ŠTA SU MAJMUNSKE BOGINJE I IMA LI LEKA ZA NJIH? Najčešće pogađaju decu, a u Srbiji...

Majmunske boginje su otkrivene u Velikojh Britaniji, Portugalu, Španiji, SAD i u Italiji. U Srbiji nikada nisu zabeležene

Majmunske boginje koje su otkrivene u Velikoj Britaniji, Portugalu, Španiji, SAD i u Italiji. U Srbiji nikada nisu zabeležene, a lekari sumnjaju da bi rastuća epidemija mogla da se prenese u našu zemlju.Osim ako se to ne dogodi tokom predstojećeg perioda letovanja, kada ima više putovanja i kontakata sa drugim nacijama, piše Telegraf.

Pedijatar dr Saša Milićević kaže da se ovo virusno oboljenje i ranije pojavljivalo ali, kako ističe, "hvala Bogu, uvek daleko od nas". Napominje da su male šanse da ove boginje stignu do Srbije, jer im naša klima ne odgovara, ali ne isključuje mogućnost da letovanja mogu da nam ih donesu.

Foto: Informer

Nema razloga za paniku

- S obzirom na to da je u toku velika tranzicija, neka mala šansa postoji da dođu i kod nas. Sa druge strane, kod nas sada ima i dosta pacijenata sa varičelom, odnosno ovčijim boginjama - kaže dr Milićević.

Međutim, on se nada da se kod nas neće pojaviti, jer virusu majmunskih boginja ne odgovara naša klima, koja je jako promenljiva. S druge strane, virusi su vrlo adaptibilni i vrlo lako mutiraju, odnosno vrlo lako se prilagođavaju novoj sredini.

-Predstoji nam i period letovanja i kontakta, pa postoji šansa da se prenesu ali se nadam da neće, tako da nema razloga za paniku - rekao je dr Milićević  i dodao da "virusi traže osetljive osobe".

Virusi su nepredvidivi

Prof. dr Dejan Baskić sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu kaže da je u ovom trenutku teško pretpostaviti da li bi Srbija mogla da bude u riziku od epidemije majmunskih boginja, čak i u malim klasterima. On podseća da koliko su virusi nepredvidivi dovoljno govori i činjenica da smo na globalnom nivou u poslednjih 18 godina imali niz iznenađenja.

- Ako gledamo hronološki, imali smo SARS 2004. godine, pa MERS 2012. godine i niko nije mogao ni da pretpostavi da će naredni virus SARS-CoV-2 napraviti ono što je napravio, odnosno da će se toliko razbuktati širom planete - kaže prof. Baskić.

On objašnjava da životinjski virusi mogu da probiju barijeru između vrsta i da se prilagode, što čine oduvek. Da li će se to desiti i sa virusom majmunskih boginja ili ne, za sada je teško oceniti.

Prema rečima prof.dr Baskića, zahvaljujući boljoj dijagnostici, danas je mnogo lakše detektovati viruse, što smo imali prilike da vidimo od marta 2020, kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju novog korona virusa.

- Danas gotovo svaka laboratorija može da radi PCR, a ovaj test nije bio dostupan do pre dve godine. Ko zna, možda su u manjim grupama postojale epidemije i pre stotinak godina, samo nisu bile registrovane, jer nije bilo načina da se to uradi - zaključuje prof. Baskić.

Foto: Pexels

Kod dece je teži tok bolesti

Majmunske boginje su retka virusna zoonotska bolest koja se javlja uglavnom u centralnoj i zapadnoj Africi. Virus na čoveka prenose različite životinjske vrste u Africi, konzumiranjem mesa ili kontaktom.

Prenos sa čoveka na čoveka je redak, ali ne i nemoguć usled bliskog kontakta sa kožnim lezijama zaražene osobe ili velikih respiratornih kapljica tokom dužeg kontakta lice u lice. Virus dovodi do uvećanja limfnih čvorova i opšte malaksalosti, a dva do tri dana kasnije javljaju se promene na koži u vidu izdignutih boginja ispunjenih tečnošću. Plikova može da bude od nekoliko, do više hiljada.

Klinički, majmunske boginje su najsličnije velikim boginjama. Međutim, kožne promene češće izbijaju u jednom mahu. Majmunske boginje, najčešće pogađa decu i kod njih bude značajno teži oblik bolesti, nego kod odraslih.

Dobro je što je klinička slika u najvećem broju slučajeva blaža nego kod malih boginja. Međutim, postoje slučajevi kada se bolest zakomplikuje i završi smrtnim ishodom. Na sreću, ovaj procenat je mali.

Ove boginje prvi put su se javile van Afrike u proleće 2003. godine, kada je nekoliko slučajeva zabeleženo u SAD. Trenutno za njih ne postoji specifičan i bezbedan lek.

 

Bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.