''MI PAMTIMO, MI DELUJEMO, MI ŽIVIMO - SA HIV-OM''! Evo kakve su aktivnosti planirane za nedelju u okviru ovogodišnje kampanje!

Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a obeležava se u nedelju 15.maja simboličnim paljenjem lampiona i sveća

U organizaciji Unije organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om u nedelju 15.maja na Akademskom platou u Beogradu u mobilnoj jedinici  od 18 do 21 čas svi zainteresovani moći će da se besplatno posavetuju i testiraju na HIV. 

Ovogodišnja kampanja biće obeležena u više od stotinu zemlja prigodnim manifestacijama. A u Srbiji se obeležava pod sloganom ''Mi pamtimo, mi delujemo, mi živimo sa HIV-om''.

Foto: Aleksandar Plemić

Potrebna je edukacija mladih

Vladimir Antić, predsednik Unije organizacija obolelih od HIV-a naveo je na konferenciji za novinare da se procenjuje da danas u svetu skoro 38 miliona osoba živi sa HIV-om, pri čemu polovinu čine pripadnice lepšeg pola.

-Procena UN je da je od početka epidemije (od 80-tih godina prošlog veka)  više od 36 miliona osoba  koje  su bile inficirane HIV-om umrlo, a da je blizu 79 miliona bilo inficirano  HIV-om-istakao je Antić. 

On je podsetio da bi aktivnosti u okviru kampanje Međunarodnog dana sećanja  na preminule od AIDS-a trebalo bi da pokrenu  što više ljudi i donatora da se uključe u ove aktivnosti okončanja pandemije uzrokovane  HIV-om.

-A posebno da se pojačaju aktivnosti na polju edukacije mladih o HIV-u, lečenju , prevenciji i pružanju podrške osobama koje žive sa HIV-om, kao i da se osnaže da se  osobe koje žive sa ovom bolešću da se bore za svoja prava i da  svi zajedno stvorimo uslove za život bez stigme i diskriminacije - podvukao je Antić.

Besplatno testiranje u Srbiji

O tome šta Ministarstvo zdravlja Srbije čini kako bi se približi globalno postavljenom cilju  da se do 2030. godine zaustavi širenje HIV-a i okonča AIDS govrila je dr Jelena Janković, pomoćnik ministra zdravlja Republike Srbije.

-Postoji strategija za prevenciju HIV infekcije sa akcionim planom za period od 2018. do  2021.godine. Osnovni cilj je da se radi na prevenciji HIV-a, unapređenju kvaliteta usluga za prevenciju HIV-a, sa posebim akcentom na ljudskim pravima i smanjenju stigme i i diskriminacije - rekla je dr Janković.

Ona je dodala da je ove godine u planu usvajanje novog akcionog plana za period od 2022. do 2025.godine, a uporedo sa tim Minnistarstvo zdravlja radi i na izradi vodiča za lečenje HIV-a , kao i na izradi vodiča za preekspozicionu i postekspozicionu  antivirusnu terapiju, koja će  omogućiti smanjenje rizika od prenošenja HIV infekcije.

Dr Janković je podsetila da se u okviru programa za prevenciju u svim zavodima i institutima za javno zdravlje (ukupno 24 u Srbiji) sprovodi dobrovoljno, besplatno i poverljivo testiranje  na HIV. Besplatni programi lečenja obavljaju se u četiri klinička centra u Srbiji - Beogradu, Nišu Kragujevcu i Novom Sadu. 

 

Rizičan je nezaštićen odnos

Dr Danijela Simić, šefica Odeljenja za HIV infekciju, virusne hepatitise, tuberkulozu i polno prenosive infekcije Instituta za javno zdravlje Srbije  ''Dr Milan Jovanović Batut istakla je da je od početka epidemije 1985.godine u našoj zemlji registrovano 4.372 osobe  kojima je dijagnostikovana HIV infekcija, a umrlo je 1.186 osoba od AIDS-a.

-Samo u 2021.godini novodijagnostikovane su 172 osobe inficirane HIV-om, 49 obolelih od AIDS-a i 14 umrlih od AIDS-a. U našoj zemlji je 2021.godine testirano na HIV 82.000 osoba, što je za 30 odsto više nego 2020.godine. Pritom, dominiraju muškarci i među novodijagnistikovanim HIV pozitivnim i među obolelima i umrlima uzrasta od 20 do 49 godina - podvukla je dr Simić.

Prema njenim rečima, i dalje je dominantan seksualni način prenošenja, odnosno nezaštićeni seksualni odnos u više od 95 odsto.

-Najveći rizik nosi analni nezaštićeni seksualni odnos. Zato je imperativ je da se omasovi testiranje i da se ljudi oslobode straha, što može da se uradi bez zdravstvene knjižice, anonimno i besplatno - apelovala je dr Simić.

Otuda je bitno da se što ranije prepozna rizik, jer što se osoba ranije testira i terapija će biti delotvornija, uz redukovano oboljevanje i umiranje i prenos  HIV-a na druge osobe.

Pritom, valja imati u vidu da je lečenje osoba inficiranih HIV-om u našoj zemlji u potpunosti pokriveno  sredstvima RFZO. Zato je važno dijagnstikovati HIV infekciju u što ranijem stadijumu i započeti lečenje kombinovanom savremenom antiretrovirusnom terapijom i pridržavati se propisanog režima lečenja, podvukla je dr Simić.     

Značaj tri ''95'' 

Prof.dr Jovan Ranin, infektolog i šef Odeljenja za HIV Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS naveo je da je ranije HIV je bio smrtna presuda, dok je sada to stanje.

-Zasluga je u napretku terapije i strategiji lečenja. Poslednjih sedam godina lečenje se započinje  odmah po dijagnostikovanju, pogovotu sa novim lekovima koje imamo od pre pet godina i sa onim koje ćemo imati do kraja godine - rekao je prof.dr Ranin.

On je dodao da je strategija od pre 10-tak i  od 2021.godine je dovela do napretka budući da kod svih koji žive sa HIV infekcijom 95 odsto bude registrovano, to jest da svi budu dijagnostikovani, a od njih da se 95 leče.

-Treća ''95'' je da od svih lečenih 95 odsto budu neprenosivi, odnosno da imaju nula virusa u krvi. To je način i cilj da se zaustavi epidemija. Takođe, HIV lekovi usavršavanjem i  omogućavanjem da budu dostupni su, pre svega  korist za pojedinca koji živi sa HIV infekcijom, pri čemu se smatra da može živeti 50 godina kvalitetnim životom. Drugi značaj  HIV terapije i lekova je da se transmisija HIV infekcije  zaustavi i smanji broj slučajeva  - zaključio je prof.dr Ranin.        

 

Bonus video:

 

   

 

 

        

 

 

 

 

 

 

 

     

       

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.