U RAZVODU SVI GUBE! Na dobitku su samo ONI!

Statistika kaže da svaki četvrti brak u Srbiji se završi razvodom, a skoro 10.000 parova se godišnje raziđe

Prosečno trajanje razvedenog braka u 2020. godini iznosilo je 13,6 godina, najviše razvoda zabeleženo je na teritoriji Beograda i Vojvodine, a statistički je crni rekorder prestonička opština Savski venac sa 3,4 razvoda na 1.000 stanovnika. Ispred Bačke Topole i Bečeja.

Nasuprot njima, tokom 2020. nijednog razvoda nije bilo u Žitorađi, dok su se "na prste jedne ruke" mogli izbrojati u Bosilegradu, Ćićevcu, Topoli i Priboju.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku žene su češće podnosile zahtev za razvod od muškaraca, mada je ipak najviše bilo sporazumnih razvoda.

Foto: Shutterstock

Kriza porodice

Istina je da ranijih godina, razvodi nisu bili tako česti, a u nekim zajednicama bili su čak nedopustivi i društveno neprihvatljivi, pa su ljudi ostajali zajedno doživotno bračno obavezani. Ono što se sada u odnosu na to vreme promenilo jeste da je porodica prestala da bude tradicionalna, i izašla iz društvenog vakuma tvdri sociolog Ratko Božović.

- Porodica je izašla iz pozicije da bude tradicionalna, ona je već bila oronula zgrada koja se rušila a onda smo imali ovaj vakum sa onim što je bila tranzicija i onda je tu nastala tranziciona porodica koja nije stigla do savremene porodice. Nije stigla do antiteze onoga štio je tradicionalna porodica, tako da se našla između onog što je bila i onog što je sada, a bila je u nekom društvenom vakumu - objašnjava sociolog.

Prema njegovim rečima taj društveni vakum je nepogodan za sve forme života, jer nema strukture, nema sigurnog temelja porodice, tako da je to jedan od elemenata za razvod brakova odnosno bračni brodolom.

- Mislim da sada imamo povećan broj razvoda zbog svega što se dešava u porodici. Naša porodica je uz sve ono što se desilo sa našom krizom i sankcijama pa i siromaštvom, sve je to razorilo mikro zajednice društvene, što znači da kriza društva proizvodi krizu porodice. Ljudski život je postao laka meta i neprevelika vrednost u našim okolnostima - objašnjava sociolog Božović i dodaje da kriza društva proizvodi krizu porodice. Ono što sociolog ističe kao bitan elemenat kod razvoda brakova je siromaštvo.

Prema viđenju sociologa, u razvodu među supruđnicima nema dobitnika, oboje gube osim onih koji su dužne da sprovedu taj postupak okončanja braka.

- Nema tu dobitnika, u razvodu braka svi gube, bar je to moje viđenje, osim naravno institucije koje regulišu porodični brodolom, one su u ovom procesu finansijski na dobitku - zaključuje sociolog.

Foto: Shutterstock

Uloga medijatora

Bračni terapeuti i medijatori nemaju uvek istu ulogu, kaže psiholog Leo Ivanišević ali ističe da ono što im je zajedničko jeste cilj, a to je postizanje nekog međusobnog razumevanja, kompromisa ili dogovora na što civilizovaniji način.

- Očuvanje braka, sprečavanje razvoda nije imperativ - postoje odnosi koje je zaista bolje prekinuti. Međutim, nije uloga medijatora ili terapeuta da reši odnos umesto supružnika ili da donosi bilo kakve sudove ili odluke. Bračni terapeut je tu da pomogne supružnicima da bolje razumeju sebe, da bolje razumeju partnera i da u okviru svojih kapaciteta razviju sposobnosti koje im nedostaju za skladan odnos - objašnjava naš sagovornik.

Kako psiholog objašnjava, parovi često imaju zablude kada je bračna terapija u pitanju. Mnogi od njih tvrdi on dođu sa partnerom kao da su došli kod veterinara sa ljubimcem, ispričaju terapeutu šta sve ne valja sa njihovim partnerom i onda očekuju od terapeuta da im "popravi" partnera kako bi im više odgovarao, nedovoljno spremni da priznaju svoje učešće u problemima. Psiholog ističe da su ljudi jako kreativni kada treba da izbegnu sopstvenu odgovornost.

- Neki veruju da je bračna terapija rešenje, neki veruju da će "oni to najbolje sami rešiti, u krugu porodice". Lično, nemam previše poverenja u "krug porodice", posebno ako je porodica rigidan, zatvoren sistem preopterecen sramom i time šta će drugi reći - objašnjava psiholog. Dodaje da je medijacija sastavni deo pravnog procesa razvoda ali da je ona prema njegovom mišljenju svedena na formalnost.

Činjenica je da u našoj zemlji ima bračnih terapeuta koji rade sa parovima koji su spremni i voljni za rad. Ali s obzirom da i to ima svoju cenu, rezervisano je za koji osim dobre volje za spašavanje braka uslugu savetnika finansijski mogu sebi da priušte.
 

Foto: Informer

Sporazumni razvodi smanjuju trošak 

Psihološko savetovanje postalo je najpre veoma popularno u svetu, a sada je tvrde psiholozi veoma zastupljeno i kod nas. Imajući u vidu da jedna seansa košta oko 3.500 dinara, koliko će "popravka" braka da košta ne može da se da unapred tvrde stručnjaci dok se ne utvdi koliko je brak zapravo u krizi.

- Cena za jednu seansu je oko 3.500 dinara, međutim to sve zavisi koliko je seansi nekom paru potrebno. Nekom je dovoljno nedelja dana, dok drugi na bračna savetovanja psihologa idu i po godinu dana - objašnjava psiholog Jovana Jovanović.

Neizbežni u ovom procesu su advokati, kojima tarifa varira, ali se od neke osnovice ne odstupa, objapnjavaju iz advokatske kancelarije Veličković.

- Koliko će koštati ceo proces razvoda, sve zavise od trajanja samog postupka. Po advokatskoj tarifi oko 18.000 dinara je izlazak na jedno ročište. 16.500 dinara je podnesak razvoda. Nekada se dešava da advokati daju 50 odsto popusta za te usluge, u zavisnosti od materijalnog stanja stranke, pa se onda sve naplati u pola cene i to je od prilike neki minimum za naplatu - objašnjava advokat Veljko Veličković.

Kako kaže, koliko će to da traje i koliko će još stranke morati da plate, zavisi od njih samih, ali ukoliko je u pitanju sporazumni razvod, sve se uglavnom završava nakon jednog ročišta, što je kaže i uglavnom praksa u našoj zemlji. Međutim on napominje da postoje situacije kada stranke nisu u dobrim odnosima i to je onda nepredivo.

- To može onda da bude nepredvidivo, i pet i deset pa nekad i više ročišta, a svako ročište se tarifira - objašnjava advokat.

Ono što je praksa u Srbiji prema mišljenju advokata jeste da je više sporazumnih razvoda, upravo zbog materijalne situacije ljudi.

 

Bonus video:

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.