upravo pandemija COVID-19 pokazala je da postoji solidarnost u društvu da u najtežim situacijama postoji ona "prirodna" solidarnost, potreba da nekome pomogneš, nekome ko je u nevolji i dok je prisutan direktan osećaj ugroženosti. Ta solidarnost se ogledala ne samo kroz aktivnost volonterskih organizacija, već kroz aktivnost običnih ljudi, rođaka i komšija - kaže Todorović za portal Informer.rs

Ona dodaje da moramo biti svesni da solidarnost počinje upravo u ulici i zgradi u kojoj živimo, u školi koju pohađamo u organizaciji u kojoj radimo. Ali, da se mora mnogo više promovisati kao značajna vrednost jednog društva i zajednice.

Na nedostatak solidarnosti, kako kaže naša sagovornica utiče nedovoljno promovisanje značaja solidarnosti u društvu i zajednici, pošto to često nije značajna dnevna tema.

-Takođe, solidarnost bi trebalo da bude deo obrazovnog sistema, da se ljudi nauče i imaju osećaj da je potrebno “vratiti zajednici” za ono što je ona uložila u nas - podvlači Todorović.

Društvo i lokalne zajednice moraju mnogo više da vrednuju solidarnost kao poželjnu i važnu vrlinu. Ljudi su solidarni iz altruističkih razloga, jer žele da pomognu i osećaju se bolje što su uradili nešto korisno i pomogli nekome.

Todorović naglašava da je važno da kao društvo imamo i socijalnu gratifikaciju za one koji pomažu.

- Jer postoje ljudi kojima je svakodnevni život kontinuirano borba za preživljavanje i koji u odnosu na druge ljude žive u otežanim ekonomskim, zdravstvenim ili socijalnim okolnostima. Upravo tim ljudima su potrebne pomoć i podrška na dnevnom nivou, kao i kontinuirana solidarnost - ukazuje Todorović za portal Informer.rs

Pozitivni efekti solidarnosti i volontiranja

Pomaganje drugima poboljšava zdravstveno stanje 

Istraživanje Univerziteta u Mičigenu pokazalo da oni koji pomažu drugima žive duže od onih koji ne pomažu nikome ili pomažu, ali iz sebičnih razloga.

- Podaci prikupljeni iz Vinskonsin longitudinalne studije 10.000 stanovnika praćenih od 1957. do 2008. godine. Prosek godina je 2008. bio 69 i polovina su bile žene - navodi Todorović.

Ona dodaje da su ispitanici popunili upitnike koji se odnose na volontiranje (dužinu i razlog). Statistika je pokazala da je triput manja stopa smrtnosti kod onih koji volontiraju iz altruističkih razloga. Pritom, stopa smrtnosti je ista kod onih koji volontiraju iz egocentričnih razloga i onih koji ne volontiraju.

- Najsrećniji je onaj čovek, koji je učinio srećnim najviše drugih ljudi - Denis Diderot.

 

Bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.